Život na ledu, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav
Pekić
ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
Nedelja, 17. april 1983. godine
O Noemisu,
Sizifu i apsurdu (beleška za Runo VII)
Apsurd je odgovoran za komično osećanje
života i tako, osuđujući nas na besmisao, daje nam u ruke oruđe, ako ne za
njegovo preovladavanje, ono ipak za njegovo podnošenje. Camusev Sizif tragičan je samo u trenutku kada
mu se kamen dovaljan do vrha otme i vrati na podnožje, pa i ta slika, ako
zanemarimo njeno nesrećno značenje, izaziva na prvom mestu smeh, i to
refleksivno.
Kada biste takvu situaciju videli u običnom životu, vi biste se
nema sumnje nasmejali, ne shvatajući da se smejete sebi, svom životu i svojoj
sudbini. Ostali aspekti procesa sizifovskog takođe su tragikomični.
Kad se
čoveku čije napore posmatrate sa strane kamen i po drugi put vrati, vi ćete se
po liniji nagomilavanja efekata još više nasmejati, ali pošto ste ustanovili da
se kamen uopšte ne može do vrha dovaljati i preko vrha prevaljati, a videli ste
čoveka kako to ipak i po treći put pokušava, smatraćete da je takav čovek lud,
i u vama se najedanput počinje javljati sažaljenje, saosećanje, koje ubija
smeh. I priča za vas, ta vaša vlastita priča, koju vi ne prepoznajete kao
svoju, postaje tragična.
Komedija ovde prethodi tragediji.
Ponavljanjem slučaj postaje pravilom, izbor sudbinom, smisao se gubi, radnja
postaje besmislena, a komedija se pretvara u tragediju. U Trakiji, dakle paklu,
istoriji, životu, kad Noemis susretne Sizifa, koga neće prepoznati, on će proći
sve ove stadijume osećanja, smejaće se, čuditi, osećaće najzad sućut,
saosećanje, sve dok ne spozna tragičnost ove pozicije, ne prepozna Sizifa, a
zatim seti se mita i shvati da je ono što vidi u stvari ilustracija njegove
vlastite sudbine, ovde, koja započinje na obalama Trakije, na obalama pakla,
života i istorije.
No comments:
Post a Comment