Tuesday, September 02, 2014

Dnevnik Borislava Pekića 6. mart 1956.

Život na ledu, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić 

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA

 6. mart 1956.

Ni jutros nisam postigao neki uspeh. Stvari čuvaju svoje mrtvilo. Poteškoća je u tome što se verovatno ne radi o nekom pokretu koji bi se naknadno mogao ustanoviti, pa bi bilo dovoljno obeležiti kredom položaj stvari uveče i izmeriti ga ujutru, niti se radi o nekoj vidljivoj promeni u izgledu, koja se ne bi mogla pripisati upotrebi.

 Ili su njihovi pokreti tako neznatni da istovremeno izgrađuju kod mene naviku da ih ne zapažam? 3disput1

Monday, September 01, 2014

Dnevnik Borislava Pekića 4. mart 1956.

Život na ledu, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić 

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA 

Nedelja, 4. mart 1956. 

Zemljoopisna karta moje sobe mi je uglavnom poznata ili je to bila sve do danas, što znači da sam pretpostavljao da su mi u tančine poznati njeni običaji, izgledi u svako doba dana, čak i one nevine ćudi kojima se raskalašno predaju stvari od vremena do vremena, osobito noću.

Jer nemajući onu živost sa kojom ja činim svoj izgled, pronalaze ipak one u svom beskrajnom mrtvilu koje liči na šumu zaboravljenu u zaleđenom pejzažu, neki čudesan nemir, lelujanje bez ikakvog menjanja položaja, neko zadihano treperenje koje, ako se obazre, može čovek čuti kada posle dugog odsustva uđe u mrtvo pleme svojih stvari. Kao da na daskama uzdiše golemo i golo plućno krilo.

Najbolje bi bilo da je zasada nazovem opsesijom nepoverenja, a vreme će pokazati da li sam bio u pravu, jer to ne može ostati nerazjašnjeno bilo da se pokaže moja zabluda, ludilo čak (jer sve zaista podseća na pomerenost stvari koja začuđuje rekovalescenta, kad se posle dugogotrajnog ležanja pokuša služiti svojim vlastitim nogama) ili da i drugi ljudi podele moj strah i moje podozrenje.

Sve je bilo dobro dok su se moje stvari zadovoljavale krckanjem, struganjem, gnjecavim šumovima svojih presvlaka, grebanjem i uopšte nevinim meškoljenjem u svojim opnama; ličile su na jaja iz kojih svakog časa ima da se izleže neki nakazni stvor neuporedivi ni sa čim osim sa nekim bićem koje bi dočaravalo sam život mrtvila; naime sve dotle dok sam ja bio pouzdan u nesalomljivost ljuske u kojoj su bile pritvorene. 13heads

A onda najednom, danas, više nisam bio siguran. Neki određeni razlog za moje nepoverenje nije postojao: kakav prejaki šum ili možda prisustvo nečeg nepoznatog. (Čovek uvek zna da li duboku tminu ispred njega ispunjavaju pacovi, bube ili ma šta drugo; svako prisustvo ima svoj osobeni miris, koji nije namenjen nozdrvama nego je neposredan kao strah.) Ništa od svega toga.

Friday, August 29, 2014

Dnevnik Borislava Pekića 3. mart 1956.

Život na ledu, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić 

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA 

Subota, 3. mart 1956. 

Čitam Hegelovu Logiku = poezija kojoj su zapušena usta; u protivnom rezultat je ništavan, jer raspojasana ideja nije više ideja nego raspoloženje; Hegel je led čija je namena da zagrejava.

Zatim pisao Komentare za „Simfoniju Eroicu“ i razmišljao o Judi iz Kariota. Uostalom za kratko verme postao sam mu privržen, tako da mi se čini kao da sam preko njega u neposrednom dodiru sa sudbinom. Problem savremene kulture je besumnje Iskariotski; svet se tako prikazuje kao jedan u nedogled rascvetali Genzamanski vrt u kome ne možeš izmaći poljupcu, niti ga ne dati.

Jer kao što ti nosiš poljubac na usnama, tako postoji u nekom kutu vrta obraz na koga ćeš ga utisnuti. Između tvojih usana i tog nestrpljivog obraza nema ništa što bi se ticalo vaše teme. Najzad kakve razlike ima između vešala i krsta, ako je oboje neizbežno? 2draught
Koncept pristupnog monologa Večite Nastojnice; 30, 31, 32, 33 stranica komentara. (Problem jedne ontološki shvaćene memorije; dokazi za nemogućnost realističko psihološke memorije.) Skicirao temu filosofija i politika; kritički čitam Doktor Faustusa. S obzirom na odnos muzika - duh, nije postignuto ništa osobito, ništa izvan obične ilustracije.

Thursday, August 28, 2014

Dnevnik Borislava Pekića 1. mart 1956.

Život na ledu, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić 

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA 

1.mart 1956 

Danas sam pronašao zemlju. Svakog dana izvojujem poneku stvar iz svoje ćutljive okoline .... To je neizvesno; ne mogu znati da li će neki munjevit šum iza ugla, neko neprozirno lice ispod stakla, miris baruštine iz koje pupi svetlost, neka jako stara reč izgovorena u čekaonici ili nešto drugo isto taliko majušno i prostodušno: izmeniti. Treba biti oprezan i stražiti kao što je pisano:

„Stražite, stražite, jer ja ću doći i nećete znati dan i čas u koji ću doći na vas“.

1. mart 1956. 

Danas je dan otkrivanja zemlje, prave zemlje, one jedine koja ne odaje goničima tragove svojih krtica, utvrdio sam da zemlja koja nije groblje nije zemlja: to je neka grešna i neljudska laž koja nam se pripija uz cipele, ali ne prava zemlja, prostodušna i mirna kao sama smrt.

To mi je palo na pamet.

Novo Groblje sa svojim snežnim pločicama liči na javno kupatilo drevnih Kiklopa . 08carryx
 Onda sam se obratio jednom još svežem natpisu: „Ti si zavojevač zemlje i u neku ruku njen tihi, vredni neimar, jer mravljom upornošću doziđuješ njeno rasejano telo, saučestvuješ u njoj pored insekata i glista, krasuljaka i hlebnog drveća i to sve u neverovatnoj jednostavnosti koja ti je nametnuta. Uhvatio si se za svoju smrt kao pijanica što se uhvatio za plot.

Wednesday, August 27, 2014

Dnevnik Borislava Pekića 16. februar 1956.

Život na ledu, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić 

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA 

16. februar 1956

Čovek bi sa podjednako strasti hteo da se pretopi u istovetnosti, ali ako može i da sačuva sva svoja razlikovanja, do kojih mu je stalo. On bi voleo da ne strši tamo gde bi ga vetar mogao slomiti žestinom koja više ne bi bila podeljena; ali i da izbija iznad ravnice, tamo gde nije podeljena ni njegova svežina. Strah od nerazlikovanja.

U čemu je strast koja izgoni čoveka iz mira u lutanje. Nomadski duh može biti istrošen, a da se čovek ne makne sa mesta. On se može kretati pokrećući druge.

Zašto priznati neodoljivu opsesiju siline, koja obuzima automobiliste, kad pod svojim rukama oseća mašinu, koja ga nosi, a ne priznati da tu istu opsesiju doživljuje Vođa, koji oseća pod svojim vlasom podrhtavanje strahovite ljudske mašine, ili državnik koji pod svojim intrigama oseća kako se dešavaju stvari? Monk at the sea
Veliki su govornici uvek imali nešto demonsko u svojoj prirodi, nešto što je umelo da se nevidljivim kandžama domogne ljudskih strasti i da ih podigne na visinu rodoljublja? Zlatousti ? Najbolje je onome narodu koji nije imao svoju istoriju, ali se to može reći i ovako: najbolja je ona istorija koja je pravljena bez naroda.

Tuesday, August 26, 2014

Dnevnik Borislava Pekića 14. februar 1956.

Život na ledu, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić 

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA 

14. februar 1956. 

Biografija „Simfonije Eroice“: 

Po prvobitnoj zamisli komponente, koje uspostavljaju današnju ideju romana, imale su da se razviju u četiri posebna teksta. Doduše i tada, ti tekstovi ne bi bili bez izvesne srodnosti, iako bi ona ležala pre u zajedničkom naslovu („Egzistencijalistička tetralogija“) i opštoj atmosferi događanja, nego u organskoj celini ideje. Po poreklu najstarija je nesumnjivo fabula Allegra con bria.

(U hartijama iz 1952. nalazim bezmalo potpuno skiciran roman, na osnovu koga sam prošle godine napisao scenario. Roman je u hartijama označen naslovom: „Neverovatne pustolovine Davida Gnjide III pisara gradskog suda u B.“) Zatim sledi ideja za „S one strane zida“ (sada: Marchia funebre: adagio assai) u kojoj se već sasvim jasno nazire mitološka pozadina i pokušaj rešenja odnosa Sudbine i Volje.

Ideju za Scherzo daje mi Ž. L. ali samo kao golu priču, bez njenog metafizičkog naznačenja. Od toga momenta postaje treća fabula za mene stvar savesti, jer nosi u sebi savremeni mit o diktaturi. Četvrta: Finale: allegro molto javlja se neposredno kao naličje prošle fabule i komponenta Mita o Judi koga, prema zamisli imam da obradim u Marchia funebre ....

Mitološke pozadine kao pokušaj integracije ljudske duševne istorije, ne javljaju se istodobno sa fabulama osim u slučaju Mita o Judi, koji je prema starijoj skici imao podnaslov: „Život jednog konfidenta“. Ova druga dimenzija „Eroice“ javlja se zajedno sa idejom da se u roman, koji bi se zasnivao na simultanom razvijanju sve četiri teme, uvede i treća dimenzija: muzika Bethovenova.

Po prilici u oktobru 1955. meni je bilo savršeno jasno šta želim da napišem. No prava poteškoća bila
je u problemu: k a k o? 403delac

U drugoj dimenziji osim tri religiozna mita: David i Golijat, Mit o Judi i Mit o Mesiji, uveo sam i jedan pretežno biološki čija je osnova parazitski odnos Klabe i Morske vrećice (Sacculine).

Monday, August 25, 2014

Dnevnik Borislava Pekića 13. februar 1956.

Život na ledu, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić 

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA 

13. februar 1956. 

Začeće „Simfonije Eroice“: oktobar 1955. Doduše sve su provizorne komponente postojale i ranije, ali su po prvobitnoj zamisli imale da se konstituišu u četiri posebna romana. Neku vrstu egzistencijalističke tetralogije. Jedna je čak i skicirana pod naslovom „Neverovatne pustolovine Davida Gnjide III pisara gradskog Suda u N“. Vremenski zatim sledi (...) pompei

Friday, August 22, 2014

Dnevnik Borislava Pekića 12. februar 1956.

Život na ledu, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić 

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA 

12. februar 1956. 

Uviđam da je moja interpretacija „afere sa dnevnikom“ bila do zla boga sentimentalna. Simptom je zabrinjavajući, tim pre što preti da se ponovi povodom pisma od 7. ovog meseca. Doduše prema meni se postupilo podlo, na prvi pogled, u jednom opsegu koji je neočekivan i neobjašnjiv, iako mu se u opštoj atmosferi Kluba mogu naći opravdanja.

Činilo se da imam prava na zadovoljenje, i ja sam se sa prilično žestine spremao da je pribavim, sredstvima koja bi po duhu i bezobzirnosti imala da budu sušta slika onih što su prema meni upotrebljena. Doduše moja mržnja nije ni za korak ustuknula; ona je samo sebe podvrgnula izvesnim principima, kojima se uostalom i ja potčinjavam. Jer, moja osećanja ne mogu ostati nezavisna tamo gde sam ja zavisan.


I umesto da svoja sredstva bira tamo gde ona mogu zadovoljiti jedno nisko osećanje, pretpostavlja da ih uzme tamo gde to osećanje samo, postaje sredstvo jedne više ideje. Međi ljudima nema prijateljstva koje živi od jednostrane nemoći; konopac se kao u mornarskoj igri užeta zateže, sve dotle dok ne dođe u ravnotežu ili ne pukne.

Moje prijateljstvo sa ( ) bilo je od ove poslednje vrste. Uostalom u toliko gore po njega. Premda sam znao kako naše prijateljstvo zavisi od prilike da se na njegov račun stekne premoć, ipak me je iznenadila snaga te netrpeljivosti. 9delaroc
Dnevnik: 40, 41, 42, 43 stranica „Komentara“. Završio kompozicionu šemu za Allegro con brio. Završio I čin „Ponoćnog ekspresa“. (Najzad zadovoljan.) Nameravam da preduzmem prvu korekciju zbirke „Pozorište lutaka“. Uglavio za snimke Beethovenove „Eroice“, iako je vreme što ću ih imati prekratko za ozbiljnije kompariranje.

Zasada samo navići se na opšte raspoloženje i fiksirati instrumentalne teme. (Nabaviti partituru. Čini se da ću morati prethodno temeljno ući u istoriju i teoriju muzike.) Gregarski instinkt u službi revolucije. Dolazila ( ).

Thursday, August 21, 2014

Dnevnik Borislava Pekića 7. februar 1956.

Život na ledu, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA

7. februar 1956.

Pripovetka „Kameni vodopad“. Da sam je, bez obzira na njenu ideju po sebi i na njeno dešavanje po sebi, napisao protivu međuprostora svojih, protivu sebe kao sume nekakvih odvratno distinktnih momenata koji uzalud čeznu za kontunuitetom, protivu svojih sopstvenih, nikakvim logičkim tamponima nezapušenih pora - meni je sasvim jasno!

Doduše ne tvrdim da sam očekivao čudesno uspostavljanje nečega što je već, tako čudesno protiv, uspostavljeno: ma koliko sipao reči u svoje majušne praznine, nikad ih neću ispuniti ničim drugim do sve glasnijom, sve manijakalnijom žudnjom. Matematička konstrukcija pripovetke znači uzmak. Matematika je slamka mog davljenja! Devouring_Fears-L Kako se čovek moćan oseća u jednom geometrijskom krugu, kakvu mu nadnaravnu snagu daju mirne i bezuslovne dijagonale jednog kvadrata; kako prezire matematsko beskonačno, mereći njegove odnose, njegove, bez straha po svoju religiju - mistične razvijenosti, tamo gde ga vulgarno ljudski beskonačno trza iz sanja i naterije u paniku!

Oduzeta nam je religija i sa njom sigurnost u svoju sopstvenu svrhu; jedna željezna konstrukcija nepojamno je iz mene izvučena, i ja sam spao mlohavo: šta sam ja bez željezne kičme? Svaki manijak može da sagradi svet; ja ne mogu ni da ga srušim. Doduše ovo poslednje ne može ni manijak (...)

Wednesday, August 20, 2014

Dnevnik Borislava Pekića 4. februar 1956.

Život na ledu, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić 

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA 

4. februar 1956. 

Rođen-dan. Ne slavim ga, jer još ne znam da li zaslužuje da se na njega obrati posebna pažnja. Ne pripadam onoj raširenoj vrsti ljudi kojoj osećaj da su živi (osećaj uostalom čisto vegetativan) nadoknađuje i opravdanje što su još živi. Ja, međutim, odlazim ili nastavljam da odlazim od iskona rasut kojekuda po sebi; odlazim da bih se prikupio smrću i da bih se kao smrt zatvorio u svoju pogrebnu nepomičnost.

 Umreću, a ostati širom otvoren. Jer ništa se neće dogoditi što bi iz osnova izmenilo moje živo stanje. Tumaram sa stadom svoje ravnodušne, slonovske braće. Kuda ide moje slonovsko stado? Ako ide da se zatvori u svoju smrt, neće je naći izvan potpune živosti, ako ide u svoju nepomičnost neće je zaustaviti izvan svojih robustnih pokreta, ako ide u svoj mir neće ga desiti izvan jednog nemira! guayasamin
5. februar 1956. 

Dnevnik: 32 stranica „Komentara“; korektura skice za prvi čin i prvu međuigru „Ponoćnog ekspresa“; nastavio rad na komponovanju Allegro con brio.

Tuesday, August 19, 2014

Dnevnik Borislava Pekića 2. februar 1956.

Život na ledu, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić 

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA 

2.februar 1956. 

Nepokretnost . Nepomičnost je čist izgled pokreta; njegova nužnost u svojoj slobodi. Kretanje je na taj način samo ponavljanje jedne nepomičnosti, unutarnji svet mira. Nepomičan je moj pokret ruke, jer je bio; i sve moje hrljenje je strašno nepomično. To pribiranje i rasipanje u kome ja nazirem svoju brzinu, to je skladan mir i tu se ništa od važnosti ne dešava.

A samo kretanje ipak postoji i za to svedočim žudnjom svojom. Tamo, gde izvan nemira ne postoji nijedan mir, ja sam pružen da ga ispunim. Mir sam u iskonskom nemiru. Čemu onda dokazati moje žudnje, ako oni ne mogu postati sredstva moje promene? guayasamin_llanto
Danas video ( ). Sada bih morao početi kao Sartre: nešto se promenilo, ali šta zapravo; je li se promenila ona ili sam se promenio ja? Zatim ako je tačno da ja imam jedan način na koji vidim ( ), tačno je da i ( ) ima jedan način na koji se da videti. Poput Sartreove viljuške. Ubrzo odustajem od namere da utvrdim poreklo promene; puko sanjarenje koje bi me htelo staviti i učvrstiti na dno svake stvari koju opažam, pa i na dno ( ).

Monday, August 18, 2014

Dnevnik Borislava Pekića 1. februar 1956.

Život na ledu, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić 

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA 

1. februar 1956. 

Ne izvinjavam se nesklonošću sudbine, jer ona je slepa da nas prepozna, pre nego što je ščepamo za šiju; ona je savršeno samoživ stroj i radi za onoga koji radi za nju. 

Ne varajmo se: moć će biti odmerena prema nama, samo ako se mi odmerimo prema njoj. 

Vlast je kao plod; dok ne bude zreo neće pasti ma koliko tresli drvo na kome raste. 

1. februar 1956. 

Jedan u nizu egzistencijalističkih tipova (oko sto stranica). Živi na periferiji grada, napola u prirodi, ali u priličnoj blizini strelišta i gaji cveće, nije kukavica kao Adam, već svojerodan tip bez perspektive. Onda se u njemu rađa nešto čudno prema jednom licu koga ponekad vidi (ili dečaku) ili psu, ali upravo kad čini pokušaj da sa njim veže svoju egzistenciju Nemci ga odvode i streljaju. Prodaje cveće na Cvetnom trgu. imagen10-pinturaguayasamin-ecuador
Jedan opis. 
Leto je već bilo pri kraju i grad je postajao sve tamniji, sve zdepastiji gledan sa brda; uvlačio je zglobove svojih zidova u sebe i spuštao svoje lišće na drvenim kopljima sve niže i niže, gde, zapravo mogao je Adam samo da zamišlja, jer su gradske ulice bile duboko utonule u kamen.

Čitav grad slegao se i utonuo u baru zemljanih valova. Domalo od njega će ostati samo mrlja kao od psa, nestvarna mrlja koju mreška vetar i kao svoju sopstvenu senku ispija zemlja. Doduše Adam je znao da do toga ipak neće doći, ne bar jako brzo.

Friday, August 15, 2014

Dnevnik Borislava Pekića 31. januar 1956.

Život na ledu, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić 

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA 

31. januar 1956. 

 O slikama u romanu. 

Pretpostavlja se da je odnos između svesti i umetnosti u prvom stepenu čulni, pa bi dejstvo njeno bilo određeno pre svega merom do koje angažuje naša čula u njihovoj estetičkoj funkciji. To što između slike i svesti o slici stoji oko, predestinira i njegovu ulogu u umetničkoj impresiji. Jedno organski poremećeno oko, jedna obolela retina utiče na naš doživljaj više od svake estetičke norme koju je svest u sebi pripremila.

Funkcija čula odlučna u slikarstvu već je nešto umerenija u muzici, a nadati se da je ona najneznatnija u književnosti. Ono što je sredstvo u slikarstvu samo je posredstvo u književnosti. Funkcija čitanja je samo u onome zavisna od čula vida, što po svojoj prirodi ne dolazi u red estetskih uslova. Umesto da jedan tekst čitamo mi ga možemo i slušati; i u jednom i u drugom slučaju naša umetnička svest ne mora biti angažovana u apercipiranju.

Ali slušajući muziku mi ne možemo da je ne osećamo; gledajući sliku mi ne možemo da je ne osećamo. Ovde je čulni akt u prvom stepenu i estetički. Polazeći od hipoteze da je na višem stupnju svesne organizacije ono što je više oslobođeno nižih čulnih elemenata; što u svojoj akciji manje zavisi od senzibiliteta, a više je spontano ispoljavanje samih svesnih moći - moguće je izdvojiti književnost, ili bar izvesnu književnost iz opšteg pojma čulnih umetnosti.

Jer očevidno je da momenti njenog poimanja nisu po formi ni po suštini identični sa momentima poimanja preostalih veština. Koliko slike u romanu vraćaju vraćaju književnost na primitivnije oblike umetničkog nadahnuća? Zatim: slika kao ideja; prevazilaženje nužnosti slike u njenu slobodu kao ideju. Ideja je slika u svojoj nužnosti i ideja je ona sloboda slike koja je postignuta iscrpljenjem svih njenih nužnosti; slika je ideja u svojoj slobodi. rc_Messenger


 Diktatura. Ne „nikakvim zakonima neograničena vlast“ (Lenjin ) nego „svim zakonima određena vlast“. Nepostojanje zakona nije diktatura već anarhija, a nepoštovanje zakona je najodvratniji oblik anarhije. Kad kažem nepoštovanje ja više mislim na njegovo kršenje nego na njegovo tumačenje. (Granice između „kršenja“ zakona i njegovih „tumačenja“ je vrlo nejasna.) Međutim idealni oblik diktature je onaj koji se ne oseća.

Thursday, August 14, 2014

Dnevnik Borislava Pekića 30. januar 1956.

Život na ledu, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić 

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA 

30. januar 1956. 

Dnevnik:

Moram položiti prokleti ispit, makar samo zato da bih ponovo zadobio poverenje u svoju volju. Preostaje osam dana. Položiću ga. Onda ću se moći baviti važnijim stvarima nego što su Thorndikeove mačke i Kellerove šimpanze . Ali vreme se neće moći nadoknaditi. Napolju je pet ispod nule. No to se mene ne tiče. Već četiri dana ne izlazim. 10

Wednesday, August 13, 2014

Dnevnik Borislava Pekića 29. januar 1956.

Život na ledu, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić 

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA 

29. januar 1956.

Dnevnik:

Ustao u 9. To me podseća na Gideove Močvare. Teško se čovek vraća metodičnosti ako je jednom napusti.

Sastavio 33, 34, 35, 36 stranicu „Komentara“ i napisao I čin „Ponoćnog ekspresa“. Formalna identičnost putnika sa porotom sve me više zaokuplja; takođe problem odgovornosti, koga ću rešavati u IV činu. Uostalom ne znam da li ću uopšte nastojati na rešenju.

Popodne proveo u zavođenju novog metoda rada. Ustanovio tri sveske: „Političke“, „Filosofske“ i „Umetničke“ pored sveske za „Marginalije“. (Ovde spadaju primedbe na štivo ukoliko one ne mogu biti razvijene u teze te tako ući u posebne studije.) Konačno postigao izvesnu preglednost papira. Dolazila ( ). 94