Monday, June 15, 2009

Besnilo

Dnevnik, petak, 19. avgust 1983. godine.
Prva kritika Besnila. („Vjesnik“)

Danas sam od Goldsteina dobio obećani isečak iz „Vjesnika“ gde je izašla prva kritika na moje Besnilo. Citiram, naslov „Svaka čast Pekiću“. Tekst:

„Kad se prije šest godina po svijetu čitao roman Petera Benčlija Raj i gledao istoimeni film, ljudi su u kadu ulazili sa nelagodom. Kad se konzumirao Forsajtov Šakal, svuda su gorjela svjetla, jer su se mnogi bojali mraka.

Kada je u drugom kolu ’Hita’ izašao Hilijev roman Aerodrom, na Zrinjevcu su u poslovnici JAT-a naglo skraćeni repovi.

A.Warhol-Dog

Kad su ovih dana po hotelima, plažama i kampovima, po uredima, po susjetstvima, po parkovima i bolnicama, po klubovima umirovljenika, po tramvajima i vlakovima, po trajaktnim pristaništima i po portirnicima proširio roman Borislava Pekića Besnilo, naklada zagrebačkog ’Libera’, ljudi će morati dobro razmisliti prije nego što se odluče da pomiluju svog psa.

Kao što ste vjerovatno čuli na televiziji, Besnilo je roman o strašnoj epidemiji bjesnoće na međunarodnom aerodromu Hitrou u Londonu.

Prva žrtva je redovnica iz Nigerije koja je u avionu Rim-London-Njujork nesmotreno gurnula ruku u saputnikov ruksak.

Ogrebala ju je umiljata kujica Šaron koja je uspavana omamljujućim sredstvom i zaražena opasnim virusom bjesnoće, znanosti do tad nepoznatom, ilegalno putovala iz kibutca na Bliskom Istoku u Ameriku.

Virus je još u avionu pokazao što može i dok su se ugroženi ljudi kako tako snašli, on je već jezdio živcima mnogih ljudskih organizama.

Nije to bio običan virus, što su najbolje osjećali njegove žrtve. Od trenutka kada ih je pogađao metak, do trenutka njihove smrti prolazilo je samo nekoliko sati.

Zaraženi čovjek oseća glavobolju, stezanje grla, paničan strah i odbojnost prema tekućini. Pada u stanje razdraženosti i komu i gotovo ispušta bijelu penu, a ubrzo i dušu.

Besnilo je napisano po svim pravilima zabavne literature u žanru, koji ćemo najpreciznije odrediti ako se pozovemo na već spomenute svijetske hitove Petera Benšlija i Artur Hilija.

To je ukratko roman katastrofe. Sve što se u njemu događa u znaku je velike nesreće, epidemija bjesnoće. Na jednoj su strani ljudi, na drugoj elementarno zlo, s tim što se strane već na početku romana sasvim pomješaju.

Malo trijumfuju ljudi, više zlo. Čas su ljudi u središtu zla, čas ono u središtu njih do konačnog raspleta koji vam dakako ne smijem otkriti. Ne bi imalo smisla niti bi bilo pristojno, jer priča, zaplet, rasplet i jesu glavni aduti Besnila. A priča je u Pekićevom romanu nešto u istini raskošno.

Epidemija bjesnoće njezin je osnovni sloj,narativni humus iz kog raste šuma raznolikih zbivanja koja iz trenutka u trenutak postaju sve napetija.

Dok recimo na aerodromu bijesni bjesnoća, skupica alkoholiziranih i pomalo bijesnih terosta pokušava izrešetati rusku delegacija, koju vodi ministar vanjskih poslova. Istovremeno šef sigurnosti ruske delegacije, pukovnik KGB-a saopćava svojim engleskim kolegama da želi ostati u Engleskoj.

A flustrirani nemački bankovni činovnik koji grize nokte, ubija svog direktora. Istovremeno aerodromom luta tajanstveni čovek sive kose. Istovremeno se odmata klupko smotano oko sudbine istraživačkog tima dr Liebermana.

Istovremeno se na aerodromu oseća nazučnost neke natprirodne i od ljudi jače zlokobne sile. I tako dalje do kraja romana, koji se inače tako majstorski odgađa da čitalac ima dojam da nikada do njega neće doći.

Iz svega rečenog mislim da je vidljivo da je Borislav Pekić napisao roman kakvog u našim jugoslovenskim književnostima nismo imali. Takve smo romane do sada čitali samo na stranim jezicima ili u prevodu.

Da se nije potpisao svojim imenom, Pekića nitko ne bi identificirao. Besnilo je nešto sasvim drugo i u odnosu na ono što se u nas piše i u odnosu na ono što je dosada pisao sam Pekić.

Ono ne pripada domaćoj književnoj tradiciji i uopće se ni na koji način ne uklapa u domaća dominantna shvaćanja o smislu i funkciji književnog djelovanja.

Besnilo istina jeste u skladu sa nastojanjima nekih mlađih pisaca Kapor, Mahdak, Pavličić, Tribuson, koji se trude da u našoj kulturi afirmiraju prezrene literarne žanrove, a zajedno sa njima i pisanje kao zanatsku vještinu, ali je ipak nešto sasvim posebno.

Pekić je Besnilom pokazao da vešt, autentičan pisac, vrhunski zanatlija, može napisati sve što publika od njega traži. Ako čitalac želi čitati žanrovski roman, on će mu ga dati bez grižnje savjesti da je to nož u leđa takozvanoj visokoj literaturi.

Borislav Pekić je očito tip pisca koji do podele na tzv. ’visoku’ i tzv. ’nisku’ literaturu uopće ne drži. S legitimacijom autora brojnih tzv. ’ozbiljnih’ književnih djela, (...)“,

a zatim autor citira moje romane i moje drame.

„On se s mnogo ozbiljnosti i strasti bacio na pisanje romana kojem je glavni cilj da bude zabavan. Svaka čast Pekiću. (...)“

Pisac završava sa nekoliko biografskih podataka, a njegovo ime je Josip Pavičić.

Moram priznati da sam retko kada bio na neku kritiku tako ponosan kao na ovu prvu kritikuBesnila. Gotovo isto onoliko ponosan koliko i na Mihizovu kritiku Vreme čuda, prvu kritiku jednog literarnog dela.

21 comments:

kerovođa said...

Gospođo Pekić,
želim da vam se zahvalim na formiranju i održavanju bloga o najboljem srpskom i svetskom piscu koji je oplemenio svojim radom,emocijama i razmišljanjima ne samo moj, već i mnoge druge živote.Sa uživanjem pratim svaki novi tekst koji objavljujete.

Veliki pozdrav!

Ljiljana said...

Dragi Kerovodjo,
Uvek me obraduju pohvale (a koga ne bi). Naravno pohvale pre svega pripadaju Pekicu, a ja sam samo transmisija izmedju njega i citalaca. U svakom slucaju lepo je sto ovaj blog ima tako brojnu publiku i to mi daje energije da nastavim. Upornost se uvek isplati.
Srdacan pozdrav.

kerovođa said...

Draga Gospođo Pekić,
mislim da vaš primer dokazuje poznatu maksimu:
"Iza svakog velikog čoveka stoji velika žena" :)

I nemajte sumnji u brojnost čitalaca, svi moji prijatelji sa velikim uživanjem čitaju Vaš/Pekićev blog.

Srdacan pozdrav!

goga said...

ljiljana, vidim da ste povukli sa bloga 'besnilo' prevedeno na engleski, a prijatelj je jako zainteresovan da ga procita. razmatrate li mozda izdavanje knjige?
pozdrav, goga

Anonymous said...

Gde mogu da kupim "Besnilo"u tvrdom povezu,za poklon?
Hvala.Mladen

(published by Ljiljana Pekić) said...

Dragi Anonymous,
Poslednje izdanje "Besnila" u trvdom povezu je izdalo preduzeće "Solaris" iz Novog Sada. Da li imaju još neki primerak to stvrano ne znam.
Nadam se da ćete imati sreće.
Srdačan pozdrav.

filip filipovic said...

Ja imam 17 godina I citam Besnilo koje jednostavno ne moze a da ne izaziva jezu ili divljenje u citaocu.
Pekicevo delo je veliko otkrovenje za mene, nisam ni znao ko je on , a zapravo je zalosno sto ga ne radimo u skolama, makar I jedno njegovo delo. Pisanje je neprevazidjeno I slobodno mogu da kazem da je najbolji nas pisac, pripovedac svih vremena.!!!!!!
Pohvale za vas sajt I nastavite uspesno u buducnosti..:))))

(published by Ljiljana Pekić) said...

Dragi Filipe,
Ne možete ni da zamislite koliko ste me obradovali ovim divnim rečima. Mnogo se radujem da Vam se "Besnilo" svidelo. Ako volite SF onda morate da nastavite sa drugim Pekićevim knjigama tog žanra. Svakako "Atlantida" i "1999" mislim da će Vam se dopasti. Sigurno da možete te knjige naći u lokalnoj biblioteci.
Mislim da je samo knjiga "Novi Jerusalim" u preporučenoj literaturi za gimnaziju. I u toj knjizi je jedna od priča SF.
Samo nastavite hrabro, Pekić će Vas bogato nagraditi novim uživanjima.
Srdačan pozdrav.

Sofija said...

Draga gospođo Ljiljana. Dopustite mi da Vas zovem 'draga', jer sam se veoma obradovala kada sam naisla na ovaj sajt. Inace, imam 16 godina i 'Besnilo' sam dobila kao domacu lektiru. Na početku sam mislila kako je knjiga preobimna, ali kada sam pocela citati, prosto nisam mogla prestati. Skoro sve obaveze sam zanemarila. Knjiga mi se veoma dopala i sada je ubrajam medju najomiljenije. Zeljela bih da pohvalim Vaš rad, nakon smrti Vašeg muza i izražavam divljenje.
Veliki pozdrav. Sofija

(published by Ljiljana Pekić) said...

Draga Sofija,
Jako sam bila srećna kada sam primila tvoju poruku i vest da si ne samo pročitala "Besnilo" nego i da ti je to najomiljenija knjiga.
Drago mi je osim toga da pratiš ovaj blog jer ćeš možda naći još nešto interesantno. Teme su različite, jer sada trenutno objavljujem delove Dnevnika kada je Pekić imao 29 godina. Možda ćeš naći i nešto što će tebi odgovarati, mada je razlika u godinama velika.
Možda bi ti odgovarala "Atlantida" pa pokušaj, a možda bi ti knjiga "Novi Jerusalim" odgovarala. To je zbirka priča, nisu dugačke, a možda će ti biti interesantne.
Knjiga sasvim drugog žanra je "Odbrana i poslednji dani" koja se lako čita a i duhovita je.
Najsrdačnije te pozdravljam.

Anonymous said...

Dobila sam zadatak u skoli da izlazem knjigu nekog velikog pisca, naravno po mom izboru. Izabrala sam Pekića Besnilo. Nisam je citala do tada, ali sam naslov me je privukao. Knjiga je fantasticna i bukvalno bih je svima preporucila. Znam da moja generacija ne cita i ako citaju, ne citaju nista obimno. Svaki sekund je bio vredan citanja ove knjige. Odlicno, samo reci hvale za ovo delo.
Profesor je bio prijatno iznenadjen i veoma odusevljen mojim izborom knjige i dobila sam pet za kraj godine zbog ovog izbora.
Svaka čast Pekiću.
Srdačan pozdrav
Nina

(published by Ljiljana Pekić) said...

Poštovana Nina, neizmerno mi je drago! Nastavi da čitaš Pekića, ceo opus je objavljen u Laguni. Javi mi se na mejl adresu objavljenu na sajtu. Imaću jedno malo iznenadjenje za tebe.
Srdačan pozdrav

Danijela said...

Poštovana Ljiljana,
hvala Vam na ovom blogu. Inače, "Besnilo" je već godinama unazad moja omiljena knjiga i jedino književno delo koje sam pročitala tri puta. Čim prođe neko vreme i uželim se "Besnila" ja mu se opet vratim. Veliki pozdrav za Vas!

(published by Ljiljana Pekić) said...

Draga Danijela,
Baš ste me iznenadili lepom vešću da ste Besnilo pročitali tri puta. Mislim da ste postigli rekord koji je i mene prevazišao. Ima u njemu mnogo čega što se ne shvata iz prvog čitanja. U prvom čitanju vas ponese siže, a kasnije se tek shvati neki drugi i treći nivo. Čestitam Vam.
Srdačno Vas pozdravljam.

vukcevic tijana said...

Svaka pohvala za roman Besnilo. Meni je ipak na prvom mestu Kako upokojiti vampira. Pošto ga je Pekić označio kao žanrovski roman zanima me šta podrazumeva taj termin?

(published by Ljiljana Pekić) said...

Draga Tijana,
pošto ja nisam nikakav literarni stručnjak stavili ste me u dilemu, pa sam se obratila Vujakliji. Tamo stoji da je žanr-umetnost ona koja prikazuje jedinku kao predstavnika svoje vrste u krugu delanja koje karakteriše tu vrstu. Žanr slika je ona koja prikazuje prizor ili radnju iz svakidašnjeg života.
Čoni mi se da je to ono što je Pekić hteo da kaže tim terminom za roman "Besnilo".
Srdačan pozdrav.

rade said...

besnilo procitao sam desetak puta remek djelo razradjeno do svakog detalja prototip savrsenog romana s metafizickom potkom arkandjela i nejgoc+vog prethodnog zivota u srednejm vjeku gdje pisac daje opise dateljne cak i vostanog papira na prozorima gradskih kuca u vrjeme epidemije kuge,pojednini pasusi vrjede neicijih 50 knjiga oduvijek me fasciniralo mislim d ana kraju zavrsava onim citatom iz kuge od Cummusa ide puno dalje od nje jer koristi jednu religijsko-metaficku slojevitost oslobodjenu golog apsurda i nihilizma sto se odnosi i na njegova ostala djela koja sam procitao

rade said...

e da to Besnilo procitao sam desetak puta jedan od najsavrsenijih romana ikad pa i kraj koji se referira na Kugu od Camusa ali ide dalje od nje nihilizma besmisla i apsurda jer uvodi jednu metafizicku komponentu razradjenu do savrsenstva,palog arkandjela i njegovog paralelnog zivota u kasnom srednjem vjeku s savrsenim opisom svih detalja onog doba cak i vostanog papira mjesto stakla na gradskim kucama,vrlo nadahuto i precizno rjetko se srece rekao bi jedna toliko prefinjena upucuenost i senzivet bogatsvo duha i maste sjedinjeno da ide do fundamenata covjekovih prvih i zadnjih pitanja sto vazi i za njegova druga djela koja sam citao veliki rariritet u globalnom provincijalizmu i konzumerizmu onda i danas a posebno na ovim prostorima

(published by Ljiljana Pekić) said...

Dragi Rade,
Za ovakve čitaoce vredelo je da Pekić piše. Divno je da neko sa toliko pažnje čita i zapaža ne samo glavnu radnju nego i mnogo toga što je Pekić ovim romanom hteo da kaže. Vaš inspirativan komentar porenuće još mnoge da se tom romanu ponovo vrate.
Srdačan pozdrav

Olga B said...

Postovana, ja nisam izbrojala koliko puta sam procitala, ne brojim koliko puta sam prelistala, ne umem ni sazeto i lepo da izrazim koliko postujem univerzalnost i bezvremenost dela B. Pekića... To sto sam ovde i pisem (a nemam obicaj da javno komentarisem) dovoljno je... Besnilo i Kako upokojiti vampira su knjige za koje ne brojite, knjige kojima se stalno vraćate! Srdačno

(published by Ljiljana Pekić) said...

Draga Olga,

Pekić bi tako uživao da čita komentare poput vašeg, da uživa u tome koliko je u stvari bio čitan, voljen i poštovan. Da zna da se neko bezbrojno puta vraća na njegova dela bi bilo čisto uživanje za njega i najveći poklon! Žao mi je što nije doživeo internet i sve što bi ga na ovako divan način približilo čitaocima kao što ste Vi. A tako je žudio da vas sve upozna i da čuje šta vi, njegovi čitaoci mislite. Hvala Vam na predivnom komentaru.
Srdačan pozdrav