Friday, June 07, 2019

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLIV

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLIV

 Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 UMETNOST 

 Ne verujem da je svaka inovacija – avangardna. One koje se prihvate postaju to tek naknadno, tek kada uđu u klasiku.
 *****
Ne vidim da umetnost odgovara na suštinska pitanja savremenog čoveka, ali me teši da na ta pitanja i ništa drugo ne odgovara. Na takva pitanja mogu verodostojno odgovoriti jedino naši životi. Kako odgovaraju, vidimo iz prošlosti i sadašnjosti. A iz toga, bojim se, i kako će odgovarati u budućnosti. *****
Ja umetnost uopšte smatram veštačkom tvorevinom, pri čemu su izvesni stepeni umetnosti artificijelniji od drugih, ali u globalu uzevši, umetnost nije deo života, ona je nešto što je oko života. Zato kažem uvek da ja nikada o životu ne pišem, ja o životu razmišljam.
 Zlatno doba dijaloga 

 Dar je pored greha najopasnija stvar na svetu.
 Zlatno runo 

 Možda je umetnost dublji depo memorije od ljudskog pamćenja, a imaginacija u traganju za istinom korisnija od naučne uzdržanosti?
 *****
Filmovi Divljeg zapada imaju umirujuću jednostavnost poznatog, predvidljivog, pouzdanog. Atlantida 

 Uspelo delo se ne može zameniti drugim uspelim delom. Svako je za sebe, svako svoj svet. Svako je veliko delo poslednje. Inače veliko nije.
 *****
Strašno je kad kraja nema. Kad se bavite poslom čija priroda ne poznaje kraj. Kad uvek radite samo jednu stvar, i ona nikad nije gotova, nego joj se stalno morate vraćati da je dovršavate, znajući da je nikad dovršiti nećete.
 *****
Čovek se može svega odreći, čovek da ostane. Umetnik ne može. Bez tog dela on nije ništa.
 *****
Koliko je umetniku dano, toliko će dati. A to je sve. daumier Don Quichotte-2
 *****
Za umetnika je poslednji pokret dletom koji dovršava remek-delo, neponovljivo, jedino, posle koga je svaki pokret samo na propast i delu i umetniku.
 *****
Stvaralac se nada da se umetnost može naučiti, dok ne spozna da je sve u njemu, čak verovatno i pre njega.
 *****
Ne uspokojava me indulgencija podarena umetnosti da s arheološkom nepristrasnošću prekopava humana đubrišta sveta kojih se zdrav razum kad god može kloni, a nadahnjuje je i zelotska misionarska istinoljubivost koja joj se takođe pripisuje, premda svi znamo za njenu prolaznost, varljivost, prividnost i čemernu potkupljivost.
 „Megalos Mastoras i njegovo delo, 1347“

Thursday, June 06, 2019

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLIII

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLIII 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 UMETNOST 

 Umetnost je jedini otpor realnostima koji uspeva. Otpor je, naravno, prividan, jer je i umetnost privid. Ali budući da je privid i realnost, to se ne oseća, pa sva tri privida deluju kao da to nisu.
 *****
Čini mi se da je kod nas osnovno na daskama umeti izgovoriti najobičnije reči, kao što su na primer: „Dobar dan“ ili „Laku noć“, a da one ne zvuče jednako kao najbolje misli kod Platona.
 *****
Truljenje je uslov života. Trulež njegova hrana. Bez raspadanja nema ni kreacije. Ali paradoks ima i drugu stranu. Raspadanje riba u zatvorenim vodama, vodama bez regularnog protoka, razvija bakterije koje životnoj sredini uzimaju kiseonik i tako posredno ubijaju druge zdrave ribe.

Slično se događa s umetnošću i umetnicima u zatvorenim doktrinarnim totalitarnim društvima, društvima bez protoka novih, svežih ideja. Raspadanje onih koji su spremni na kompromise, zagađuje stvaralačku sredinu i guši i one koji ga ne prihvataju. Ukoliko ima više žrtava kompromisa utoliko je proces truljenja i raspadanja intenzivniji, kiseonika za zdrav život je manje.
 *****
Činjenica da se samo 10% ukupne filmske produkcije smatra podobnom za gledanje u svakom uzrastu, može govoriti o prirodi savremene umetnosti, pa i o prirodi savremene faze naše materijalističke civilizacije čija je ona autentičan i legitiman izraz.

Što je veći broj filmova čiji je cilj prostačko uzbuđivanje i zadovoljenje bestijalnosti u nama, sve više se približavamo finalnoj posledici izbora što smo ga nekada svojom istorijom sami počinili.
 Život na ledu 1983/84 

 Svako vreme govori za sebe i o sebi, premda, budući da su sva vremena ista, sva isto i govore. Ono što nije isto, to su finese, ali njima se upravo umetnost i bavi.
 *****
Konačno treba shvatiti da se umetnost i stvarnost kreću u raznim dimenzijama i da premda stvarnost ume ugroziti umetnost, obrnuto je nemoguće.
 *****
Osim kao tema i građa, nauka nema šta da traži u umetnosti. Naučna umetnost je – protivrečnost. Umetnička nauka – druga. Filosofija, koja bi u sebi nastojala da spoji nauku i umetnost, postigla bi jedino da se pretvori u treću. Ja, lično, više bih voleo da ispunjavam san Filosofije o njenoj sintezi sa životom.

(Na srećniji način i s boljim posledicama po život nego u nekim mojim knjigama.) Pretpostavio bih čak i san Umetnosti da postane Životom, ma pri tome izgubila nezavisnost do koje mi je sada toliko stalo. Ali bih najviše voleo da se ispuni san Života – da nešto znači. screaming_pope
 *****
Umetnost nije tu da spasava, nego da razume zašto spasenja nema, ponekad i da nam olakša što ga nema.
 *****
Da bi čovek bio pesimist u pogledu umetnosti kojom se bavi, mora najpre da svrši sa svojim životnim optimizmom, uključujući i onaj Vrste: mora se lišiti lažnih nada i iluzija koje korumpiraju; mora odbaciti utešne zablude realnosti; mora, koliko god je moguće, ostati nezačaran, i ako je žedan, odoleti fatamorganama Smisla,

Cilja, Svrhe, jer će ga ove, oslobađajući ga u međuvremenu čovečnosti, njegovog privremenog ali jedinog smisla, kad-tad odvući na skapavanje u neku od besplodnih pustinja humane istorije.
 *****
Ako je sve zabluda i sve privid, neka je zabluda, neki privid i naša umetnost. Savršeno je svejedno mučite li se oko pretakanja šupljeg u prazno ili praznog u šuplje. Praktično pitanje je šta od toga radite bolje. A opet, ukoliko to bolje radite, u besmislu ste sve dublje. Umetnost može imati smisao samo ako ga ima život, kojim se ona posredno nadahnjuje.

U infaustnoj, samoubilačkoj, jalovoj, šupljoj materijalističkoj civilizaciji, tom avetinjskom skeletu jedne propuštene šanse, ja taj smisao ne vidim. Pa ni u njenoj umetnosti. Ne bih ga video čak i da je moguća neka koja bi destruirala i ovu civilizaciju i njene mitove, kao što je realnost već odavno nemoćna pred vlastitom naopakom prirodom.

Ako neki opšti smisao postoji (što ja lično u njega ne verujem, nije nikakav protivdokaz), šta mi od toga imamo? Kako smo o njemu trajno i beznadežno neobavešteni, mi za njega ne možemo ništa učiniti. Ni za njega, ni, kroz njega, za sebe. Ne može se živeti s nečim o čemu se nema nikakva predstava, osim preko vere, kojom svako od nas nije obdaren.

Takav smisao nas se ne tiče. Ako ga ima, nama ljudima je kao da ga nema.
Zlatno doba dijaloga

Wednesday, June 05, 2019

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLII

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLII 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 UMETNOST 

 Značenje umetničkog dela, ono konačno, suštinsko, unutrašnje, uvek izmiče i totalnom shvatanju i interpretaciji. I u tome je misterija umetnosti. To značenje izmiče i tvorcu. On ga ne kontroliše. Marksizam kao i svaka redukcionistička teorija ne priznaje taj iracionalni momenat značenja umetničkog dela.

On mu miriše po tamnjanu i pretpostavlja da je između dela i razuma uvek transcendentalan zid.
 *****
Kad bi umetničko delo moglo biti racionalno stvoreno, onda bi moglo biti i racionalno tumačeno. A ako bi racionalno zaista moglo biti tumačeno, onda bi umetničko delo moglo biti racionalno stvoreno i umetnosti više ne bi bilo.
 *****
Kao što više ništa ne može zaustaviti nauku da eksperimentiše čak i našom finalnom sudbinom, ništa ne može sprečiti umetnost da istražuje istine o čoveku i njegovoj poziciji u okviru te sudbine.
 *****
Umetnost je i ideja o svetu, ne samo njegova slika. Jer ako bi samo slika bila na platnu smisla ostala bi neartikulisana, mutava, jalova, pa i slike što bi ih iskazivala bile bi nerazumljive. Misao je zapravo takođe i pokušaj da se rekreira u empiriji zagubljeno, zabačeno, razbijeno jedinstvo. A ono se može povratiti isključivo smislom i svrhom.
 *****
Ahasfer je bio osuđen na besmrtnost kao na pakao. Na večno lutanje kao na pakao. Na saznanje kao na pakao. Da bi se oslobodio kazne morao je umreti, a to mu je po definiciji kazne bilo nemoguće. Tu leži i paradoks umetnosti.

Umetnost je osuđena na život kao na pakao, na večno traganje kao na pakao, na saznanje kao na pakao. Da bi se oslobodila kazne morala bi stići do istine, a to joj je po definiciji kazne nemoguće.
 *****
Odlivkom stvarnosti dobija se njen pojavni nivo. Samo svrsishodnom prekombinacijom fakata dobija se i njen smisao.
 *****
Velika i neželjena čast koju totalitarni režimi ukazuju umetnosti, pored očevidne nebrige tzv. demokratija, dovela je izvesne eksperte, ne lične već teorijske eksperte danas, do toga da tvrde, kao na primer njujorški esejista Štajner, da je za veliku umetnost potreban veliki pritisak. Da se pod udarcima najbolje stvara, da se u ograničenjima rađaju velika dela, mada za to nema nikakvih dokaza.

A to nas onda konzekventno vodi marksisti Adornu, njegovom srećnom društvu kome umetnost neće biti potrebna, jer će sreća tog društva već po sebi biti umetnička. Hoću da kažem da se Dostojevski nije rodio uz stub i iz stuba za streljanje, kao što se Proust nije rodio iz sobe zatvorene plutom.
 *****
Prava umetnost ne može da služi nečemu, ona može samo da se nečim služi.
 *****
Ako je politika umetnost mogućeg, onda je umetnost politika nemogućeg. Trojan_Horse_1999_14_x_11_large
 *****
Uticaj umetnosti ako ga još ima i u vidu koji zaslužuje brigu, neizračunljiv je i nepredvidiv. Umetnost daleko ređe menja našu predstavu o svetu nego što je potvrđuje. Utiče, ako se slažemo s njenim zaključcima, a slažemo se ako smo to isto pre nje mislili.
 *****
Najbolji način da čovek gleda rđave drame je – život. Kad hoću da vidim dobru, ja onda idem u pozorište i gledam – Umetnost.
 *****
U umetnosti čovek određenog dara pa i inteligencije može da dobro dokumentuje svoje delo. Ali to može i kompjuter brže i bolje. Takođe da iz toga sastavi neku pristojnu priču. Ali ne može ništa da učini da se nešto iza te priče zbiva. Ne može, dakle, ispričati onu pravu priču.
Život na ledu 1983/84

Tuesday, June 04, 2019

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLI

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLI 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 UMETNOST 

 Za umetnika nema većeg poniženja nego kad mušteriji mora objašnjavati zašto njegovo genijalno delo ne izgleda trenutno ni najmanje genijalno, i kako će genijalno postati tek ako se bude dovoljno dugo i pod naročitim uslovima gledalo.
 *****
Umetnik ne bi smeo da zavisi od vere i etnika, kao što misle neke budale, nego vera i etnik od umetnika. Koja mu vera više pruža, toj da pripada. Tvoja, u kojoj si rođen pruža ti redovno najmanje. Ona ume samo da ište. Da postavlja zahteve i obaveze u zamenu za prirodno pravo da se na tvoje zahteve i svoje obaveze prema njima obazire koliko na mačju crkotinu. Njen si, šta ima da ti se ulaguje.
 *****
Potreba za čudom urođena je umetnosti. munch-scream *****
 Bez naročite forme, umetnost ne bi imala smisla. Ostala bi ponavljanje tuđih oblika, izjednačila se sa životom, nekrotizirala se u reprodukciji. Čvor je, međutim, u tome što ljudi žele da žive u XX veku, ali da im umetnost bude iz XIX veka. Prosečan svet je odbijao sirealizam kao viziju bande ludaka. A sirealizam je, zapravo, vizija mitskog čoveka.

Kritičari su govorili o umetnosti za budućnost, a sirealisti su, konzervativno i patrijarhalno, terali drevne igre, slikali svet onako kako ga je video još mitski čovek – kao groteskno, kentaursko prožimanje oprečnih načela sna i jave. Ptica iz usta gospodina pod polucilindrom izletela je hiljadama godina pošto je Atena iskočila iz Zevsove glave.

Nemoguće nismo mi otkrili. Nemoguće je najstarije duhovno iskustvo čoveka [...] Ne znam, ali mi se čini da konfuzija potiče od pogrešnog pravca moderne argonautike. Put kojim se ide ne vodi Zlatnom runu. Neko nam je podmetnuo rđavu mapu. Debelim smo morima zalutali i ko zna hoćemo li kao vrsta ikada pronaći pravi put. Ili ćemo završiti u vlasti fatamorgane […]

Da čovek u stvarima oko sebe može nešto za sebe da nađe, na primer, čista je fatamorgana. Stvari ne vrede ako nam ne otkriju ono što smo u njima tražili, a tražiti i dobiti možemo samo što smo u njima ostavili. Mi se sa svojim istinama igramo žmurke.
 Zlatno runo

Monday, June 03, 2019

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCL

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCL 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 UMETNOST 

 Umetniku je ceo svet njegova kuća, njegova porodica – svi ljudi.
 *****
Jedino delo dušu obavezuje.
 *****
Pobeda, a ne ratnički duh je ono što vojnike čini jakim, kao što uspelo delo, a ne talenat, čini od čoveka umetnika.
 *****
Na svetu nema ničeg savršenog, pa ni savršene umetnosti.
 *****
Znamenito svojstvo umetničkog temperamenta je da bezrazložno ili razložno u mahu menja raspoloženje.
 *****
U umetnosti nema nikakvog podrazumevanja, nema nikakvih trikova.
 *****
S građom najpre treba uspostaviti duševni odnos. Bez unutrašnjeg dodira, spoja, enozisa, ujedinjenja, dodirom duša, bez tog potpunog, ljubavnički nesebičnog međusobnog prožimanja s umetničkom materijom – nema dela.
 *****
Umetnost je ono čemu čovek poklanja svoju svrhu.
 *****
Ono što je dobro za umetnost dobro je i za umetnika. triptych79c
 *****
 Svi takozvani umetnici su nepodnošljivi. Ti pesnici ulizičkih oda, mazala carskih harema, taj šljam duha svetskog. Vuku se kao sablasti pred ravnodušnim očima dvorskih službenika, ili upravitelja carskih radionica i atelijera. Važno im je jedino da budu primećeni.

Polegli bi usred govana ako bi ih ona, otičući, ka uspehu odnela, i kada bi to bio iskustvom potvrđeni način da se privuče pažnja onih koji drže moć i kesu. Prose najpre samilostan pogled, zatim koricu hleba, a kad se pothrane, potkrepe, steknu kakav-takav pregled zamršene administracije Saraja, i gradskih podvodačko-spletkaroških običaja, ogledaju se i sa nekim radom.

Ni najmanje nisu izbirljivi. Zadovoljni su ako mogu da istovaruju carske karavane, da peru podove sporednih zgrada, a presrećni su ako se domognu i najbeznačajnijeg zanatlijskog rada. O kalitehni, velikoj umetnosti, slavi, još govora nema. Jedva je to i tehna, bedno rukotvorenje, prema kojoj je potkivanje konja prava umetnost. Spremni su da majstorima papuče ljube da bi im mešali boje.

Oči su im u tim ranim danima umetničkog gurbeta velike, vlažne, pokorne. Sve bi da rade. Ništa za njih nije teško ni nedostojno. Ni malo ni beznačajno. Kao rođeni robovi, nepogrešivim instinktom ugrožene životinje, znaju oni da se buva sa slonom ne inati, da se uvredljivost i ponositost ne isplate ako čovek nema ničim do fantazijama da ih podupre.

U međuvremenu slažu u sebe mržnju kao tvrdica blago, da bi je, kad savladaju prepreke, rasipnički po svetu prosuli, ne štedeći nikog, pa ni prijatelje i mecene, ove još i ponajmanje. Sve sa zahvalnošću primaju, a ništa ne ištu. Ništa za sebe. Sve za Umetnost. Godine prolaze.

Ponovo ćeš ih sresti kad s nekoliko bednih dupelizačkih pesmica, floralnih mazarija, nekoliko minijaturnih ornamenata precrtanih iz prirode, steknu ime u Carigradu. Koje li razlike! Ni Protej se, Bog promene, ne bi toliko mogao izmeniti. Ali, to samo ti njih vidiš. Oni tebe, Bože sačuvaj! Opijeni su počastima, koje, uostalom, smatraju prirodnim, čak i nepravedno malim prema onome što zaslužuju.

Oči im nisu više velike, umetničke. Sad su sitne, oprezne, kao otvori zelenaških kesa. A ni vlažne više nisu. Suve su kao barut. Osim svojim genijem, ničim nisu zadovoljni. Nijedna im pohvala nije dovoljna. Nijedna počast pogođena. Nikada im nije dovoljno novca. Najednom, Umetnost više nije važna. Važni su oni, jer pre njih ničeg i nije bilo. Drski su, arogantni, nadmeni, vulgarni.

A iznad svega, dosadni. Ni o čemu ne govore do o sebi, ni za šta se ne brinu do za sebe, ni na šta ne misle do na sebe. Na druge misle samo da ih mrze i kad im kopaju jame, čime se, uostalom, mahom i bave. U jednu reč – fukara, ološ!
Zlatno runo

Friday, May 31, 2019

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCXXXXIX

 MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCXXXXIX 
Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
 UMETNOST 

 Divlja borba za opstanak, u najstrožem Darvinovom smislu, hara umetničkim krugovima svakog doba i svakog društva. Umetnički svet, u načelu posvećen čoveku, koji ne zvuči baš uvek tako gordo – ili ne bar svaki – prašuma je, u kojoj nadživljavaju prilagođeniji, izdržljiviji, bezobzirniji, svirepiji i podmukliji: prašuma taštine, u kojoj je nemoralan jedino – neuspeh.

Prirodna prašuma je zdravija od nas. Životinja se bori da preživi, mi da nadvladamo.
 *****
Prvo, osnovno a možda i jedino opšte pravilo u umetnosti: ne verovati. Po njemu se, naravno, ne može živeti, ali se mora pisati. Drugo je: ne verovati svojoj nepoverljivosti baš uvek.
 Tamo gde loze plaču

 Umetnik je đubrivo lepote.
 *****
Uspelo delo, a ne talenat, je ono što od čoveka čini velikog umetnika.
 *****
 [Neka] umetnička oblačnost [...] uobražafa da za remek delo ufek ima vremenj. Da „sutra“ u umetnost, trgofina, život postoji! A tog „sutra“ – nema. Iparhi pandote mono to simera, ima samo „danas“. Ako danas nešto nisi zaradio, izgubio si to zaufek, jer sutra što ćeš zaraditi, biće novo, neće što si danas propustio. Biće sutranji zarad, umanjen za današnji gubitak...
 *****
Umetnik nikad ne radi u optimalnim uslovima. Nikad se, uostalom, ništa i ne radi u optimalnim uslovima. Sposobnosti su uvek u ljudima, nikad u uslovima. U uslovima može biti jedino luda sreća. ***** U umetnosti nema podrazumevanja, nema trikova ni „sjajnih planova“ – samo delo.
 *****
Sat u Beču, Beogradu, Carigradu, Bagdadu nije isti. Ili da kažemo isti je, pa ipak u Carigradu mnogo duže traje nego u Beču. Otkud mi znamo koliko to kratko vreme vodenom konjicu traje. Tu ljudske mere ne važe. Život vodenog konjica meri se njegovim, a ne ljudskim životom, kao što se vaš vek ne meri životom leproznog bogalja pred džamijom.

Tako se trajanje dela jedne umetnosti ne sme meriti trajanjem dela ma koje druge.
*****
Bez dela sloboda je umetniku kao more mornaru bez lađe.
 *****
U umetnosti nema Turaka i Romeja! Umetnost zna samo za maštu i građu. U umetnosti nema pravde i nepravde. Samo umetničke istine, a ona je lepota. Lepota je u delu. Sloboda je u delu. Duša je u delu. corinth_trojan_horse
 *****
Umetnici imaju savesti i osećanja za pravo i nepravo taman koliko i drugi, ali pored nje imaju profesionalni moral. Kao što drugi imaju državnički u kome i najveći zločin može biti plemenito delo ako je na dobro državi, a i najplemenitija vrlina zločin ako protiv njenih interesa ide.

A profesionalni moral je urođena potreba da se svaki posao koji se tiče umetnosti, obavi na najbolji mogući način i bez obzira na posledice po bilo koga i bilo šta.
 *****
Umetnosti je sve dopušteno. Umetnost je iznad i izvan stvarnosti. Iznad i izvan morala. Iznad i izvan istorije. Iznad i izvan života.
 Zlatno runo

Thursday, May 30, 2019

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCXXXXVIII

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCXXXXVIII 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 UMETNOST 

 Nisu li umetnici oduvek simpatisali sa promenom, nisu li je uvek nagoveštavali, pripremali, podupirali? Sve dok do nje ne bi došlo, a onda bi joj sve što valja okrenulo leđa.
 *****
Umetnička slika ne postoji dok je neko ne ugleda.
 *****
Šta je to biografija? Biografija je ono što čovek oseća. Ako umetnik mora strojeve da slika da bi revolucija pobedila, pod uslovom, naravno, da je odobrava, to je još i razumljivo, ali ako te proklete strojeve mora da slika i posle pobede, čitavog života da ih preslikava, a da ne sme dočarati neki izlazak sunca, pa i ako mu se to dozvoli,

sunce uvek da bude crveno, mada je uistini zeleno, onda će se morati jednom pobuniti. Moraće se zauzeti za svoju slobodu.

A onda mu se kaže: „Kakvu vi to slobodu hoćete u razorenoj, demoliranoj, razjedinjenoj, gladnoj, goloj i bosoj zemlji?“ A kasnije, kad se zemlja podigne, ujedini, nahrani? „Pa tek kada moćni postanemo, svet će nam o glavi raditi: bićemo opkoljeni intervencionistima, naseljeni špijunima i saboterima, kljukani neprijateljskom propagandom. Kakva sloboda u ždrelu tigra?!“

Ali kasnije kad se zemlja opet sa svetom izmiri? „Onda će, uviđajući da spolja pomoći nema, klasni neprijatelj dići glavu. Moraćemo se boriti protiv izdajničkog činovništva, ravnodušnog seljaštva, kolebljive inteligencije, nesavesnog proletarijata, a o buržujima i da ne govorimo.

Pa kakva je to sloboda moguća sa tigrom u trbuhu?!“ Nikakva – tada, razume se, ali kasnije kad se zemlja... Pa mi tako možemo do sudnjeg dana da se natežemo!
 „Kako zabavljati gospodina Martina“ Specter

 Čini mi se da se jedini prirodan kontinuitet u umetnosti ostvaruje kao permanentna negacija kontinuiteta, kao kreativan otpor svemu što bi da se nametne kao duhovni standard, kao literarni, i ne samo literarni, uzrok i uzor.
 Zlatno doba dijaloga 

 Ljudi odnekud smatraju da umetnici nužno moraju da mrze svet u kome žive. Inače nisu umetnici! Inače su poltroni! Kukavice! Govna! Jer, ovaj svet, ovo društvo, jednostavno ne sme biti dobro! Ali ni rđavo ne sme biti!
 „Razaranje govora“ 

 Umetnost nije u činjenicama, već u njihovoj interpretaciji. Tamo gde loze plaču Svi su umetnici ćudljivi i nepredvidljivi, ukratko skrenuti, ali se udovoljavanje njihovim prohtevima na kraju uvek isplati.
 Zlatno runo

Wednesday, May 29, 2019

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCXXXXVII

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCXXXXVII

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 UMETNOST 

Za umetnost ostaje zakon – ne pružati se preko gubera. Ne služiti ničemu izvan sebe.
 *****
Možda umetnost, na kraju krajeva, nije ništa drugo do – psihoterapija.
 *****
Umetničko poštenje, nažalost, nije lako definisati. Ponekad ono nije iskrenost doživljaja, već doživljaj iskrenosti, laž koje nismo svesni. Iskrenost doživljaja još ništa ne garantuje. Ona samo obezbeđuje da će se istina saopštiti onako kako se videla (što uopšte ne znači da je ona i objektivno istinita).

Od ovakve autentičnosti do umetničke dalek je i „hrapav“ put. Put traganja za formom. Onim kako, bez koga ni jedno šta ništa ne znači.
 *****
Umetnička forma je incident između sveta i svesti o njemu. Takođe, svesti i sveta u njoj. Formu stvara iskustvo koje je logično. Svaka je umetnička forma logična ako izražava i koliko izražava to iskustvo.
 *****
Umetnička forma je oblik što ga inteligencija pripisuje svetu, a u stvari je njen oblik, oblik same inteligencije. U tome smislu svaka je umetnost – neistinita.
 *****
Ako u jednoj knjizi, slici ili kompoziciji nema ništa od drugih, zbog drugih i za druge, onda će one, i kad su savršene, ličiti na sveće koje svetle samo dok gore, a ne na zvezde koje nas obasjavaju i kada su već davno pogašene.
 *****
Svako delo je dijalog, a svaki dijalog je, samim tim što je obraćanje, i pokušaj obraćenja.
 *****
Dejstvo umetnosti je nemoguće predvideti i ono se izopačuje i vremenom i prostorom.
 Tamo gde loze plaču t73_a

 U svim zanimanjima pa i u privatnom životu mahom je potrebna samo jedna budala da bi varalica imala od čega da živi. Jedino ih je u umetnosti potrebno na stotine.
 Korespondencija kao život II 

 Bitiše li umetnost ili je zabluda, opsena, varka, ima li ili nema arhitekture, znači li ijedna prokleta stvar na ovom prokletom svetu ono što mislimo da znači?
 Hodočašće Arsenija Njegovana

Tuesday, May 28, 2019

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCXXXXVI

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCXXXXVI

 Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 UMETNOST 

 Sitan posed rađa sitnu umetnost. Velikim, bez obzira jesu li feudalni ili socijalistički, trebaju i veliki romantični epovi.
 *****
Marksistička kritika dugo je bila kontinuum pokušaja da se romantizam u umetnosti obnovi i prilagodi revolucionarnim potrebama. Međutim, romantizam je u suštini pobuna protiv uskogrudosti i materijalizma građanskog pogleda na svet.
 *****
 Socijalistički realizam je čedo neprirodnog braka između jedne skolastički shvaćene ideologije i književnog pozitivizma ancient regimea.
 *****
Sve se doktrine kreću u jednoj fiktivnoj, apstrahovanoj stvarnosti sazdanoj od čistih apstrahovanih pojmova, dok umetnost dotiče i onu praizvornu, živuću, presudnu stvarnost sa kojom se sukobljavamo i koja predstavlja naš sudbonosni sine qua non.
 *****
Pošto se iz realnosti u umetnost može preneti samo ograničen isečak sistema činjenica, jasno je da, bez celine u kojoj one deluju i delovanje trpe, te činjenice, ako se nečim drugim ne ožive, ostaju puke okamenotine, fosili fakata.
 *****
Preinačenje činjenica realnosti, ono što ortodoksi neizvodljivog realizma nazivaju njihovim unakaženjem, tzv. izneveravanjem stvarnosti, preduslov je umetnosti uopšte. Pošto su iščupane iz ’sveta jednog tipa svesti’ – onog kroz koji svet samo doznajemo – činjenice se moraju adaptirati na ’svet onog tipa svesti, u kome ga shvatamo’.
 Tamo gde loze plaču t73_c

 [Umetnosti] kojoj nedostaje malo da bi bila savršena, ali to malo, to je upravo ono što je bitno, to je karika koja nas veže za savršenstvo. [...] Razlika između savršenog i gotovo savršenog ne postoji za laika, pa čak ni za većinu stvarnih ljubitelja.

Ona je vidljiva, i to samo do izvesne mere, poznavaocima. Ali, u potpunosti nju mogu da opaze – mada tu nije reč o opažanju, ono je neostvarljivo, već o osećanju, nekoj vrsti unutrašnjeg, telepatskog uviđanja – nju mogu da osete, dakle, samo izabrani, oni koji su tu razliku sami imali.
 Uspon i pad Ikara Gubelkijana

Sunday, May 26, 2019

NAGRADE BORISLAV PEKIĆ ZA ESEJ 2019. GODINE

NAGRADE BORISLAV PEKIĆ ZA ESEJ 2019. GODINE 

Poštovana gospođo Pekić. prijatelji i poštovaoci Pekićevog dela, cenjene kolege, dragi učenici 

Zadovoljstvo mi je da podnesem izveštaj o rezultatima konkursa za Pekićevu nagradu u žanru esej. Ove godine na konkurs je stiglo 17 radova. To je nešto manje nego prethodnih godina, ali je kvalitet većine prispelih eseja na izuzetnom nivou. Zbog toga sam tražio i dobio saglasnost da pored tri nagrađena rada još tri pohvalimo što je takođe jedna vrsta priznanja darovitim učenicima.

 Prispele radove moguće je svrstati u dve osnovne grupe. Prvoj grupi pripadaju radovi koji tematizuju pitanja poetike određenih pisaca i njihovih dela. Tu pripadaju Pekić i njegovo delo Zlatno runo, Gete i Faust, Šekspir i Hamlet, Kami i Stranac, Andrić i romana Na Drini ćuprija, Sveti Sava i njegovo delo. U celini uzev, ti radovi pokazuju zavidnu zrelost u najboljim primerima i fakultetski nivo. Upravo tako.

 To se vidi u tumačenju različitih aspekata književne umetnosti od pitanja stvaralačkog postupka, tematike, jezika i stila do poniranja u najdublja značenja dela, odnosno filozofskih, etičkih i estetičkih problema. Drugoj grupi radova pripadaju eseji na slobodne teme, kao što su umetnost, naročito poezija, žanrovi i njihove odlike, problemi utora i autorstva, pitanja ljudske svesti i savesti, ali i teme koje se tiču savremenog života i budućnosti.

 Najpre navodim pohvaljene učenike i njihove radove. U toj kategoriji su rad
„Moć apsurda u delu Stranac Albera Kamija“ učenice Kristine Cvijetić, iz IV 6, Sedme gimnazije;
pa rad
„Zlo u Faustu i Hamletu“ učenice Jelisavete Milojević iz IV 3 Zemunske gimnazije
i konačno rad
„Dualizam istorijskog i imaginarnog u liku Mehmed-paše Sokolovića u romanu Na Drini ćuprija“ učenice Marije Simić iz IV 4 takođe Zemunske gimnazije. 200354137-001
 Konačno evo nagrađenih radova i učenika:

 Prvu nagradu dobio je esej „Tajna bez fleke (O jednom segmentu romana Zlatno runo gospodina Borislava Pekića“ učenika Simeona Perovine iz III 6 Gimnazije „Sveti Sava“.

 Drugu nagradu dobio je rada „Smrt autora“ učenice Maje Stanković iz IV 7 Trinaeste gimnazije 

Treću nagradu dobio je esej „Faustovska linija demonskog“ učenice Milice Grdinić iz IV 1 Zemunske gimnazije.

 Moje iskrene čestitke nagrađenima i pohvaljenim učenicima. Iskrene čestitke i njihovim profesorima. Sve ovo što konkursom radimo na slavu je klasika srpske književnosti Borislava Pekića čije ime služi i na čast Trećoj gimnaziji. Ova škola od tradicije i kulturnog značaja dodatno bi dobila na ugledu kada bi bila nazvana Pekićevim imenom. Ovo je moj predlog za razmišljanje.
 U Beogradu 22. maja 2019                                                Petar Pijanović

Friday, May 24, 2019

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCXXXXV

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCXXXXV 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 UMETNOST 

 Umetnost stvara poluljude. Ona brutalno razara jednu plemenitu zonu ljudskog duha, da bi od njenog praha sagradila fikciju. Jednu narcisoidnu laž.
 *****
Umetnost, a osobito muzika, je jedna neprekidna priča o smrti. Ono što je san za duh – to je muzika za život. Smrt bačena unapred.
 *****
O dobroj umetnosti se nikad ne raspravlja. Ona se shvata ili ne shvata, dotakne ili promaši. A kada se dotakne i gde god se dotakne, tamo je njeno srce.
 *****
Socijalistički realizam priznaje vrednost samo onoj umetnosti koja poseduje herojsko-bogougodni smisao. Legende o junacima otadžbinskog rata su u stvari hrišćanske legende o kamenovanju arhiđakona Stefana, a sovjetski romani su prerušena žitija svetaca, njihove pesme crkvene pridike ili molitve Diktatoru.

Čitava sovjetska muzika, koja je zvanično priznata kao umetnost, je samo pobožno pjenije u slavu socijalizma.
 *****
Stvarnost nije ni opipljiva ni neposredna koliko se to zamišlja. Ona je obavijena jednim mekanim velom svesti. Dolazeći do svesti o njoj mi dolazimo do svesti o sebi. Čak možda ni to. Jer svest kao refleksija još je isuviše daleko od identiteta sa nama. Umetnost tako postaje jedan lik koji je pre nego što se zaustavio u našem oku bio hiljadu puta odbijen u ogledalima sveta i svesti.
 *****
Umetnost je minimalna adaptacija božanske moći. Kome nije dano da vlada ljudima i stvarima, neka vlada robovima svoje mašte.
 *****
Umetnici pate od toga da ništa ne shvataju osim samih sebe. Oni su nemilosrdni kao službeni dželati, netolerantni kao anarhisti i dosadni kao kongres pedagoga.
*****
Umetnost je oduvek bila cvet koji raste na đubrivu dokolice.
 *****
Umetnik podseća na dete, kome su krpe dovoljne da dočaraju najskupocenije odore, izdubljena kora drveta da isplovi kao osvajačeva lađa, prostor ispod stolice da se podiže kao palata.
 *****
Umetnik prevazilazi dete u broju pojedinosti koje su mu neophodne da bi iznova sazidao, preko vlastite moći svet, ako mu se ovaj ne dopada. Njemu nije potreban ni prostor ispod stolice, ni krpe, ni kora drveta. Samo talenat i volja. U oba slučaja to su osobine Boga, na koje nam ukazuje crkva.

Taj talentovani dobročinitelj čija je volja sama sobom jedan stvaralački akt ako bi imao, u šta sumnjam, jer to se protivi samoj afektivno „tupoj“ prirodi božanstva – ako bi imao imalo zadovoljstva od dela koga je proizveo „rečju“ – mogao bi da dočara zadovoljstvo umetnika koga ovaj stvara.
 *****
Mnogi su umetnici promašeni tirani, i pošto im ne uspeva da budu suvereni stvarnog sveta, biraju da budu bogovi jednog koji nije stvaran, ali je isto toliko pogodan za volju koja traži predmete neograničenog vladanja. Witches in the air Goya
 *****
 Sva sujeta, sva ravnodušnost, superiorna poročnost umetnika, izraz je tog unutrašnjeg divinog oduševljenja, takoreći jedne božanske navike. Moral insanity je moral bogova i umetnika. Ukoliko je umetnikov „svet“ manji, utoliko je veća surovost sa kojom on vlada. Samo veliki „svetovi“ zahtevaju razum koga su božanstva lišena.
 *****
Umetnik nikada nije siguran živi li ili tek igra život.
 *****
Dolazim do uverenja da kad čovek otkrije da je nesposoban za ma koji koristan posao, onda počinje da se bavi umetnošću.
 Život na ledu 1954/59

Thursday, May 23, 2019

NAGRADA BORISLAV PEKIĆ ZA POEZIJU 2019. GODINE

NAGRADA BORISLAV PEKIĆ ZA POEZIJU 2019. GODINE 
koja se dodeljuje učenicima svih beogradskih gimnazija 
22. maj 2019. 

 Pristigla pesnička ostvarenja iz Beogradskih gimnazija pokazala su znatnu raznovrsnost koja se kretala od ispovednih lirskih tonova i emotivnih sanjarija do zanimljivih urbanih raspoloženja i prizora. Ipak je najveći domašaj ostvaren pesmom „Oči“ u kojoj vladaju tonovi dozrelih saznanja i objektivne pesničke imaginacije. Autorka prvonagrađene pesme je Dina Vučaj, učenica IV razreda Zemunske gimnazije. Iako ćemo njenu pesmu čuti u celosti, ukazao bih na posebne poetičke vrednosti ovih njenih stihova čija uravnotežena lirska gravitacija nosi univerzalni ton

 očima se prašta i trpi
i zanemi
i osvaja
i očima je istina koja se poklanja.

 Drugu nagradu ponela je Zvezdana Repac, iz II, Pete beogradska gimnazije sa pesmom „Seta“ iz koje zrači lep, intimistički ubedljiv lirski spektar protivurečnih raspoloženja čime iznenađuje jer se lako propinje do tonova ubedljivog tragizma. O tome svedoči završna refrenska strofa –

 Setom bejah uvek vođena,
U doba propasti sam rođena.
Hodam svaki bogovetni dan
K’o da život mi je samo san.

 Treća nagrada pripala je učeniku XIII beogradske gimnazije. Njegovo ime je Andrej Komazec, a pesma nosi naslov „Smog“ i svedoči o ubedljivo urbanom doživljaju sa zrelo naglašenom ironijom koja nudi spoj objektivne percepcije i skeptičkih saznanja čiji imperativ obećava da će mladi Andrej, možda, nastaviti svoj urbani put ka uspešnom razvoju. Evo početnih stihova pesme „Smog“ u kojoj je pesnički uspešno dat – negativno antropološki upriličen – tako bezličan, a tako opasan urbani fenomen –

 Noću, na mrkom, purpurnom nebu
Isijavaš sve nijanse
Koje si tokom dana oduzeo.
 Rugaš se …
Čini se na nijedan treptaj
 Neće učiniti da nestaneš.

 Iako nisu nagrađeni, pažnju zaslužuju i stihovi učenica koje su sve iz Pete beogradske gimnazije. a to su: Anđela Rodić, Emilija Tasić, i Andreja Alorić. Treba naglasiti da pesnički glasovi današnjih mladih beogradskih gimnazijalaca nagoveštava lepe stvaralačke perspektive ukoliko se njihovi talenti budu negovali i razvijali. To, naravno, neće zavisiti samo od pedagoške motivacije njihovih profesora, nego i od njih samih, pre svega
 22. maj, 2019.
  Mirko Magarašević

Wednesday, May 22, 2019

NAGRADE BORISLAV PEKIĆ ZA 2019. GODINU

NAGRADE BORISLAV PEKIĆ ZA 2019. GODINU 
dodela 22. maja 2019 
U TREČOJ BEIOGRADSKOJ GIMNAZIJI

 NAGRADA BORISLAV PEKIĆ ZA PROZU 2019. GODINE
1990-Vojislav-Bca-Budva-01_crop

„Nagrada Borislav Pekić“ se dodeljuje svake godine od 1995 godine, s napomenom da su te 1995. učestvovali samo učenici Treće beogradske gimnazije, a posle toga se konkurs proširio na sve beogradske gimnazije. Utvrdila sam da je do sada nagrađeno preko 210 đaka, što je već jedan pozamašan broj laureata ovog priznanja.

Tradicionalno se dodeljuje u ovoj gimnaziji i na ovom mestu, a ovo je već 24. put. Od početka je odlučeno da budu tri kategorije u kojima će se učenici takmičiti a to su: poezija, proza i esej. Uvek su u materijalu koji je pristizao pesme bile najbrojnije, a na početku je esej bio najslabije zastupljen. Verovatno su se učenici uplašili od samog naziva, smatrajući da treba da proizvedu neki specijalno značajan rad.

Sada se taj broj ipak ujednačio, mada i dalje poezija prednjači. U svakoj kategoriji daju se tri nagrade, što nije uvek lako odabrati, ali takve su propozicije i one se ne mogu menjati. Svi radovi se šalju pod šifrom, tako da je nepristrasnost apsolutno zajamčena.

 Ove godine je pristigao pristojan broj radova. Od toga 9 priča razne dužine i kvaliteta. Taj broj se za prozu u užem odbiru sveo na 5 da bi na kraju bila odabrana 3 rada koja najviše zaslužuju nagradu. Uvek je problem kada dođe do najužeg izbora. Radovi se čitaju i iščitavaju po nekoliko puta. Oni su svi dobri, ali ipak na kraju prevagnu tri priče koje u svakom pogledu najviše zadovoljavaju.

 PRVA NAGRADA ZA PROZU dodeljuje se radu bez naslova, poslat pod šifrom „Otac 1“, učeniku Mateji Zorniću, I 8, iz Pete beogradske gimnazije, profesorke Milice Šarenac,

 DRUGA NAGRADA ZA PROZU pripala je radu sa naslovom Ranjeni bizon, pod šifrom „Srećni Sizif“ učenici Angelini Cerovina, II 3, Filološke gimnazije, profesorke Lele Rosić

TREĆA NAGRADA ZA PROZU se daje za rad pod naslovom Božićne svetiljke, pod šifrom „Šajka 371“ učenici Maši Terzović, IV 1, Četvrte beogradske gimnazije. Profesorke Marije Stajić,

 Rad bez naslova je jedan zreo i veoma studiozan tekst, u koji je vidno uložen veliki trud da bi se svi konci priče dobro povezali u jednu celovitu fabulu. To je priča koja bi mogla da uđe u svaku zbirku kratke priče. Ona je puna uzdržanih emocija. Sentimentalnost je naznačena na jedan veoma suptilan i posredan način. To je priča u najboljem smislu te reči.

Poseduje i lirsko i dramsko u odličnoj proporciji. Radi se o košmarnom položaju čoveka koji se iznenada budi u nepoznatom ambijentu ne znajući ni kako se u njemu našao ni gde se stvarno nalazi. Do detalja se opisuje njegovo nesnalaženje u prostoru i sve je obavijeno tajnom i misterijom u koju nas pisac uvlači. Mi polako otkrivamo prvo sobu a zatim i neke detalje kuće u kojoj se našao.

Na kraju dolazimo postepeno i sasvim suptilno i sporo do odkrića da je tu i jedan čovek koji je ubijen, jedan pištolj, metak a i neke flaše pića koje nam na posredan način ukazuju na tok događaja koja glavni junak otkriva, ali se ipak glavni deo događaja ostavlja našoj mašti da shvatimo o čemu se stvarno radi. Na jednom mestu se raže:

„Mora da je prošlo dva dana od kada si se prvi put probudio, toliko si vremena proveo van svesti da je teško odrediti tačno. Ovog puta nije lako stati na noge, ne zbog umora, već zbog te proklete praznine. Nemaš snage da održavaš pravilan stav, tvoja glava je opuštena, savija se levo i desno u skladu sa tvojim korakom, ruka ti zamahuje iz ramena i opušteno udara u vrata celom svojom dužinom…..“

 Briljantna priča odlično vođena, i predstavlja jednu zaokrugljenu misterioznu celinu koja ostaje sa nama i dugo posle pročitanih redova.

 Priča pod naslovom Ranjeni bizon je priča koja se događa u neodređenoj zemlji ali bi mogla da se u budućnosti događa u svakoj zemlji ove naše planete. Jedan činovnik koji je zaokupljen zdravljem i svojom ličnošću sprema se da ode na posao javnim prevozom. On je do krajnosti pedantan, štedljiv i svaki pokret i svaka sitnica je unapred isplanirana i on ne odustaje ni od jedne pojedinosti u svom životu.

Živi sam i očigledno je racionalan do sitničavosti. Opsednut je zdravljem i svojim izgledom. Kao za pakost seda u prevozu pored nekog čoveka koji očigledno ima neku opaku bolest, ali to ne primećuje na vreme u žurbi da sedne na prazno mesto. Čovek ga podseća na ranjenog bizona koga je video u Africi. I pored svega tone u san i po svoj prilici nije baš ponet poslom koji radi.

Jedan otuđen samotnjak usredsređen samo na sebe. Dobra novela odlično vođena, i predstavlja jednu zaokrugljenu celinu. Na malom prostoru je prikazan nedostatak ljudskost, ali istovremeno i tragedija usamljenosti uslovljena i samom prirodom glavnog lika. Atmosfera te priče data je veoma sugestivno, tako da ostajemo sa tim scenama i kada prestanemo da čitamo tekst koje je pred nama.

 Priča pod naslovom Božićne svetiljke je lepa i topla optimistična porodična priča. Bračni par koji saznaje da ne može imati decu i usled te okolnosti odlučuju da usvoji jednog dečka. Opisan je preobražaj koji se odigrava u mislima, ponašanju i emocijama muža koji je sjajno portretisan. Lagano se kod njega bude emocije kojih u početku uopšte nema.

Puno topline i razumevanja za tu transformaciju koja se pred našim očima odigrava počevši od apsolutnog odbijanja da se veže za dečka do potpunog prihvatanja nove uloge oca porodice. Ovo je jedna zrela priča, odlično vođena od početka do kraja sa svim suptilnim nijansama u raspoloženju koje nas vode srećnom kraju.

Čestitamo svima koji su na konkursu učestvovali, a nisu dobili nagradu, i želimo im više sreće sledećeg puta, a dobitnicima nagrade želimo da nastave sa pisanjem, jer samo upornim radom mogu da razviju i obogate svoj talenat, a ova nagrada neka im bude podsticaj za dalji rad..

NAGRADE BORISLAV PEKIĆ ZA POEZIJU 2019. GODINE 
Obrazloženja će biti naknadno data.

PRVA NAGRADA
Šifra „PEŠČANIK“
 Pesma „OČI“ Dina Vučaj, IV 10, Zemunska gimnazija.
DRUGA NAGRADA
Šifra „ALTERNATIVA“
Pesma „SETA“ Zvezdana Repac, II 4, Peta beogradska gimnazija
Nastavnik Milica Šarenac
TREĆA NAGRADA
Šifra „MANDŽUKO“
Pesma „SMOG“ Andrej Komazec, XIII beogradska gimnazije,
 Nastavnik Dragan Đorđević
POHVALE 
 Šifra „Božur 28“ Anđela Rodić, I 8, Peta beogradska gimnazija
Šifra „111102“ Andreja Alorić, II 1, Peta beogradska gimnazija
Šifra „Krik 8“ Emilija Tasić, III 6, Peta beogradska gimnazija Nastavnik Milica Šarenac

 NAGRADE BORISLAV PEKIĆ ZA ESEJ 2019. GODINE 
Obrazloženja će biti naknadno data.

PRVA NAGRADA 
ŠIFRA „RUATNEK“
Tajna bele fleke“. (O jednom segmentu romana Zlatno runo gospodina Borislava Pekića)
Simeon Cerovina, III 6, gimnazija Sveti Sava
Profesor Sanja Radosavljević
DRUGA NAGRADA 
ŠIFRA „1984 VINSTON“
Smrt autora – esej
Maja Stanković, IV 7, XIII beogradska gimnazija
 Prof. Dragan Đorđević
TREĆA NAGRADA
ŠIFRA „SAVA ŠUMANOVIĆ“
„Faustovska linija demonskog
Milica Grdinić, IV 1, Zemunska gimnazija
P O H V A L E 
ŠIFRA „LAVIRINT“ „Moć apsurda u delu Stranac Alberta Kamija“ Kristina Cvijetić, IV 6, Sedma beogradska gimnazija Predmetni profesor Ljubiša Subotić,
ŠIFRA „ZAHARIJE“ „Zlo u Faustu i Hamletu“ Jelisaveta Milojević, IV 3, Zemunska gimnazija ŠIFRA „SOKOLOVIĆI“ „Dualizam istorijskog i imaginarnog u liku Mehmed Paše Sokolovića u romanu Na Drini ćuprija“ Marija Simić, IV 4, Zemunska gimnazija

ČESTITAMO SVIM UČESNICIMA

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCXXXXIV

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCXXXXIV 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 UČENJE 

 Godine su nam date da u njima učimo. Gledamo, slušamo, pamtimo, pa tek onda, kad učenje u račun svedemo, delamo, a najposle, sa odra savete dajemo.
 Zlatno runo 

 Učio sam se na Franceu i Mannu, školovao sam se na Dostojevskom i Kafki, Huxleyju i Orwellu, Krleži i Domanoviću. Učili su me i Platon i Nietzsche, i Spengler, i Berđajev, i antropolozi predvođeni Eliadom. Učili su me moji znani i neznani preci, moji roditelji, moji prijatelji i moji neprijatelji. Učio sam na tuđim saznanjima, veštinama, glupostima (i vlastitim), tuđoj patnji i sreći. Profesori su mi bili tuđi životi, a među njima i moj.
 Zlatno doba dijaloga 

 ULEPŠAVANJE 

 Šminke su od zemlje i bilja napravljene, nisu od olimpijske sperme i siloamskog blata. Šminka može ružno lice lepim načiniti, lepo ružnim, kadra ga je menjati i do zverskih izobličenja, ali mrtvo, prazno, iz opticaja povučeno lice, ne može na svetsko tržište vratiti.
 “Remek delo ili Sudbina umetnika” 

 UMETNOST 

 Umetnost raznežava. Platon je znao zašto je iz svoje idealne države prognao umetnost.
 Tamo gde loze plaču antonchristian_010_021 - Sigmund Freud trifft Raimund Chandler 1988 (150x300)

Niko imalo pametan ne sumnja da školsko učenje maternjeg jezika zanemaruje ono što je bitno – njegovu praktičnu upotrebu. Maternji bi jezik, osim jedne kratke i bitne gramatičke prolegomene, morao da bude spoj: modernog oratorstva, a to znači semantike, vežbanja u logici, dijalektici (u pozitivnom smislu) i vaspitanja umetničkog ukusa.

Ja se pitam, međutim, u kakvom savremenom i uopšte u kakvom ukusu mogu jednog čoveka XX veka da vaspitavaju izvesni srpski pisci tipa Janka Veselinovića, Bogoboja Atanackovića, Joakima Vujića, izvesne hagiografije i žitija?

(Književnost uopšte morala bi se izuzeti iz maternjeg jezika, najpre radi uklanjanja štetnog patriotizma, a zatim da bi vaspitavala – u sklopu čitave umetnosti čovečanstva – jedan umetnički osećaj, a ne bibliografsku enciklopedičnost.) U svim školskim udžbenicima srpskog jezika koje sam pregledao, svetskoj književnosti dato je kurzivno mesto, mesto najgeneralnijeg uvoda u nacionalne baljezgarije.

Jedan Balzac se tako pojavljuje samo kao lakej koji nam otvara put do Jakova Ignjatovića! Potrebno je uzimati najbolje, a ne naše.

Potrebno je jednom za svagda – a to se odnosi i na toliko prepotentne komunističke internacionaliste, koji su uzjašili Šarca, da objavljuju jugoslovenski rizorđimento u vreme strasburške Evropske skupštine – potrebno je jednom za svagda shvatiti da smo deo, a ne celina, da ne postoji nikakva nacionalna budućnost, nego samo nacionalna prošlost –

koja neka bude poštovana, ali neka bude već jednom mrtva – i da najzad postoji samo jedna Umetnost, a ne Njegoš na jednoj, a Milton na drugoj strani sveta. Najzad, da je razlika između Beethovena i Rodena, između Kafke i Rubensa, razlika između obućara i krojača, nije tolika da dopušta dezintegraciju duha [...] Postoji samo jedan predmet, a to je zanatstvo.

On bi morao da obuhvati sve vidove umetnosti, ne u istorijskom smislu (do đavola, vrlo važno, da se zna da se Shakespeare rodio u Evonu) nego u delatnom smislu.

Slušajte Wagnera, pa makar nikad ne čuli za Bajrojt, gledajte Renoara, pa makar mislili da je bio Sulin savremenik, čitajte Dostojevskog, pa ma ne znali da je njegova literatura izašla iz jame za streljanje! Vremenom će to znanje doći samo od sebe i taj osećaj će dobiti svoj sopstveni red.
 Političke sveske

Tuesday, May 21, 2019

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCXXXXIII

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCXXXXIII 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 TRGOVINA 

 Knjige učite, jezicima vladajte, znanjima težite, jer je, sinovi, još u Epiru rečeno: Blago je, Simeone, za potomstvo, a tvoje je samo saznanje kako se stiče.
 *****
Nema ništa lepše od dobre zarade, osim još bolje.
 *****
Kada tražiš zajam, uvek budi direktan, jasan i arogantan. Obećanja moraju biti hipnotička. Ali je najvažnije nikad se ne predati.
 *****
Gubitak nerava je rđav način da se dođe do zajma, ali je gubitak ponosa još gori.
 *****
Skromnost je za svaki zajam ubitačna. Najvažnije je verovati u sebe i to poverenje sugerisati drugima.
 *****
Šta je novac? Ništa. Promenljiv uslov trgovine. Ima krajeva na Pacifiku gde se plaćanje obavlja kamenicama. A monetarne jedinice su bile svinjski očnjaci, ajkulini zubi, bakarni kolutići, gotovo je svaka stvar u izvesnom vremenu i na izvesnom mestu služila kao novac. Ni novac ni roba nemaju stvarne važnosti. Važan je samo špekulativni odnos između njih, između dve vrste robe i dve vrste novca.
 *****
Zbog reklame se nekada štedelo, a kad bi neko pare arčio, iz toga je normalan svet video jedino kakva je to luftika i bankrot, nipošto poslovan čovek.
 *****
Trgovina je dovela svet dotle da se sve može kupiti, da nema ničeg što se ne može prodati. Jedino nerešeno filosofičesko pitanje su cene. Poso kostizi – šta košta? To je još jedina tajna međ nebom i zemljom za koju imamo interesa, koju smo radi saznavati.
 *****
Celokupno je znanije, nuždno za dobru trgovinu, obujmljeno jednim jedinim načelom: kupi jeftino, prodaj skupo. Drugo bi, eventualno bilo: kupi što jeftinije, prodaj što skuplje. Treće: u svakom slučaju, prodaj skuplje nego što si kupio. Četvrto i poslednje glasi: ako ni to ne možeš, ne bavi se trgovinom.
 *****
Kako kupovati jeftino, a prodavati skupo ne možeš a da nekoga ne oštetiš (šteteći prvog od koga si kupio jeftinije nego što kupljeno vredi, drugoga kome si prodao skuplje nego što prodato vredi) i kako se ne samo s tim mirimo, već neprestano izgledamo načine da što jeftinije kupujemo, a skuplje prodamo, to ne može ostati bez zlehudih posledica po našu dušu.
 *****
Od srdžbe profit ne raste.
 *****
U trgovini i špekulaciji dobar instinkt je pretežniji od svakog razuma i računa na papiru. Taj instinkt, njuh, osećaj – kako ga god nazvao – i jeste razum, ali razum koji je imao toliko uspeha, toliko iskustva stekao da se više i ne mora ni na šta određeno oslanjati, nego se upravlja po nekim samo njemu znanim znacima.
 *****
Čuvarnost, štedljivost, domaćinski odnošaj prema robnoj i ljudskoj imovini, prva je osobina poslovnog čoveka, na koju se posle sve ostale naslanjaju, a bez koje ni one, kao špekulativna veština i dobar nos, ni kršne pare ne vrede.
*****
Dinar je kao robijaš. Malo li mu odškrineš vrata kase, ode.
 *****
Trgovački stalež neće vlast radi same vlasti, kao neki drugi, nego radi unapređenja ekonomije, dakle i države, koja se samo na njoj temelji, i koja nije drugo nego velika Firma sastavljena od mnogo manjih. aristotle-homer
 *****
Firme nemaju zavičaja i po trgovačkom ustrojstvu prirode svoje nisu opremljene za žrtvovanje ni za čiju dušu. Firme znaju jedino za čist, uredan, siguran, profitan račun, i samo temeljom njega spremne su bilo kakve kontrakte zaključivati.
 *****
Čim se trgovac u golemo otadžbinsko dušebrižje baca, povelik će mu kredit od te otadžbine uskoro trebati.
 *****
Nije dobro da trgovina ide mimo ili protiv nacionalnih interesa, jer će, u krajnjoj konzekvenci, sa svakim nacionalnim padom i trgovina gubiti. Ali, ako se s nacionalnim interesom usaglasi, ne vidim da ne treba da zaradi koliko može. Ne bi, inače, bila trgovina i nikome ne bi koristila.
 Zlatno runo

Monday, May 20, 2019

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCXXXXII

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCXXXXII 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.  

TOTALITARIZAM 

 Totalitarizam je postao skriven. U svakoj novoj instituciji jugoslovenskog socijalizma vi sa lakoćom otkrivate njegov suštinski totalitaristički nacrt.
 *****
Za totalitarnu svest različitost nije stvarnost, već građa za unifikaciju. A unifikacija nije mirenje različitosti, već njihovo uništenje.
 Život na ledu 1983/84 

 Postoje duboki razlozi zbog kojih je Schumpeter, teoretičar evropske socijaldemokratije, rekao da je, u uslovima diktature, nepoštovanje zakona (jer i ona je sama izvan zakona) i korupcija (jer i ona je sama korumpiranje ljudske prirode), možda jedino sredstvo kojim se olakšava život.
 Sabrana pisma iz tuđine 

 Totalitarizam, koji je uvek i necivilizovan, jer mu se stalno nekud žuri, premda u krajnjem ishodu uvek kasni, ne mari mnogo za naše žuljeve. Počesto ni noge. Ni kako i gde gazi, dok ide, dok nekuda gazi.
 Sabrana pisma iz tuđine 

 Primeran građanin jedne despotije nije onaj koji se savesno pridržava njenih i najbesmislenijih zakona i načela ponašanja, nego ko je od pomoći vlastima u njihovoj promociji. Pasivna lojalnost nije dovoljna. „Građanska ravnodušnost“ je još za jakobince bila – krivično delo.

Zahtevala se aktivna saradnja. Prodaja duše đavolu in extenso. Sistem despotije daje sliku kamena koji je u vodu pao i obrazovao sve šire i šire korupcionaške krugove.
 *****
Sve despotije obožavaju rad. „Rad oslobađa“ je krilatica tiranija. Za njih je rad dužnost, pre svega opšta i za opštost, u demokratijama potreba, pre svega lična, i za ličnost.

I u Trećem Rajhu i u Sovjetskom Savezu (u njegovim satelitskim kopijama takođe) udarnička proizvodnja promovisana je svim sredstvima ne samo zato da bi se zemlja što pre iz tehnološke zaostalosti izvukla nego da bi se njeni građani zabavili nekim realnim, naizgled dostizivim ciljem koji će im zameniti brigu za ličnu sreću i blagostanje.

 Kako njegov pravi cilj nije sama proizvodnja, nije emitovanje robe već posebnog tipa građanina, građanina kao oruđa, alatke, instrumenta, ona je stalna, a pošto je stalna, i uvek temperamentna, postaje najzad ropska. I nije ropska samo zato što se obavlja za drugog (državu), ili što radnik od njenog povećanja nema nikakve osobne koristi, pa ni interesa da je uvećava, već što ga duhovno pretvara u slugu.

Rad izbegavate često nesvesno. Rezultat je – niska produktivnost i očajna kakvoća proizvedene robe.
 Godine koje su pojeli skakavci 

 TRGOVINA 

 Engleskom privredom su vladali španski Jevreji, a francuskom lombardski bankari. Nemačku čaršiju su osnovali Jevreji, hrvatsku Nemci, a našu Cincari, božanski neodređenog porekla, romanskog jezika i grčke kulture.

Trgovina je internacionalnija od svake internacionalne religije i svake internacionalne doktrine, i Kapital je pored smrti, jedina pojava na svetu bez predrasuda, osim prema rđavom ulaganju…
 *****
Ulažeš li u obrijanja trgofca, dobit ti osigurana. Neobrijanju čofeku nećeš ni groš za lebac dati, sumnjaš propiće. U svakom slučaju, za taj groš neće naftenje difidende kupovati. A obrijanj kad ti dojde, daćeš. Jer taj ti ne traži groš. Oma milijon ište. – Ena ekatomirio! Milijon se ne iska za propivanje. Sa milijon možeš samo na Berza da igraš...

Obrijanji banjkrot je likvidofo po površinju. Trgofačko mu telo zdrafo. Pravi je banjkrot onaj što u samom sebi svako plaćanje obustafio. Onaj što se ujutru ne brije, sa tefteru ne konjsultuje, nego na prozor stane i u daljinu gleda. Onaj kome ni do čega više nije. Koji je pustio i duša da mu u čekinje dugova zaraste. sacred2
 *****
Ne držite dukate po ćemerima, nego ih puštajte da se s tuđim dukatima mešaju, jer se samo iz muškog i ženskog deca rađaju, samo iz austrijske forinte i turskog pjastera, romejski flurie biva. *****
Bolje je Simeono, od nečega imati samo 10% nego od ničeg svih 100%. Neka vam sve sa merom bude, sa merom zarađujte, sa merom trošite, sa merom živite i umrite. Pan metron ariston je simeonska deviza.
 *****
Kao god što u ratu nema sigurne pobede, nema ni u trgovini sigurne dobiti, i kao god što u ratu pobeda stoji na pamet stratega, a ne na broju njegove vojske, i u trgovini profit neće zavisiti od broja uloženih dukata već od toga, Simeone, koliku si mudrost u špekulaciju uložio.
 Zlatno runo