Friday, July 19, 2019

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLXIV

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLXIV 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 VREME 

Potrošeno vreme nikada više neće biti pronađeno. Umesto njega, ispod crne zgure koju uminula zbivanja kao truo ćilim prostiru po dnu sećanja, ispod sasušenog humusa dana biće, kao s neispitanog arheološkog nalazišta –

kakvog duhovnog Hisarlika – iskopana skeletna utvara prošlosti, međ grubim videlima nepoverljive sadašnjice rasuće se i razmrviti trošne mošti bez boje, bez sjaja i bez namene doli da nas privole na bogobojazno priznavanje sopstvene prolaznosti, a u onom ređem i srećnijem slučaju na mirenje sa tim nestalnim ustrojstvom bitka.

Zauzvrat, ako budemo radini i žilavo odani neblagodarnom zanatu kopača vremena, možda ćemo između dva njegova susedna sloja, kao između dva slepljena listića zlatne vene, pronaći svoje mesto u nekom opštijem razmeštaju i upoznati sudbinu čijom smo previšnjom voljom tamo dospeli.
 Graditelji

 Svemu ima vreme, i svakom poslu pod nebom ima vreme. Ima vreme kad se rađa, i vreme kad se umire; vreme kad se razgrađuje, i vreme kad se gradi; vreme plaču i vreme smehu; vreme kad se teče i vreme kad se gubi; vreme kad se ćuti i vreme kad se govori; vreme kad se ljubi i vreme kad se mrzi; vreme ratu i vreme miru. Vreme obično i vreme neobično... vreme čuda.
 „Čisti i nečisti ili čudo u Jabnelu“

 Vreme vilinog konjica i čoveka ne podudaraju se. Mitološko vreme je jednovremeno kao pompejansko slikarstvo. Indijsko kružno, čineći od istorije neprijatan zvuk pokvarene gramofonske ploče. Sakralno ne teče. Aristotel je mislio da je „vreme mera kretanja u odnosu na pre i posle“. Plotin ga objašnjava kao „život duše u kretanju, kojim prelazi iz jednog stanja delovanja ili iskustva u drugo“. Bergson, Heidegger, Kant, Sv. Augustin imaju svoja tumačenja.

Vreme na koje misli vojni strateg drugo je od vremena koje brine igrača na Berzi. Vreme u radosti i bolu nije isto. Na raznim meridijanima ono je različito i mi nemamo pouzdanog načina da proniknemo u tu najveću tajnu sveta i da ustanovimo, jednom za svagda i za sve, da li je sat dvadeset četvrti deo kružne putanje zemlje oko sunca ili vreme potrebno da se skuva pirinač.

Da li budućnost ne postoji samo na jeziku Bantu crnaca ili je zaista nema?
 Tamo gde loze plaču 

 Sve ima svoje vreme. Ima vreme za „kako“ i vreme za „šta“. Ima vreme slobode i lepote. I vreme ropstva i volje.
 Zlatno runo 

 Lepo vreme, ali na engleski način. Kompromis između žege i potopa.
 Tamo gde loze plaču

Thursday, July 18, 2019

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLXIII

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLXIII

 Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 VOLJA 

 Volja je manje zavisna od nas nego što mogu da pretpostave ljudi koji je naziru u pokretima svojih udova. Ona nadolazi i iščezava nezavisno od naših obraćenja.
 Život na ledu 1955/59 

 Volja je jedini stvaralac.
 Kako upokojiti vampira 

 Da je graditeljska jedinica Volja, svet bi, na milost i nemilost, prepušten bio osećanju da je promašen i na pogrešnom putu. Svedržeća Volja ponašala bi se prema njemu kao ćudljivi umetnik prema ilovači. Mesila bi ga bez plana i doslednosti. Podređivala bi mu oblike potresima sopstvenog promenljivog raspoloženja. Nikada nedefinisan, svet bi večno bio gladan bilo kakve određenosti. Čak i smrti.
 Zlatno runo

 VREDNOST 

 Kad nema osećanja za prave vrednosti, put lažnim širom je otvoren. Zajedno sa tim vrednostima iščezava i moral, čije odsustvo pomaže opet jedino Proseku, jer kad mačke nema, miševi ne igraju kolo. Da igraju, stvar bi bila nešto manje opasna. Miševi grizu i jedu sve što stignu i sve što vredi, ostavljajući iza sebe samo – smrad.
 Život na ledu 1983/84 

 Što pre shvatimo da ne postoje i s t o r i j s k e, već samo a k t u e l n e vrednosti, pre ćemo ih imati. Ako ne zaboravimo gde smo i šta jednom bili, nigde ništa nećemo biti.
 *****
Učtivost ništa ne košta, a kamatu odbacuje.
 *****
Ništa ugled ne glođe tako nereparabilno kao osnovani podsmeh.
 *****
Kakvog smisla ima nasleđivanje novca, imanja, uspomena? Jedinog smisla ima nasledno pravo na življenje – pravo na večnost!
 Zlatno runo

VREME
 Svi oblici vremena, po mitološkom konceptu, raspoređeni su u istoj ravni, istovremeni su. Vreme je prostor koji se menja.
 *****
Istovremenost je odsustvo vremena, odsustvo istorije, konačnost – jedino pravo vreme.
 *****
Pradavno ciklično shvatanje vremena odriče progres, mada ne poriče razvoj.
 *****
Vreme se ne može pobediti. Smrt je neminovna, jer je već početkom data. Napretka nema. A napredak bi se mogao ostvariti jedino pobedom nad vremenom, pobedom nad smrću. Tamo gde loze plaču Večnost prođe dok se nešto ne dogodi, a kad se dogodi prođe čas.
 *****
Najmanje vremena čovek ima tamo gde nema ništa osim vremena.
 Život na ledu 1955/59

Wednesday, July 17, 2019

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLXII

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLXII 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 VLADA 

 Da bi se htelo vladati potrebno je imati visoko mišljenje o sebi. Ali da bi se vladalo potrebno je imati i nisko mišljenje o drugima.
 *****
Vladanje narodom je isto što i silovanje iz ljubavi.
 *****
Na vlasti se politika može sprovoditi, ali se ne stiže o njoj razmišljati. U opoziciji za razmišljanja ima neograničeno vremena, ali se od toga ništa ne može sprovoditi. Tako se dobija vladajuća politika bez pameti, i pamet u opoziciji bez upotrebe, bez svrhe.
 Život na ledu 1983/84 

 Ko se ne može uništiti u opoziciji, treba ga uništavati vlašću. U zagušljivom vazduhu moći, i najotpornije ideje prokisnu. U sjaju vlasti svaka farba izbledi, pa će i crvena.
 Zlatno runo 

 Prve se represalije uvek vrše protiv bivše vlasti. Time se obavljaju tri posla. Dokazuje se da nije valjala (inače se ne bi kažnjavala), nalazi se krivac za nevolje sadašnjosti i eliminiše opasnost od restauracije. U političkoj istoriji slika je česta.

Prljave poslove apsolutistička vlast natura potencijalnoj opoziciji, na koju, u slučaju potrebe, ako se stvari preokrenu, može baciti krivicu. Istorija obračuna u boljševičkoj partiji SSSR-a ilustracija je toga fenomena.
 U traganju za Zlatnim runom III jacquesdupin

Vlast se s narodom dopisuje putem javnih proklamacija. Narod s vlastima, nekad preko zidova kuća i javnih klozeta, nekad pomoću pisama čitalaca novina. (Eksplozivna pisma nećemo računati, jer nije zamišljeno da budu pročitana.) Većina pisama čitalaca liče na setne poruke s nadgrobnog kamenja, a sam postupak na nekiju, kako su stari Grci nazivali izmenu misli među živima i mrtvima.

Nadgrobni spomenik, ako je naročit, ponekad još i ode u muzej, ali poruka, i ona najmudrija, uvek odlazi u zaborav. To nam pomaže da istoriju pravimo kao da se pre nas i mimo nas ništa valjano nije uradilo, da je stvaramo kao sliku koja nema šta da duguje ni prirodi ni umetnosti.
 Sabrana pisma iz tuđine

 Vlast je najopasnija kad je nesigurna. Zbunjena država je kao besan pas.
 „Megalos Mastoras i njegovo delo, 1347“

Tuesday, July 16, 2019

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLXI

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLXI

 Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.

 VLADA 

 Ja ću, lično, poslušati Unamuna, koji misli da je manje verovatno da ćemo biti prokleti zbog svojih sumnji nego zbog svojih ubeđenja. Samo, ja mogu da sumnjam, ja sam bespomoćan. Vlada koja ni u šta ne veruje, ne bi mogla da vlada. A moć je prokleta i ovako i onako.
 Sabrana pisma iz tuđine 

 Vladanje je razumevanje drugih, i razumevanje sebe. Jedno od dvoga nije dostatno. Ako jedino druge razumete, bićete preslabi. Razumete li samo sebe, prejaki. A mera je temelj dobrom vladanju. Zlatno runo 

 Izbori su za vlade što i završni ispiti za nespremne učenike koji su se preko školske godine izvlačili izostajanjem s časova ili sumnjivim i neodređenim odgovorima. Kad se sve sabere, izbori su jedina ustanova demokratije koja joj preči da bude savršena i demokratskim vladama da budu uspešne. Sve do izbora, ma kakva da je, vlada je uspešna.

Na izborima će njen uspeh zavisiti od njenog rada tokom mandata, ali kako je za svaku vladu on uvek dobar – a samo su okolnosti u kojima deluje stalno loše – njeno će čuđenje kad uprkos tome padne takođe biti veliko. Nijedna vlada neće misliti da je pala zbog svoje rđave uprave. Najdalje što će u shvatanju svog pada ići je pretpostavka da je oborena zbog ispravljanja rđave uprave neke prethodne.

Svaki kabinet smatra sebe prirodnom vladom nacije, a opoziciju neprirodnom bandom bučnih zavidljivaca i arogantnih diletanata.
 Sabrana pisma iz tuđine 

 VLAST 

 Vlast je kao plod; dok ne bude zreo neće pasti, ma koliko tresli drva na kojima raste.
 Život na ledu 1955/59 

 Jedino najveći narodni vođi, proroci i umetnici mogu da preziru, mrze, ponižavaju čoveka, da ga kinje, kušaju i korumpiraju, a da izgleda kao da im je do njega više od svega na svetu stalo. man-dog
 *****
Dijalektički je uvek sve u redu. Dijalektički se uvek sve može objasniti. Naročito kad je dijalektika u rukama onih kojima služi ne da bi se došlo do istine, nego da bi prigrabili vlast, koja im po običnoj smrtnoj logici nipošto ne pripada.
 *****
Ko zna istinu, nikad se za vlast ne bi ni otimao. Vlast ne služi da bi se istina primenila, nego da bi se vršenjem vlasti saznala.
 Zlatno runo

Monday, July 15, 2019

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLX

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLX

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 VLADA 

 Najbolje su najkraće vlade. Svaka stalnost je pogubna za demokratiju. Dugovečna vlada najzad počinje umišljati da je, čim je tako duga, i – dobra.
 *****
Kratke vlade bolje su od drugih već i stoga što nemajući mnogo vremena, trude se da što pre pokažu svoje vrline, pa i ne stižu da demonstriraju svoje mane.
 *****
Parlament se može ograditi od pogrešaka diskreditovane vlade, jer u svakom danom momentu bar jedan njegov deo stoji prema vladi u opoziciji.
 Tamo gde loze plaču 

 Vlade uvek očekuju neprilike. Ništa drugo i ne predviđaju. Svaka vlada najveći deo mandata i provodi u savladavanju neprilika. Vladanje i nije drugo nego beskonačno i iscrpljujuće uklanjanje jednih neprilika da bi se napravilo mesto za druge…
 Zlatno runo 

 Postojalo je pravilo za ponašanje viktorijanske dece. Viktorijanska deca morala su se tako ponašati da se vide, ali ne i da se čuju. Savremene vlade morale bi se videti, ali ne i osećati. Nažalost mnoge od njih ne vide se, ali se utoliko više osećaju, a većina se i oseća i vidi. selfport
*****
Oni koji vladaju žive od motiva, oni kojima se vlada – od njihove primene.
 *****
Dva i dva su četiri, ali ima ih koji kažu da je pet, to su mahom vlade.
 Život na ledu 1983/84

Friday, July 12, 2019

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLIX

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLIX

 Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 USTAV 

Od rata naovamo imađasmo sve savršenije Ustave. Ustavi behu savršeni, ali se nijedan nije pokazao uspelim. Svaki je imao mane koje su ispravljane narednim, uništavajući usput i vrline prethodnih (ako su postojale). Očigledno je da klasičnim putem do savršenog ustava nećemo stići. I da se savršenog ustava u nesavršenom svetu nemoguće domoći.
 Sabrana pisma iz tuđine 

 UZALUDNOST 

 Prave i krive slobodne linije ne postoje. Postoje samo krugovi. Strahujemo od krugova. Večnost zamišljamo kao krug. Smrt je krug. Ropstvo je krug. (Samice ne bi smele biti četvorougaone. Morale bi biti krugovi, kojima se pridaje moć da ubijaju.) Krug je simbol mira, ništavila, savršenstva, Boga, ponavljanja, a iznad svega – uzaludnosti. Ali, uzaludnost nije i besmislenost. Jer smisao je u – krugu. *****
Mi se ustežemo da ozakonimo svoju izlišnost – i da joj time damo, ma i naopak, neki smisao – da priznamo svoju inferiornost prema očevima. Inferiornost pred neprijateljem. Inferiornost pred vlastitim idejama, Inferiornost pred životinjama koje uspešno žive, iako u tome ne traže nikakav smisao.

Pred nebom koje seva, ne znajući za uzaludnost, pred travom koja raste, iako nema cilja, pred predmetima koje smo nazvali mrtvim samo zato što je njihova molekularna dinamika drukčija od naše, čak i pred mrtvima. Iako mrtvi, oni nešto preduzimaju. Oni se raspadaju.
 Tamo gde loze plaču 

VELIČINA 

 Prometejstvo nije u posedovanju vatre, nego u borbi za nju, i u onom vremenu koje se provede prikovan za kavkasku stenu pošto se vatra otela. Orlovi koji kljuju džigericu, kad se sve svrši, ne mogu se izbeći.
 Tamo gde loze plaču 

 VERNOST 

 Vernost koja se zasniva na razlogu nepouzdana je. Promeni li se razlog – vernosti nestaje. Vernost se mora zasnivati jedino na veri, a veri ne trebaju razlozi, njoj je nužna samo ona sama.
 Život na ledu 1983/84 0504grec

 VLADA 

 Najbolje se vlada kad narod spava. Onda ne oseća da njime vladaju.
 Političke sveske 

 Vlade se otimaju o ljude koji služe ne misleći, nego da misle ne služeći.
 *****
Od onih koji sa velikom revnošću služe jednoj vladi, sa velikom se sigurnošću može očekivati da će sa udvojenom služiti protivničkoj. Delom iz načela, a delom iz straha – jer pokajanje ne zahteva veći dokaz od krvi svojih prijatelja i dobročinitelja.
 *****
Pametna vlada ne plaši se [...] onih koji su se protiv nje borili, jer oni moraju da se pokore, nego onih koji su se za nju borili, jer oni mogu i da odreknu poslušnost. Oni koji su se, međutim, preteranom revnošću isticali u borbi protiv jednog režima, ne smeju očekivati nagradu od svog sopstvenog, jer nijedan režim nema poverenja u heroje i žrtve.

 Možda zato što oni žele da se ponove. Jednako kao što žele večite sluge.
 Život na ledu 1955/59

Thursday, July 11, 2019

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLVIII

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLVIII 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 USPOMENE 

 Na Zadušnice se groblju ide sa proskuricama i uspomenama, ne sa dokumentima i dokazima, sa kojima se, opet, mora na sud, na kome uspomene slabo vrede ako drugim dokazima nisu potkrepljene, premda su vam na Revolucionarnim sudovima, pa i na našim posle rata, i najjači dokazi vredeli taman koliko – poskurice za umirivanje duhova.

Po uspomene čovek ide da one ne dođu po njega. A one mogu biti samo u njemu. I sve što uspomena nije – ništa nije.
 Godine koje su pojeli skakavci 

 U posleratno doba socijalističke Obnove i Izgradnje, oko godine 1946, zajedničke uspomene značile su mnogo više nego danas, 1987, kada je korozija dugog mira bledim vapnom ravnodušnosti pokrila stare grobove, zamorom izmirila bivše račune, izravnala neravnine istorije i najdublje, najplemenitije razlike iz mladosti učinila besmislenim.
 „Svirač iz Zlatnih vremena, 1987“ 

 Uspomene mi više ništa ne govore o mom zatvorskom životu. Saopštavaju mi samo univerzalnu priču o našoj promašenoj verziji humaniteta.
 Stope u pesku
 dali_0003
 USTAV 

 Nacionalna i lična, ideološka i socijalna homocentričnost, proglasila je banalnu sreću „stomaka“ i „sačuvane kože“ osnovnim geslom modernog ustava. Status quo je krilatica savremene civilizacije. Život na ledu 1983/84 

 U socijalističkom Ustavu veli se, takođe, da svako ima prava na rad, ali se ne kaže i da od njega neće moći ljudski živeti, da svako ima sve slobode, ali ne i slobodu da sve iskoristi.
 Godine koje su pojeli skakavci

Wednesday, July 10, 2019

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLVII

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLVII 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 USPEH 

Svaki uspeh unakazuje. Apsolutni uspeh unakazuje apsolutno.
 Život na ledu 1983/84 

 USPOMENE 

 Uspomene imaju svoj život. Život zacelo gotovanski, kao plesan, pa ipak, u neku ruku, nezavisan i nepodložan našim komandama.
 *****
Uspomene smo ponekad kadri da prizovemo. Zauzvrat, one što nas same od sebe opsedaju nismo u stanju svojevoljno da odstranimo. Iza maglene busije prošlosti stoje naše uspomene kao krvožedni ratnici bez lica, u čije namere ne možemo pronići i čiji napad ne umemo zaustaviti.
 *****
Uspomene nam se vraćaju na način svojstven samo toj stvarnosti. Uspomene na ljude vraćaju se staloženo kao i osobe što ih ispunjavaju ili žustro i bučno ako haos više odgovara vulgarnoj prirodi modela.
 *****
Ima uspomena koje nam razbijaju srce isto onako nemilosrdno kao i događaj što ga astralno obnavljaju.
 *****
Ima uspomena stidljivih po poreklu i koje se nikad bez naše volje ne bi javile.
 *****
 Ima uspomena koje osim lobokotomije ništa ne može sprečiti da nam razore život.
 Kako upokojiti vampira blake55

 Tvoj žifot je dok ti je otac žif, i žena dok ti pod ruku, i dok ti ispisnjaci za trpezom [...] Ne žifi se, Tomanijo, od sinofa nego od uspomenja.
 *****
Spomenji su vazda sa tobom, a sinofi te u kaljkulaciju uzimadu samo dok ne parafiraš testamenjat. Zlatno runo

Tuesday, July 09, 2019

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLVI

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLVI 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 UMETNOST 

 Renesansa je doba umetnosti, nauke, istraživanja, avantura (tela i duha) i, razume se, trgovine. A iznad svega doba – ponovo otkrivenog fakta.

Sve dok se na more niste navezli, mogli ste se u zamišljanju sveta osloniti na slobodnu, ničim nesputanu geografiju vaše spekulativne imaginacije, pa držati da je zemlja disk s Jerusalimom u centru, čak i da je na leđima nose četiri slona, ali na moru su vas cilju mogle odvesti jedino dobro shvaćene nebeske putanje zvezde, a na kopnu tačno iscrtane zemljopisne mape.

Za Englesku je nesumnjiva sreća što je u svoju renesansu ušla s vladarem koji je poimao značaj mora za dobrobit zemlje i bio pre svega sjajan trgovac, a onda sve ostalo, umesto da, kao mi Srbi, uđe s Turcima koji su mrzeli vodu a držali da trgovina nije za gospodu, ni politika i rat za raju. Sentimentalna povest Britanskog carstva 

 USPEH 

 Danas su na ceni jedino ljudi koji su postigli uspeh preko noći.
 „Obešenjakoresteia_a

 Bilo bi dobro kada bi čovek mogao da se odrekne svih grešaka, a za svoje da prizna samo uspehe. 
„Na ludom, belom kamenu ili buđenje vampira“ 

 Da se uspe, potrebno je mnogo uslova. Za neuspeh je dovoljan samo jedan.
 Zlatno runo

Monday, July 08, 2019

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLV

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLV

 Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.

 UMETNOST 

 Umetnici su nezamenljivi kolaborateri. Kod njih će umetnička savest uvek pobediti građansku. Godine koje su pojeli skakavci 

 Uvek sam smatrao da umetnost mora biti apsolutno distancirana od bilo kakve građanske uloge, da se ona mora baviti samo sobom, odnosno svojim sredstvima izražavati svoje gledište o svetu. Uvek se sećam jedne rečenice Eugènea Ionescoa, u kojoj on kaže da literatura nije poštar da raznosi poruke. smoke_skull_gun
 *****
Građanski život, lično opredeljenje, političko i svako drugo, trebalo bi potpuno da bude odvojeno od onoga što je umetnost. To što to nije, to je tragedija našeg vremena. Pokazuje se da svako ono delo koje ima neposrednu tezu, neposredan povod u obračunu sa nečim što je aktuelno, nema, osim izuzetno – opet je pitanje dara i slučaja – velike šanse da preživi. Zato sam ja za potpuno odvajanje umetnosti od građanskog angažmana.
 Zlatno doba dijaloga

Friday, June 07, 2019

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLIV

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLIV

 Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 UMETNOST 

 Ne verujem da je svaka inovacija – avangardna. One koje se prihvate postaju to tek naknadno, tek kada uđu u klasiku.
 *****
Ne vidim da umetnost odgovara na suštinska pitanja savremenog čoveka, ali me teši da na ta pitanja i ništa drugo ne odgovara. Na takva pitanja mogu verodostojno odgovoriti jedino naši životi. Kako odgovaraju, vidimo iz prošlosti i sadašnjosti. A iz toga, bojim se, i kako će odgovarati u budućnosti. *****
Ja umetnost uopšte smatram veštačkom tvorevinom, pri čemu su izvesni stepeni umetnosti artificijelniji od drugih, ali u globalu uzevši, umetnost nije deo života, ona je nešto što je oko života. Zato kažem uvek da ja nikada o životu ne pišem, ja o životu razmišljam.
 Zlatno doba dijaloga 

 Dar je pored greha najopasnija stvar na svetu.
 Zlatno runo 

 Možda je umetnost dublji depo memorije od ljudskog pamćenja, a imaginacija u traganju za istinom korisnija od naučne uzdržanosti?
 *****
Filmovi Divljeg zapada imaju umirujuću jednostavnost poznatog, predvidljivog, pouzdanog. Atlantida 

 Uspelo delo se ne može zameniti drugim uspelim delom. Svako je za sebe, svako svoj svet. Svako je veliko delo poslednje. Inače veliko nije.
 *****
Strašno je kad kraja nema. Kad se bavite poslom čija priroda ne poznaje kraj. Kad uvek radite samo jednu stvar, i ona nikad nije gotova, nego joj se stalno morate vraćati da je dovršavate, znajući da je nikad dovršiti nećete.
 *****
Čovek se može svega odreći, čovek da ostane. Umetnik ne može. Bez tog dela on nije ništa.
 *****
Koliko je umetniku dano, toliko će dati. A to je sve. daumier Don Quichotte-2
 *****
Za umetnika je poslednji pokret dletom koji dovršava remek-delo, neponovljivo, jedino, posle koga je svaki pokret samo na propast i delu i umetniku.
 *****
Stvaralac se nada da se umetnost može naučiti, dok ne spozna da je sve u njemu, čak verovatno i pre njega.
 *****
Ne uspokojava me indulgencija podarena umetnosti da s arheološkom nepristrasnošću prekopava humana đubrišta sveta kojih se zdrav razum kad god može kloni, a nadahnjuje je i zelotska misionarska istinoljubivost koja joj se takođe pripisuje, premda svi znamo za njenu prolaznost, varljivost, prividnost i čemernu potkupljivost.
 „Megalos Mastoras i njegovo delo, 1347“

Thursday, June 06, 2019

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLIII

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLIII 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 UMETNOST 

 Umetnost je jedini otpor realnostima koji uspeva. Otpor je, naravno, prividan, jer je i umetnost privid. Ali budući da je privid i realnost, to se ne oseća, pa sva tri privida deluju kao da to nisu.
 *****
Čini mi se da je kod nas osnovno na daskama umeti izgovoriti najobičnije reči, kao što su na primer: „Dobar dan“ ili „Laku noć“, a da one ne zvuče jednako kao najbolje misli kod Platona.
 *****
Truljenje je uslov života. Trulež njegova hrana. Bez raspadanja nema ni kreacije. Ali paradoks ima i drugu stranu. Raspadanje riba u zatvorenim vodama, vodama bez regularnog protoka, razvija bakterije koje životnoj sredini uzimaju kiseonik i tako posredno ubijaju druge zdrave ribe.

Slično se događa s umetnošću i umetnicima u zatvorenim doktrinarnim totalitarnim društvima, društvima bez protoka novih, svežih ideja. Raspadanje onih koji su spremni na kompromise, zagađuje stvaralačku sredinu i guši i one koji ga ne prihvataju. Ukoliko ima više žrtava kompromisa utoliko je proces truljenja i raspadanja intenzivniji, kiseonika za zdrav život je manje.
 *****
Činjenica da se samo 10% ukupne filmske produkcije smatra podobnom za gledanje u svakom uzrastu, može govoriti o prirodi savremene umetnosti, pa i o prirodi savremene faze naše materijalističke civilizacije čija je ona autentičan i legitiman izraz.

Što je veći broj filmova čiji je cilj prostačko uzbuđivanje i zadovoljenje bestijalnosti u nama, sve više se približavamo finalnoj posledici izbora što smo ga nekada svojom istorijom sami počinili.
 Život na ledu 1983/84 

 Svako vreme govori za sebe i o sebi, premda, budući da su sva vremena ista, sva isto i govore. Ono što nije isto, to su finese, ali njima se upravo umetnost i bavi.
 *****
Konačno treba shvatiti da se umetnost i stvarnost kreću u raznim dimenzijama i da premda stvarnost ume ugroziti umetnost, obrnuto je nemoguće.
 *****
Osim kao tema i građa, nauka nema šta da traži u umetnosti. Naučna umetnost je – protivrečnost. Umetnička nauka – druga. Filosofija, koja bi u sebi nastojala da spoji nauku i umetnost, postigla bi jedino da se pretvori u treću. Ja, lično, više bih voleo da ispunjavam san Filosofije o njenoj sintezi sa životom.

(Na srećniji način i s boljim posledicama po život nego u nekim mojim knjigama.) Pretpostavio bih čak i san Umetnosti da postane Životom, ma pri tome izgubila nezavisnost do koje mi je sada toliko stalo. Ali bih najviše voleo da se ispuni san Života – da nešto znači. screaming_pope
 *****
Umetnost nije tu da spasava, nego da razume zašto spasenja nema, ponekad i da nam olakša što ga nema.
 *****
Da bi čovek bio pesimist u pogledu umetnosti kojom se bavi, mora najpre da svrši sa svojim životnim optimizmom, uključujući i onaj Vrste: mora se lišiti lažnih nada i iluzija koje korumpiraju; mora odbaciti utešne zablude realnosti; mora, koliko god je moguće, ostati nezačaran, i ako je žedan, odoleti fatamorganama Smisla,

Cilja, Svrhe, jer će ga ove, oslobađajući ga u međuvremenu čovečnosti, njegovog privremenog ali jedinog smisla, kad-tad odvući na skapavanje u neku od besplodnih pustinja humane istorije.
 *****
Ako je sve zabluda i sve privid, neka je zabluda, neki privid i naša umetnost. Savršeno je svejedno mučite li se oko pretakanja šupljeg u prazno ili praznog u šuplje. Praktično pitanje je šta od toga radite bolje. A opet, ukoliko to bolje radite, u besmislu ste sve dublje. Umetnost može imati smisao samo ako ga ima život, kojim se ona posredno nadahnjuje.

U infaustnoj, samoubilačkoj, jalovoj, šupljoj materijalističkoj civilizaciji, tom avetinjskom skeletu jedne propuštene šanse, ja taj smisao ne vidim. Pa ni u njenoj umetnosti. Ne bih ga video čak i da je moguća neka koja bi destruirala i ovu civilizaciju i njene mitove, kao što je realnost već odavno nemoćna pred vlastitom naopakom prirodom.

Ako neki opšti smisao postoji (što ja lično u njega ne verujem, nije nikakav protivdokaz), šta mi od toga imamo? Kako smo o njemu trajno i beznadežno neobavešteni, mi za njega ne možemo ništa učiniti. Ni za njega, ni, kroz njega, za sebe. Ne može se živeti s nečim o čemu se nema nikakva predstava, osim preko vere, kojom svako od nas nije obdaren.

Takav smisao nas se ne tiče. Ako ga ima, nama ljudima je kao da ga nema.
Zlatno doba dijaloga

Wednesday, June 05, 2019

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLII

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLII 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 UMETNOST 

 Značenje umetničkog dela, ono konačno, suštinsko, unutrašnje, uvek izmiče i totalnom shvatanju i interpretaciji. I u tome je misterija umetnosti. To značenje izmiče i tvorcu. On ga ne kontroliše. Marksizam kao i svaka redukcionistička teorija ne priznaje taj iracionalni momenat značenja umetničkog dela.

On mu miriše po tamnjanu i pretpostavlja da je između dela i razuma uvek transcendentalan zid.
 *****
Kad bi umetničko delo moglo biti racionalno stvoreno, onda bi moglo biti i racionalno tumačeno. A ako bi racionalno zaista moglo biti tumačeno, onda bi umetničko delo moglo biti racionalno stvoreno i umetnosti više ne bi bilo.
 *****
Kao što više ništa ne može zaustaviti nauku da eksperimentiše čak i našom finalnom sudbinom, ništa ne može sprečiti umetnost da istražuje istine o čoveku i njegovoj poziciji u okviru te sudbine.
 *****
Umetnost je i ideja o svetu, ne samo njegova slika. Jer ako bi samo slika bila na platnu smisla ostala bi neartikulisana, mutava, jalova, pa i slike što bi ih iskazivala bile bi nerazumljive. Misao je zapravo takođe i pokušaj da se rekreira u empiriji zagubljeno, zabačeno, razbijeno jedinstvo. A ono se može povratiti isključivo smislom i svrhom.
 *****
Ahasfer je bio osuđen na besmrtnost kao na pakao. Na večno lutanje kao na pakao. Na saznanje kao na pakao. Da bi se oslobodio kazne morao je umreti, a to mu je po definiciji kazne bilo nemoguće. Tu leži i paradoks umetnosti.

Umetnost je osuđena na život kao na pakao, na večno traganje kao na pakao, na saznanje kao na pakao. Da bi se oslobodila kazne morala bi stići do istine, a to joj je po definiciji kazne nemoguće.
 *****
Odlivkom stvarnosti dobija se njen pojavni nivo. Samo svrsishodnom prekombinacijom fakata dobija se i njen smisao.
 *****
Velika i neželjena čast koju totalitarni režimi ukazuju umetnosti, pored očevidne nebrige tzv. demokratija, dovela je izvesne eksperte, ne lične već teorijske eksperte danas, do toga da tvrde, kao na primer njujorški esejista Štajner, da je za veliku umetnost potreban veliki pritisak. Da se pod udarcima najbolje stvara, da se u ograničenjima rađaju velika dela, mada za to nema nikakvih dokaza.

A to nas onda konzekventno vodi marksisti Adornu, njegovom srećnom društvu kome umetnost neće biti potrebna, jer će sreća tog društva već po sebi biti umetnička. Hoću da kažem da se Dostojevski nije rodio uz stub i iz stuba za streljanje, kao što se Proust nije rodio iz sobe zatvorene plutom.
 *****
Prava umetnost ne može da služi nečemu, ona može samo da se nečim služi.
 *****
Ako je politika umetnost mogućeg, onda je umetnost politika nemogućeg. Trojan_Horse_1999_14_x_11_large
 *****
Uticaj umetnosti ako ga još ima i u vidu koji zaslužuje brigu, neizračunljiv je i nepredvidiv. Umetnost daleko ređe menja našu predstavu o svetu nego što je potvrđuje. Utiče, ako se slažemo s njenim zaključcima, a slažemo se ako smo to isto pre nje mislili.
 *****
Najbolji način da čovek gleda rđave drame je – život. Kad hoću da vidim dobru, ja onda idem u pozorište i gledam – Umetnost.
 *****
U umetnosti čovek određenog dara pa i inteligencije može da dobro dokumentuje svoje delo. Ali to može i kompjuter brže i bolje. Takođe da iz toga sastavi neku pristojnu priču. Ali ne može ništa da učini da se nešto iza te priče zbiva. Ne može, dakle, ispričati onu pravu priču.
Život na ledu 1983/84

Tuesday, June 04, 2019

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLI

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCLI 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 UMETNOST 

 Za umetnika nema većeg poniženja nego kad mušteriji mora objašnjavati zašto njegovo genijalno delo ne izgleda trenutno ni najmanje genijalno, i kako će genijalno postati tek ako se bude dovoljno dugo i pod naročitim uslovima gledalo.
 *****
Umetnik ne bi smeo da zavisi od vere i etnika, kao što misle neke budale, nego vera i etnik od umetnika. Koja mu vera više pruža, toj da pripada. Tvoja, u kojoj si rođen pruža ti redovno najmanje. Ona ume samo da ište. Da postavlja zahteve i obaveze u zamenu za prirodno pravo da se na tvoje zahteve i svoje obaveze prema njima obazire koliko na mačju crkotinu. Njen si, šta ima da ti se ulaguje.
 *****
Potreba za čudom urođena je umetnosti. munch-scream *****
 Bez naročite forme, umetnost ne bi imala smisla. Ostala bi ponavljanje tuđih oblika, izjednačila se sa životom, nekrotizirala se u reprodukciji. Čvor je, međutim, u tome što ljudi žele da žive u XX veku, ali da im umetnost bude iz XIX veka. Prosečan svet je odbijao sirealizam kao viziju bande ludaka. A sirealizam je, zapravo, vizija mitskog čoveka.

Kritičari su govorili o umetnosti za budućnost, a sirealisti su, konzervativno i patrijarhalno, terali drevne igre, slikali svet onako kako ga je video još mitski čovek – kao groteskno, kentaursko prožimanje oprečnih načela sna i jave. Ptica iz usta gospodina pod polucilindrom izletela je hiljadama godina pošto je Atena iskočila iz Zevsove glave.

Nemoguće nismo mi otkrili. Nemoguće je najstarije duhovno iskustvo čoveka [...] Ne znam, ali mi se čini da konfuzija potiče od pogrešnog pravca moderne argonautike. Put kojim se ide ne vodi Zlatnom runu. Neko nam je podmetnuo rđavu mapu. Debelim smo morima zalutali i ko zna hoćemo li kao vrsta ikada pronaći pravi put. Ili ćemo završiti u vlasti fatamorgane […]

Da čovek u stvarima oko sebe može nešto za sebe da nađe, na primer, čista je fatamorgana. Stvari ne vrede ako nam ne otkriju ono što smo u njima tražili, a tražiti i dobiti možemo samo što smo u njima ostavili. Mi se sa svojim istinama igramo žmurke.
 Zlatno runo

Monday, June 03, 2019

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCL

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CCL 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 UMETNOST 

 Umetniku je ceo svet njegova kuća, njegova porodica – svi ljudi.
 *****
Jedino delo dušu obavezuje.
 *****
Pobeda, a ne ratnički duh je ono što vojnike čini jakim, kao što uspelo delo, a ne talenat, čini od čoveka umetnika.
 *****
Na svetu nema ničeg savršenog, pa ni savršene umetnosti.
 *****
Znamenito svojstvo umetničkog temperamenta je da bezrazložno ili razložno u mahu menja raspoloženje.
 *****
U umetnosti nema nikakvog podrazumevanja, nema nikakvih trikova.
 *****
S građom najpre treba uspostaviti duševni odnos. Bez unutrašnjeg dodira, spoja, enozisa, ujedinjenja, dodirom duša, bez tog potpunog, ljubavnički nesebičnog međusobnog prožimanja s umetničkom materijom – nema dela.
 *****
Umetnost je ono čemu čovek poklanja svoju svrhu.
 *****
Ono što je dobro za umetnost dobro je i za umetnika. triptych79c
 *****
 Svi takozvani umetnici su nepodnošljivi. Ti pesnici ulizičkih oda, mazala carskih harema, taj šljam duha svetskog. Vuku se kao sablasti pred ravnodušnim očima dvorskih službenika, ili upravitelja carskih radionica i atelijera. Važno im je jedino da budu primećeni.

Polegli bi usred govana ako bi ih ona, otičući, ka uspehu odnela, i kada bi to bio iskustvom potvrđeni način da se privuče pažnja onih koji drže moć i kesu. Prose najpre samilostan pogled, zatim koricu hleba, a kad se pothrane, potkrepe, steknu kakav-takav pregled zamršene administracije Saraja, i gradskih podvodačko-spletkaroških običaja, ogledaju se i sa nekim radom.

Ni najmanje nisu izbirljivi. Zadovoljni su ako mogu da istovaruju carske karavane, da peru podove sporednih zgrada, a presrećni su ako se domognu i najbeznačajnijeg zanatlijskog rada. O kalitehni, velikoj umetnosti, slavi, još govora nema. Jedva je to i tehna, bedno rukotvorenje, prema kojoj je potkivanje konja prava umetnost. Spremni su da majstorima papuče ljube da bi im mešali boje.

Oči su im u tim ranim danima umetničkog gurbeta velike, vlažne, pokorne. Sve bi da rade. Ništa za njih nije teško ni nedostojno. Ni malo ni beznačajno. Kao rođeni robovi, nepogrešivim instinktom ugrožene životinje, znaju oni da se buva sa slonom ne inati, da se uvredljivost i ponositost ne isplate ako čovek nema ničim do fantazijama da ih podupre.

U međuvremenu slažu u sebe mržnju kao tvrdica blago, da bi je, kad savladaju prepreke, rasipnički po svetu prosuli, ne štedeći nikog, pa ni prijatelje i mecene, ove još i ponajmanje. Sve sa zahvalnošću primaju, a ništa ne ištu. Ništa za sebe. Sve za Umetnost. Godine prolaze.

Ponovo ćeš ih sresti kad s nekoliko bednih dupelizačkih pesmica, floralnih mazarija, nekoliko minijaturnih ornamenata precrtanih iz prirode, steknu ime u Carigradu. Koje li razlike! Ni Protej se, Bog promene, ne bi toliko mogao izmeniti. Ali, to samo ti njih vidiš. Oni tebe, Bože sačuvaj! Opijeni su počastima, koje, uostalom, smatraju prirodnim, čak i nepravedno malim prema onome što zaslužuju.

Oči im nisu više velike, umetničke. Sad su sitne, oprezne, kao otvori zelenaških kesa. A ni vlažne više nisu. Suve su kao barut. Osim svojim genijem, ničim nisu zadovoljni. Nijedna im pohvala nije dovoljna. Nijedna počast pogođena. Nikada im nije dovoljno novca. Najednom, Umetnost više nije važna. Važni su oni, jer pre njih ničeg i nije bilo. Drski su, arogantni, nadmeni, vulgarni.

A iznad svega, dosadni. Ni o čemu ne govore do o sebi, ni za šta se ne brinu do za sebe, ni na šta ne misle do na sebe. Na druge misle samo da ih mrze i kad im kopaju jame, čime se, uostalom, mahom i bave. U jednu reč – fukara, ološ!
Zlatno runo