Tuesday, September 18, 2018

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO LXX

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO LXX 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.

ISTINA 

Međe između istine i neistine, empirije i mašte, jave i sna, zbilje i razonode, a ko zna, možda i između sudbine i slučaja, nisu povučene ni jasno, ni zauvek. Većina naših padova, ponekad i naša veličina, potiče od neuviđanja granica koje „stvarno“ deli od „nestvarnog“, a „moguće“ razdvaja od „nemogućeg“. Snevači velikih snova, Izazivači bogova,

Tvorci netvorivog, Skakači preko ivica, Graditelji carstva, Skrvnitelji tajni, Letači bez krila, slepi su za te granice, čak i ako ih drugi opažaju. Njihove granice, kad ih imaju, u njima su.
 „Kako zabaviti gospodina Martina“  

Nema veće štete nego ako od nečega nema nikakve koristi.
 *****
Sakrivamo svoje istine da bismo ih posle pronašli kao tajne. Zamišljamo da je zlatno runo pozlaćena koža ovna. Ali, da bi ona to zaista bila, mi smo je morali prethodno u Kolhidu odneti pa to zaboraviti. I sad, kad bismo tamo našli o drvo obešenu kožu divljeg magarca, naš bi se svet srušio. Čovek ne podnosi saznanja koja nije predvideo.

Ubeđen sam da svet ni duševno ni mentalno ne bi mogao podneti opipljiv dokaz postojanja Boga. To bi uništilo i vernike i nevernike. Ubilo bi nas kao inteligentnu vrstu. U jednom jedinom trenutku izgubili bismo slobodu, inicijativu, maštu, sve pretpostavke ljudske argonautike. I to samo zato što mi kao vrsta, iz dubine svoje antropocentrične uobraženosti, odbijamo božje postojanje.

Takvo Runo nigde nismo sakrili. Konzekventno, ni naći ga nigde ne možemo.
*****
 Iskrene ispovesti nisu odvratne zato što su prljave nago što su istinite.
 Zlatno runo

 Istinu treba tražiti ne u beskraju makrokosmosa nego u dubinama mikrokosmosa. Dakle, ne van čoveka nego u čoveku. Kroz mikrokosmos shvaćen ljudski, shvaćen duhovno, stiže se najpre u makrokosmos. Daleko pre nego putem bilo kakvog interstelarnog broda.
 Rađanje Atlantide 

 Ima istina koje je bolje ne znati, ali ima stvari s kojima se ne smemo šaliti.
 *****
Za istinu čovek mora nešto i žrtvovati.
 „186. stepenik“ aristotle-homer

 Ono dno, ono finalno dno koje treba tražiti ne nalazi se izvan nas, ne nalazi se ni u kakvom narodu, ni u kakvom kolektivu, i ni u kakvom predavanju onome što je izvan nas. Ono se nalazi duboko u nama. Penjanje u visine, nije ništa drugo nego spuštanje do najdubljeg dna vlastitog bića. I tu je konačna istina.
 *****
Ako bi postojala samo jedna jedina misao, koja bi obuhvatala u sebi svu istinu i sve istine (odnosno iz koje bi sve ostale istine nužno i logično proizilazile), onda bi samo njeno saznavanje bilo dovoljno. Ostala bi saznanja došla po sebi. Ali, kakav bi nam život posle toga bio? Šta je život bez tajne? Golo drvo. Spoznanje ličilo bi na vešala. Plodovi saznanja u našem stomaku ne bi nas sprečili da ga kao vešala jednom najzad i upotrebimo.
 *****
Neko saznanje koje bi bar približno odgovaralo istini moguće je samo u retkim momentima usporavanja sveta, kad stvari kao da gube prirodnu brzinu, te svoj ritam podešavaju sa takođe prirodnom sporošću i preduslovnošću našeg shvatanja.

Biva to u onim čudesnim meditacijama pod zvezdama u kojima noćni glasovi ne remete, kao preko dana, nevidljivo jedinstvo između mrtvog i živog, gde šum žive vode otkriva život voda, a glasovi života kao da dolaze s one strane groba.
 *****
Svako racionalno stizanje do tzv. istina pretpostavlja put traženja i lutanja, sumnje, biranja, odbacivanja. Istina koja tim putem do nas stiže, liči na meteorit izjeden prolaskom kroz svemir. Njegova je površina trajno oštećena isto onako kako je to naša istina sumnjama kroz koje se probijala.
 *****
Polazeći od aksiomatičnih istina ne može se logički doći do – hipotetičkih. Ili su te naše konačne hipoteze zapravo aksiomi koje još nismo prepoznali, ili su aksiomi od kojih smo pošli bili zapravo puke hipoteze, ili je celo naše mišljenje, njegov proces i dijalektika, cela antropo-logika zapravo tek metafora, slika, pretpostavka.
Život na ledu 1983/84

Monday, September 17, 2018

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO LXIX

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO LXIX

 Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.

 ISKUSTVO 

 Iskustva nemaju osobinu da se šire van događaja koji ih obrazuju. Njihove valencije su strogo ograničene preuzetom sadržinom i stavljene pod kontrolu asocijativnih kopula, dakle nečeg već unapred statičnog, nečeg što se restaurira samo pod izvesnim, uvek jednakim uslovima.
 *****
Rizik od iskustva ne sastoji se u primeni koja će slediti, nego u promeni koja je prethodila. Iskustvo je štivo koga nam preporučuje samoljublje. Izopačeno, neverno, sujetno, pošto nas je učinilo nesrećnicima, kad hoće da se ponovi, pravi nas budalama.
 *****
Ne verujem ni u jedno neposredno iskustvo više nego u svoje mišljenje, bez obzira duguje li ono nešto iskustvu ili svojoj refleksivnoj prijemčivosti.
 Život na ledu 1955/59 

 Nikome, Simeone, ne veruj, nikome do sebi, pa i sebi samo napola.
 *****
Na putovanjima svojim pazite da svedoke imate kad vam trebaju, i nemate ako vam potrebni nisu. I znajte da i duvari protivu vas svedočiti mogu.
 *****
 Iskustvo nas uči da lep početak nijedan kraj na lepotu ne obavezuje, zatim, da se svaki lep dan ne mora odmah zorom pokazati.
 Zlatno runo 

 Za neprijatna iskustva kaže se da trebaju čoveku kao rupa u glavi. Mnoga naša iskustva takvog su kova.
 *****
Mi smo dubok bunar u koji kamenje iskustva dugo pada pre nego što ga čujemo. Kada bismo postupali isključivo po iskustvu život bi bio nemoguć. Razum se ovde javlja kao posrednik između naših i tuđih iskustava, kao nešto što taj život omogućuje. Ali taj razum je samo stečena zamena za jedan davno izgubljeni instrument neposredne regulacije života.

Razum je, dakle, prvi mašinski proizvod biologije. Prema intuiciji ima se on kao kompjuter prema ljudskom mozgu.
 *****
Iskustvo smeta dubljoj spoznaji. Iskustvo je već jedna spoznaja, kraj koje zbog njene težine i momenta lične zainteresovanosti, nemoguće su neke druge, osobito antagone, ma koliko po sebi bile dublje.
 Život na ledu 1983/84 

 Čudno je to s iskustvom; jeste li nešto stekli, ne možete znati odmah. Sve se može završiti kao sa Maksimom koji je otišao u Zagreb i sa Maksimom koji se iz Zagreba vratio. A može se desiti da na tom iskustvu zasnovanu promenu osetite tek kad se praktično suočite sa načinom života od koga ste pobegli. Iskustvo je otrov sporog dejstva, osetite ga kad na njega ne računate i putevima koje uopšte niste predvideli.
 Zlatno doba dijaloga sacred2

 ISTINA 
 Istina postaje zlatna tek kada se očisti sumnjom. Čista istina mora biti isprata iz sto voda. Ako pri tome iščezne, šta mari!
 Život na ledu 1955/59 

 Istina je polimorfna, ali ne pluralistička.
 *****
Kada se negativno nepostojanje bude bićem potrošilo u Apsurd, sigurno je da nikakve istine više neće biti, jer istina će biti samo pozitivno nepostojanje, dakle Bog. Istina ljudska ima i ljudsko obeležje; ona neizostavno troši jednu struju naše svrhe; ona nas iscrpljuje za račun samog sveta; odgovornost naših istina zato nije tako velika kako bi se htelo; i naša sloboda ograničena nužnošću.
 *****
Što više istina čovek poznaje sve manje volje mu preostaje da se opredeli i za jednu. 
 Filosofske sveske

Friday, September 14, 2018

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO LXVIII

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO LXVIII 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

INTELEKTUALAC 

Inteligencija nije prvi uslov održanja vrste. Čovek ima bedan kvocijent inteligencije, pa ipak, neuporedivo veći od muve. A muva preživljava, iako smo se svi udružili da je uništimo. Bakterija je još manje umna od muve, ali joj to ne smeta da s virusima bude najmoćnije živo biće u kosmosu. Mahovina i paprat uopšte nemaju mozga, a praktično su neuništive.

Čovek u međuvremenu propada. Izgleda, dakle, da je niža inteligencija otpornija od više. Da je ona ponekad, u spoju s nekim drugim faktorima, kao što su moral, kultura, religija ili narodni mitovi, čak i štetna za održanje.
 Atlantida 

 Liberalna inteligencija Evrope, čak i pre zabluda u pogledu onoga što se događa u Sovjetskom Savezu, nije bila naročito poznata po razumnom odmeravanju posledica svojih intelektualnih opredeljenja. U celini, suviše često je podsećala na zapadnoevropske entuzijaste Oktobra, koji su se oduševljavali dobrim snabdevanjem Moskve, posmatrajući zatvorene kamione kako, pod firmom „Sveže meso“, odvode ljude u smrt.
 „Umetnost i stvarnost“ 

 INTERESOVANJE 

 Problemski žar, kako veli William James, postoji u svima nama. Nije potrebno zapodenuti samo jednu filosofsku prepirku, pa da bi se on uočio. Pitanje je samo šta će ga razbuktati – sloboda volje ili ukrštene reči, polemika između dijalektičara i logističara ili skok cena, razmirice između doktrina ili ljubavnički sporovi.

Voleo bih da je interesovanje ljudi manje svestrano a više trajno, da njihov duh umesto što uživa u prostranstvu površine, roni u beskonačne slojeve dubine. Dotičući se više predmeta odjednom ili jedne za drugima, duh se opija snagom koju mu daje moć analogija.
 Život na ledu 1955/59 

 INTUICIJA

 Iz stoleća u stoleće inteligencija je sve više dokazivala svoju korisnost i kada je trebalo preživeti kao jedinka ili kao vrsta ili kada je trebalo svoj život učiniti lakšim. Naše zarobljeništvo tako od prinudnog postalo je dobrovoljno.

Pa i kada nam se sada gaseći se, tokom istorije vrste, intuicija javi i obasja nas nekim neočekivanim saznanjem do koga inteligencija nije mogla dopreti, upozna sa nekom dubljom istinom iza privida realnosti, mi je se plašimo, mi u nju sumnjamo, mi je proglašavamo animalnom ili demonskom.
 Rađanje Atlantide 

 Mašta je nerazvijena inteligencija intuicije.
 Život na ledu 1983/84 

 IRONIJA 

 Predlažem da se strane reči, od kojih većinu čine hrvatske, kao nekada blasfemične knjige, javno spaljuju na trgu, uz glazbu, naravno. Moglo bi ih se obesiti o kandelabre kada o njima već ne bi visile Krležine laterne koje osvetljavaju suludu, krvavu nokturnu imperijalističke Europe.
 Korespondencija kao život I 

 Nije prijatno odazvati se ljubaznom pozivu na večeru, pa tamo za stolom ustanoviti da je čovek predviđen za glavno jelo.
 Kako upokojiti vampira 

 Najzad sam shvatio šta je klasni neprijatelj. Moj klasni neprijatelj su ptice koje zoblju u bašti moju muku i moj trud. Upravo sam u teškoj fazi, da li pucati iz pištolja u njih – a ja sam protivu nasilja – ili sipati otrov, to je diplomatski način. timeless_lowres
 *****
Vreme je grozno, Englezi su sjajni, upravo se privikavaju na visoke takse za bogate a manje za siromašne, što je teško, jer je u prvom redu nekorisno: od toga siromašni neće postati ništa bogatiji, a bogati će i tako bogati ostati; a zatim je i nepravedno, umesto da ne uzimaš od onoga koji ima i koji je već samim tim posvedočio da to ume i da sačuva, nego da mu daješ, ti od njega uzimaš a daješ onome koji je već siromaštvom dokazao da nije za posed.
 Korespondencija kao život I 

 Moja ironija ne potiče od zlovolje ili mizantropije, nego iz spoznaje naše ograničenosti i neograničenosti i neprimerenosti naših ciljeva i ambicija. To je osmeh s omčom oko vrata. S omčom tih istih ciljeva i ambicija.
 *****
 U socijalističkoj zemlji dinar ne znači ništa, samo – čovek.
 *****
Nalazimo se u vremenu u kome je ispunjavanje obaveza (dugova) prva građanska dužnost (druga je pravljenje dugova).
 *****
Kao najbolji lek za bolest predlažem – pisanje. Ako pri tom može da se to tera najmanje 12 sati dnevno, da se puši 60 cigareta i da se od vremena do vremena čovek predaje alkoholu, videće se da to nijedna bolest ne može podneti, morala bi pobeći.
 *****
 Ironija ulazi u taj književni lonac kao moj opšti pogled na stvari. Ona je konstitutivni deo mog književnog rukopisa. Ona nije namerna, ona je prirodna, dakle, u mom slučaju, neizbežna. Ona se, naravno, sa objektivnošću ne slaže. Ali ja nikada nisam tvrdio da sam objektivan. Ja sam samo govorio kako prema nepristrasnosti imam izvesnu racionalnu težnju. A od toga što čovek želi, do onoga što može i stvarno hoće, put je dug, a često i neprohodan.
 Zlatno doba dijaloga

Thursday, September 13, 2018

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO LXVII

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO LXVII 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.

 INTELEKTUALAC 

Osetljivost intelektualaca je senzibilnost naročitog kova. Ona može preživeti deukalionsku katastrofu a da je isprovocira i najbeznačajnija iregularnost.
 Godine koje su pojeli skakavci

 INTELIGENCIJA 

 Inteligencija može poimati samo u gotovim logičkim obrascima. Pošto svet uzima u obliku koji mu je sama dala, ispitujući ga, inteligencija ispituje samu sebe, zakone vlastite forme. Inteligencija ne saznaje ništa do sebe. Samosaznanje je jedini oblik refleksivnog saznanja.

Spoznaja, koja zaobilazi inteligenciju, i sa suštinom stvari uspostavlja neposredan kontakt, jedina je kadra da nas približi istinama koje sada primamo kao saopštenje inteligencije o samoj sebi.
Tamo gde loze plaču 

 Većina ljudi ne ide do kraja ni u čemu, kao da je inteligencija shvatila poruku prirode da krajnosti propadaju, a „zlatna sredina“, „svemoćna prosečnost“, nadživljava. Krajnosti, ma u kom pravcu, jedinku izlažu riziku. Riziku zaostajanja ili riziku preticanja. Opasnostima što ih donosi moć, jednako kao i nemoć. A pošto je inteligencija u prvom redu i funkcija i instrument nagona za održanjem, ona je uvek „poremećena“, kad god nas gura u neprilike.
 „Generali ili Srodstvo po oružju“ 

 Intelektu se ne može osporiti, a da mu se ne povredi osnova i porekne svrha, da se bavi svakim problemom pred koji nas život postavlja. U strogo filosofskom smislu, za Intelekt nema zabranjenih tema, ni po sebi nemoralnih spekulacija. Nemoralna može biti samo njihova upotreba.

Mi ne možemo optužiti naučnike za otkrivanje principa pomoću kojih smo napravili atomsku bombu. Ne smemo držati da su otkrića na polju eugenike, genetike, neuropsihijatrije i teorijske biologije nemoralna sve dok se putem njih ne počnu preudešavati naši mozgovi, pa i onda tek ako se u nekom negativnom smeru upućuju.
 Kako upokojiti vampira 

 Shvatanje je uporna uspomena antropocentrične inteligencije, koje nas kažnjava besmislenim zadatkom – kvadraturom kruga vrste – jer smo izgubili sposobnost da stvari bez posrednika osećamo, da sve neposredno znamo. Programirana da shvata, inteligencija nastavlja da se oko tog programa trudi, premda je on već davno izgubio svrhu.

Shvatanje ima smisla samo ako nekud vodi, ako izvan sebe i neki cilj ostvaruje. Ali, pošto ni o kakvom cilju ništa ne znamo – čemu da shvatamo, šta, zapravo, da shvatamo? Ali se igrati shvatanja možemo. Ali budući da je shvatanje, ne samo nemoguće, već i nepotrebno, od shvatanja nema ni štete.
 „Kategorički zahtev“ 

 Metafora o zatvoru u koji nas je stavila inteligencija može se proširiti. Naime, dok kod običnog zatvora čovek, ukoliko duže u njemu ostaje, sve je bliži završetku kazne i izlasku iz zatvora, kod robovanja inteligenciji, ukoliko smo duže u tom zatvoru, on postaje sve duži, odnosno vreme do izlaska postaje sve duže dok, u jednom trenutku, ono ne postane doživotno. Ograničena kazna postaje tako doživotna. Vremenska kazna postaje doživotna.
 Rađanje Atlantide 

 Obim naše inteligencije, uvek se može definisati i kao granica naših nemoći. Granica između kopna i vode pripada i zemlji i moru podjednako. Granica između spoznaje i tajne – zajednička je. Ono do čega smo dospeli određuje i sve do čega nismo stigli.

Ako obimu našeg saznanja o svetu damo opipljiv oblik jajeta, ma koliko se ono širilo, povećavajući jaje naše spoznaje, ova kora kojom se odvaja od naših neznanja, biće uvek i kora tajne, ali tajne čiji se obim nikad ne smanjuje. Tu je paradoks racionalistički shvaćenog saznanja, kao postupnog procesa kojim prodiremo u tajne sveta.

Ali ako bi saznanje jedne druge vrste predstavili ameboidnim polipom, mogli bismo zamisliti kako neki od njegovih krakova, nezavisno od obima tela prodire u tajnu tako duboko, da ostale spoznaje (ostale pipke) čini nepotrebnim. Ako su istine povezane, očevidno je da se negde u nečemu nalazi i ona koja ih povezuje, jedno načelo koje je i cilj našeg saznanja.
 Život na ledu 1983/84 

 Dugom upotrebom uma ljudi nisu ništa pametniji postali, ali su neki od njih bar shvatili koliko su malo pametni.
 1999 Betrayal_Of_Jesus

 Po svojoj prirodi inteligencija ne teži slobodi, ona teži logičkom redu u kome slobode slučaja i impulsa nemaju mesto. Zato je po svojoj prirodi – uz isključenje humanog faktora – ona uistinu kompjuterska.
 *****
 Inteligencija je realizacija jednog logičkog sistema. U njenoj strukturi leži logički sistem obrazovan na empirijskom a potom i spekulativnom iskustvu Vrste.

Međutim empirija je takođe jedan logički sistem, bez obzira na to jesmo li bili kadri da ga upoznamo u njegovom stvarnom funkcionisanju, bez obzira na to da li nam se on iskazuje, našoj inteligenciji iskazuje, kao savršeno logički, premda bi morao, u principu, zbog toga što je inteligencija na takvoj empiriji i rođena odnosno odnegovana. Logika tog sistema je preneta u logiku inteligencije i tako smo dobili relativno jedinstven način gledanja na svet.
 Rađanje Atlantide

Wednesday, September 12, 2018

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO LXVI

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO LXVI 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.

INTELEKTUALAC 

Intelektualci su skloni pitanjima kao što su: smem li da žrtvujem druge bez njihovog pristanka? Postajem li ubicom ako izazovem smrt nedužnih, za čije se dobro navodno borim? Ko je važniji i vredniji: čovek ili ideja?
*****
 Intelektualci su navikli da eliminišu zlo time što pred njim zatvaraju oči. Ili ga, u najgorem slučaju, objašnjavaju kao neizbežan uslov za ostvarivanje nekog višeg cilja.
 *****
Objašnjenje da Intelekt, i kada do zločina dovodi, ne može za taj zločin biti na odgovornost uzet, jer je on nenameran, ne može se primiti kao opravdanje. Inače bismo morali osloboditi krivice i sve ubice iz nehata i nebrižljivosti.
*****
Građanski intelektualac misli da je našao kompromis između savesti i straha, između ideala i razuma, između volje i uma, neba i podzemlja, raja i pakla, između svake proklete stvari na ovom svetu, koja bi pokušala da ga iz njegovog avetinjskog ležišta alibija izbaci.
 *****
San je svakog intelektualca da prestane biti čovek i postane intelektualni čin.
*****
Duhovna načela intelektualca su plod tradicije, koju je sam stvorio u sukobu sa stvarnošću, koju je takođe sam stvorio u težnji da je prevaziđe nekom vernijom projekcijom tih načela.
 Kako upokojiti vampira 

 Sve dobre žene špijuniraju svoje dobre muževe. I uopšte, špijunaža je danas jedan od najraširenijih načina intelektualnog života.
 „Na ludom, belom kamenu ili Buđenje vampira“ 

 On nije doktriner. On je otvoren za sve mogućnosti. To dokazuje da je intelektualac. Samo oni imaju uistinu istančan smisao za odvratna rešenja...
 *****
Intelektualna elita nacije stoji nešto bolje od psa.
 Zlatno runo 

 Camus je u svom Dnevniku rekao da je intelektualac čovek koji ume da posmatra kako mu mozak radi. Ja bih dodao i koji ponekad ume da spozna kad radi rđavo.
 *****
Samo intelektualna elita održava literaturu u životu.
 *****
Meni je oduvek naš javni intelektualni život ličio na rimske gladijatorske igre, manje više zabavne, manje više prljave, manje više krvave. Poređenje, međutim, nije potpuno i u izvesnim razlikama treba tražiti prirodu našeg doba i naše stvarnosti, koja se razlikuje od rimskog doba i rimske stvarnosti. Što se tiče borbenih pravila igara, ona su, osim osnovnog, da se mora pobediti, izmenjena utoliko što danas pobeda ne donosi uvek i šansu da se preživi.

Nekada ste savladali svog protivnika i očekivali od publike znak koji je odlučivao o njegovoj sudbini. Danas, bez obzira kakav znak vi dobijali od publike, on se može odnositi i na vas, ili protivnik može dobiti znak da, ako mu je što života još ostalo, uzme ga vama. Zatim može se dogoditi da dobijete zadatak, odnosno odobrenje da dotučete protivnika, a da vi pobednički izlazeći iz arene sami budete dočekani i iza leđa ubijeni. 200276366-001
 *****
 Intelektualne, duhovne pobede ne obezbeđuju vam i onu stvarnu pobedu, naprotiv, sve više izgleda da će one za vas da budu smrtonosne. Veliki broj ovakvih pobeda u javnim gladijatorskim, intelektualnim igrama, naročito ako ne zastupate carske boje i nemate iza sebe carsku naklonost, završavaće se vašom smrću u nekom mraku, neke sporedne uličice.

 Nauk bi dakle bio – ne učestvovati. Međutim, poneki put vi morate jednostavno učestvovati zbog toga što vas uhvate na ulici i ubace u arenu.

 Tada, naravno, trebalo bi da, s obzirom na našu stvarnost po kojoj važi pravilo da se ne borite, i od vas iz carske lože, naročito ako se borite sa carskim zastupnicima, očekuje se da ne upotrebite svako svoje oružje, i da budete svesni da vas on mora pobediti, i da samo ako ste pobeđeni možete eventualno da očekujete neki oproštaj, koji se obično sastoji u tome što vam se život produžuje, ne čuva konačno, ali ipak produžuje.

 Vi fingirate borbu, od vas se zapravo očekuje da budete pobeđeni, ali tako da publika ne vidi kako je sve to namešteno.
 Život na ledu 1983/84

Tuesday, September 11, 2018

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO LXV

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO LXV 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.

 IDEJA 

Ideja koja počinje time da sobom objašnjava sve, završava time što ne može objasniti ni samu sebe. *****
 Ima ideja koje se rađaju u stomaku, a ima i onih koje u njemu završavaju.
 *****
Sve su apstrakcije protivprirodne. Apstrakcije su nasilno ujedinjenje različitog, na osnovu pogrešno shvaćenih podudarnosti podvesti, dakle, nešto pod isti pojam ne znači pomiriti suprotnosti, već ih zanemariti.
 *****
Ako neko ljubav prema svojoj zemlji, partiji, pokretu, ideji, stavi načelno iznad istine o njoj, ma kakva da je, to nije pravi patriotizam, to nije pravi borac jedne ideje. To je moralna kukavica u potrazi za alibijem.
 *****
Istorijsko iskustvo je pokazalo da su ideje nanele ljudima više zla nego svi ostali oblici ispoljavanja naše ljudskosti.
 *****
Svaka se generacija pretežno bavi iluzijama prethodne, nesvesna da i sama stvara iluzije za svoje potomke. Ono što nas ograničava, to su naši očevi, a prirodno bi bilo da nas ograničavaju naši sinovi. No zato bi moralo da se predviđa budućnost, morali bismo imati sposobnost odlaska unapred, umesto što sada imamo moć da se jedino osvrćemo.

Nalazim da je lakše biti zarobljenik tuđih, nego zarobljenik vlastitih ideja. Od tuđih ideja najzad imate šanse da se oslobodite, od svojih vrlo teško, gotovo nikad.
 Život na ledu 1983/84 

 Zatvorene ideologije trajno ruiniraju sposobnost višestranog, balansiranog mišljenja. Ideologija koja je programski isključila sumnju, napuštajući gnoseološko polje i ulazeći u polje teologije, odrekla se s njom i jedinog oruđa za svoje razvijanje. Ali, ima ono još jednu odliku. Nikoga od sebe ne pušta – potpuno. Nikoga sasvim isceljenog. I nikada bez dispozicije za sebi podobne zablude.
 Godine koje su pojeli skakavci 

 INFERIORNOST 

Prvi i najsigurniji znak osećanja niže vrednosti: ne dozvoliti da neko drugi bude u pravu, a naročito ne priznati ispravnost tuđeg stava, ma koliko ta ispravnost bola oči. Drugi znak: ironična superiornost koja se očituje u nekoj vrsti apriornog odbacivanja tuđeg stava.
 Život na ledu 1955/59 

 INTELEKTUALAC 

 Svet dileme je jedina mogućnost za moralno i intelektualno biće. Bez dileme nema ni prave ljudske akcije, ni prave ljudske odgovornosti za posledice svog delovanja.
 Korespondencija kao život II 200244641-001

 Teško je s intelektualcima. Oni uvek imaju uzvišene ciljeve. Uvek se gleda daleko unapred, tamo se, doduše, ništa ne vidi, ali upravo to, da se tamo ništa ne vidi, čini primamljivim to gledanje unapred. U međuvremenu, sve oko njih, sve što im je pred nosom propada. Sve đavo nosi.
 *****
 Kod nas se, zahvaljujući seljačkom ideologu Milošu Obrenoviću još uvek smatra da intelektualci dobro pišu samo ako ih držiš u novom Ringovom rastvoru govana.
 Korespondencija kao život I 

 Inteligentno biće se ne solidariše sa kursom istorije, ono je dužno da povodom toga nešto preduzme. ***** Nijedan građanski intelektualac ne mari crvenu boju. Suviše je živa, agilna, preduzimljiva. Kraj nje se ne može ostati ravnodušan. Ona uzbuđuje, uznemirava.
 *****
Najdublji intelektualci su i najosetljiviji. Tanani kao flispapir. Sam su nerv. Reaguju i na najsuptilniju misao. Puni su trauma, kompleksa, frustracija, inhibicija. Ali su većinom svinje, sa insanity moralom svinjskog čopora. Asocijacije su im komplikovane kao veze u telefonskoj centrali. Partenogenetični, osetljivi kao amebe, inhibirani, prenapeti, kao ćurani nadeveni teorijama, bolesni od savesti i načela, večno u dilemi, i naravno sa prekrasnim detinjstvom. U jednu reč čudovišta.
Kako upokojiti vampira

Monday, September 10, 2018

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO LXIV

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO LXIV 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

IDEJA 

 Vođi raspolažu idejama, a narod strastima. Ali revolucija nikada nije ideja, nego strast. Ideja je najbolji mogući vid adaptacije na strasti. Ideja je održavotvorena strast.
 *****
Ne može se istovremeno služiti ljudima i idejama, mada je možda moguće služiti ljudima kroz ideje, i ideji kroz ljude.
 *****
 Ideja je sasvim zgodan izgovor za kukavičluk. Ideja je takođe i voda u kojoj možemo pilatski oprati ruke.
 *****
Prepričavajući jednu ideju više puta ja je doznajem. Moje pričanje stvarno nema za cilj da je nekome objasnim (jer šta se drugog tiču moje ideje i šta se mojih ideja tiče neko drugi), nego da se one u više navrata objasne meni. Svakog puta dok ih saopštavam ja otkrijem po jedno novo njihovo značenje, poneku do sada potencijalnu mogućnost koja tek u kontroverzi dolazi do svoje pune realizacije.
 Život na ledu 1955/59 

 Umesto da ideje privuku sebi, vizionari dopuštaju da ih ideje odvuku tamo gde ih ni čovek, ni istorija ne mogu pratiti. Umesto da cilj približe vremenu, oni vreme guraju cilju. Utopističke mačke u čizmama od sedam milja postaju povremeno tigrovi. Tada su osetljivi i na najsitnije nijanse u ciljevima, ali ne i na najgrublje u sredstvima.
 Tamo gde loze plaču 

 Simboli jedne ideje deluju isto tako efikasno kao i sama ideja; ponekad efikasnije, jer simboli ne podrazumevaju njene mane koje prećutkuju, a preuveličavaju njene vrline, koje ističu.
 Političke sveske 

 Ne marim za konvertite. Ta bagra zagadi svaku ideju kojoj se privoli, privrženost da dokaže stalno bi da se u budućnost žuri, a kad na opasnim okukama istorije zaškripe, zaljuljaju se i pokolebaju točkovi revolucije, prvi iz voza iskaču.
 „Kako zabavljati gospodina Martina“ 

 Parentetički, besmislen je svaki pokušaj da se sruši poredak zasnovan na konzistentnoj ideologiji. Da bi iščezao, on mora da do kraja iscrpi svu svoju istorijsku energiju. Mora da izumre kao starac, kome je poročan život istrošio sav reproduktivni elan, čak i nagon za održanjem.
 *****
Ljudi nisu sazdani od ideja, već od rectuma i uspomena. Ideje su samo racionalizacije. Najčešće osećanja uzaludnosti uspomena. I praznine creva, dakako. Ideje su njihova odmazda nad besmislenošću i bedom realnog života.
 *****
Najbolje ideje se često dave u odvratnom mulju lojalnog odobravanja.
 Kako upokojiti vampira socrates

 Velike se ideologije obično ustoličavaju nekim prebijanjem.
 Tamo gde loze plaču 

Nerazumevanjem se čak i najdublja ljudska ideja svodi na svoje prave razmere.
 Zlatno runo 

 Za ideje koje volim potrebno je više od verovanja. Potrebno je – razumevanje.
 Tamo gde loze plaču

 U kiselom sentimentalnom rastvoru umiru sve dobre ideje. Treba se držati principa. Nikad ništa lično. Nikakve taktike, uzmaka, odlaganja, kompromisa. Nikakvo obaziranje ni na šta. Ni na sebe ni na druge.
 Zlatno runo 

 Ja sam potpuno svestan da čovek menja i sebe i svoja mišljenja, da mudar čovek mora da bude tolerantan prema svim mišljenjima, u svakom slučaju da ih tretira sa pažnjom i poštovanjem, iako se razlikuju od njegovih ideja i mišljenja, jer nikada nije isključeno da to jednog dana neće postati i njegove ideje i mišljenja.
 Zlatno doba dijaloga

Friday, September 07, 2018

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO LXIII

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO LXIII 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

GROBLJE 

 Čovek se spušta u tuđu zemlju dok ne proizvede iz svog nedešavanja svoju sopstvenu. Zato stara groblja deluju tako sigurno i bezbedno, tako rođački, tako velikodušno, što u njima nema zemlje koja bi bila nezavisna od nas, koja bi bila hladna prema nama. Zemlja koja nije grobnica nije zemlja. Prava zemlja je prostodušna i mirna kao sama smrt.
 Život na ledu 1955/59 

 Bermudski trougao. Trougao smrti, More izgubljenih duša ili Atlantska grobnica je vodeni prostor između Floride, Bermuda i Porto-Rica, između 82. i 67. stepena Zapadne širine i 18. i 35. stepena Severne dužine. U tim vodama je do sada na misteriozan način nestalo preko 200 brodova i aviona. "Bermudski trougao"  

HAOS (NERED) 

 Nered nikad nije red u rasulu, nered je uvek red koji se ne primećuje. Uspostaviti red znači razumeti nered.
 Život na ledu 1983/84 

 HARMONIJA (RED) 

 Uzalud je tražiti harmoniju tamo gde se ne priznaju međuzavisnosti. Takva harmonija je samo suspendovani haos.
 Život na ledu 1983/84 

 HOHŠTAPLER (PREVARA) 

 Šta vredi što će se hohštapleri već sutra kao crkotine vući po duhovnom đubrištu naše nacionalne istorije, kad se mi danas po pravoj istoriji vučemo kao živi leševi.
 Korespondencija kao život II 

 Tip hohštaplera koji prodaju konzervirani vazduh sa Tibeta postaće tužna realnost budućeg sveta. Život na ledu 1983/84

 HRABROST 

 Hrabrost nije u ljudima nego u trenucima. U trenucima je pustolovina, a u ljudima samo strah od trenutka.
 *****
Kukavice su nesrećne više puta u životu, hrabar čovek jednom zauvek.
 *****
U stvari treba manje vremena da čovek postane heroj (da ostane dosledan) nego da postane kukavica (da promeni stav).
 Život na ledu 1955/59 

 Ima trenutaka kada obziri prema ličnoj bezbednosti ne smeju da prevagnu nad obzirima koje moramo imati prema drugima.
 Tamo gde loze plaču 

 Čovek koji, onako trezven i naučno bojažljiv, priznaje jednu tuđu, naturenu granicu, slepo se i ropski drži unutrašnjeg kruga koji nam je određen, pa izneveri i proigra šansu da iz njega izađe, pa time pokazuje da je isuviše malo čovek, da bi bio bog.
 Uspon i pad Ikara Gubelkijana 

 Paradoksalno rečeno za izvesne kukavičluke čovek treba da bude naročito hrabar.
 Život na ledu 1983/84 

 IDEAL 

 Ostvarivanje velikih ideala počiva na zadovoljenju malih. Nije državnik onaj koji zamisli najbolju moguću zajednicu, nego onaj koji u postojećoj otkrije i odneguje najbolja sredstva da se ona uspostavi.
 Tamo gde loze plaču 

 Kakvog značaja ima da li će jedan društveni ideal biti postignut za sto ili za hiljadu godina? Naročito ako smo svesni da ako ga želimo po svaku cenu postići za sto, nećemo doći do njega ni za hiljadu, a možda nikad.
 Političke sveske 0307grec

 O idealisti. Oni koji koračaju sa glavom u oblacima, najčešće ne vide da su im noge duboko u blatu, a oni pak s nogama u blatu, u strahu da u njega sasvim ne utonu nemaju vremena za oblake, oni oblake ne vide.
 *****
Hteti umreti zbog ideala, uvek znači i biti spreman zbog njih ubijati.
 *****
Ideal je artikulisana nada – nada neartikulisani ideal.
 Život na ledu 1983/84 

 Razočaranost i osećanje da je čovek nasamaren od vlastitih ideala prouzrokuje kod Slovena tipično izvlačenje osobne krivice iz stanja opšte posranosti u svetu. To je arogantan trud da se veštački prekine automatizam anonimne proizvodnje fekalija i iz prirodnog opšteg zagađenja izvuče – personalno privatno govno.
 Besnilo

Thursday, September 06, 2018

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO LXII

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO LXII 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

FILOSOFIJA 

Ja sam gradski čovek koji mrzi grad upravo zato što bez njega ne može, što ne može bez nečega što mu reguliše pravce kretanja i na tim pravcima obezbeđuje minimalnu građansku sigurnost, ako ni u čemu ozbiljnijem, bar pri prelasku preko ulice.

Ja sam gradski čovek jer sam po prirodi građanin, odviknut od animalne grabeži za pojilo, priviknut u međuvremenu – što da se šminkamo – na neke druge, verovatno mnogo nedostojnije grabeži prosvećene zajednice.

Svi su moji gradovi, svi gradovi u kojima sam živeo, pa i oni kroz koje sam samo prolazio, koje sam tek dodirnuo, uvek sa mnom, poređani vertikalno u geološkim slojevima moje biografije, kao uzastopne Troje na Hisarliku.

 Uvek sam sve te gradove osećao, kako kad, razume se, kao Lavirinte, ali Lavirinte kroz koje treba proći, zapamtivši put natrag, kao Hijeroglife koje valja razrešiti, upamtivši rešenje, ako ga ima.

A i kao Vavilonske kule čije pometene jezike treba značenju vratiti i razumeti, kao Kante za smeće koje valja ponovo pretresti, jer čuvaju neoprezno odbačene dragocenosti našeg humaniteta, kao Tamnicu na koju se treba navići, kao Pustinju koju valja nastaniti, kao Klopku iz koje se treba spasti, kao Mravinjak u kojem se moramo snaći, kao Gubilište koje treba od krvi oprati i Groblje što ga treba s poštovanjem o zadušnicama obilaziti…
 Zlatno doba dijaloga 

 GRCI I GRČKA 

 Grčka civilizacija je propala zato što nikoga više nije bilo da njome upravlja. Niko od Grka nije hteo da vlada i da se tako liši uživanja da po vlasti pljuje.
 Besnilo 

 Grčka tragedija mogla je na tako neponovljiv i presudan način izraziti tragediju humaniteta samo zato što je stvorena na početku našeg ciklusa civilizacije u neposrednoj blizini kraja jednog prethodnog, dakle i najdubljeg saznanja što ga je taj kraj sa sobom morao nositi.

Tragedija ova zato ne govori o sadašnjosti ondašnjih Grka, pogotovo budućnosti čoveka, nego o njegovoj promašenoj prošlosti. Ona nije proročanstvo već iskustvo – kolektivno, genetsko iskustvo, i proročanstvo je samo ukoliko je to iskustvo.

 Još u neposrednom odnosu sa prirodom i njenim bogovima (još, dakle, u tajni) oni su taj odnos i mogli izraziti istinitije nego mi koje je istorija (duhovna i materijalna) udaljila od pravih izvora saznanja.
 *****
Grci su na neki način sebe osećali van geografskih (prostornih) i istorijskih (vremenskih) dimenzija – kao mit koji se dešava. Bili su sami u prostoru i jednovremeni sa svojom prošlošću. Njihova je spoznaja u osnovi mitska.
 Život na ledu 1983/84 

 GREH 

 Ako je potrebno da praroditeljski greh bude iskupljen žrtvom, koju će na krstu učiniti sin Božiji, onda zašto je potrebno da ova žrtva bude praćena novim čovečijim grehom, raspećem spasioca? Tek što je spaseno i kroz to što ga spasava od greha, čovečanstvo samim svojim spasenjem, posredstvom svog iskupljenja pada u nov greh.

Žrtva Hristova je uzaludna po samoj konstrukciji iskupljenja. Adamov greh je iskupljen, ali upravo tim iskupljenjem Adam greši još jednom. Jedan greh je zamenio drugi greh. To je suština biblijskog iskupljenja praroditeljskog greha.
 Život na ledu 1955/59 0816grec
Da bi ispaštanje bilo delotvorno, mora mu se grešnik sasvim predati, a to je nemoguće ako u njemu ne nalazi i izvesno zadovoljstvo, pa makar sadržano u saznanju da su njegove šanse za pomilovanje veće nego ranije kada je grešio. Uživanje je, prema tome, sastavni deo iskupiteljskog procesa.

S druge strane, ispaštanje, koje se definiše mukom, ne može biti uživanje, jer bi onda bilo samo sebi svrha. Tako se uživanje u ispaštanju istovremeno javlja i kao contradictio in adjecto.
 Kako upokojiti vampira 

 Naš stvarni praroditeljski greh je u izdaji, proneveri, u zloupotrebi dara što smo ga od prirode, odnosno od obogotvorene prirode dobili, i mi taj praroditeljski greh možemo iskupiti samo nekom vrstom samoubistva, odnosno otvaranjem puta jednoj novoj inteligenciji prirode, koja bi, poučena našim iskustvom, krenula sasvim suprotnim pravcem.
 Rađanje Atlantide

Wednesday, September 05, 2018

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO LXI

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO LXI 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

FILOSOFIJA 

Za izvesne ljude marksizam je bio opšte i apsolutno rešenje svih ljudskih problema. Danas i sami marksisti vide da on ne rešava baš sve, čak i da je, jamačno, neko globalno rešenje nemoguće. Da je ono pre u pluralizmu ideja i realnosti, u kojima stvarno i živimo, ne u nečem sveobuhvatnom i svemoćnom.
 *****
Antropologija je filosofiju spustila u ljudsku istoriju, a ovu uspela do filosofije. U krajnjoj konsekvenci, kao nauka o čoveku, ona je spoj života i filosofije o njemu. A odavde do moje literature bio je samo jedan korak, jer i ja ne pišem o životu, nego o njemu u književnim kodovima razmišljam. *****
Dok je mlad, čovek još nešto i radi da promeni svoj život; u starosti ne preostaje mu drugo nego da o njemu i svojim propuštenim šansama – filosofira. Ma koliko dobro filosofirao, njegove ideje o životu mogu koristiti samo nekome drugome, nekom mlađem, ako taj bude imao pameti i volje da ih upotrebi.

I politička misao (ili besmisao), kao projekt promene života, dominantna je mahom u mlađem društvu, koje se još nada nekoj budućnosti. Kad ostari, i ono će filosofirati o svojoj istoriji kao o nečemu što je moglo ispasti bolje nego što je ispalo, a stvarne konsekvence, neku eventualnu korist, može, ako hoće – a najčešće neće – izvući neko drugi.

Svemu, dakle, ima vreme. Vreme kad se mnogo radi, pa i mnogo greši, a malo misli, i vreme kad se mnogo misli, a malo radi, pa i greši, jer za sve je već kasno.
 Zlatno doba dijaloga 

 Filosofija je pojela sve svoje učenike – narode, sekte, pojedince – ostavljajući samo podsmešljivu uspomenu među onima koji su, pobeđujući druge, ostali u životu.
 Atlantida 

GENIJALNOST 

 Pogrešno je pretpostavljati da genije rađa iz sebe ludilo. Stvar stoji potpuno obratno: ludilo rađa iz sebe genija. Bez jednog stepena ludila veličine, nemoguće je biti veliki.
 *****
Misli se da veličina ljudi zavisi od veličine vremena u kome žive. Ja tvrdim obratno – veličina jednog vremena zavisi od veličine ljudi koji u njemu žive. U međuvremenu ipak ostaje biti vrlo, vrlo strpljiv – napola zmija, napola golub.
 Život na ledu 1955/59 

 GLUPOST 

 Moja glupost je deo opšte, ali je patnja koja iz nje proističe samo moja, moja i onih koji me vole, opet dakle moja, jer njihova patnja zbog mene tek uvećava moju. Ne osećam se više samo nesrećan nego i – kriv.
 *****
Ljudska glupost je kao nož, što se više upotrebljava sve je više tupa.
 Život na ledu 1983/84 

 Glupost koja ustaje pre zore opasnija je od one koja se iz kreveta diže tek oko podne.
 Sentimentalna povest Britanskog carstva 

 GRAD

 Gradovi su dušu dali za građanske ratove, kao da su pravljeni da se na ulicama koljemo: poslovni centar sa trgovinama i nadleštvima, pa zaštitni pojas građanskih domova. A onda radnički kvartovi, ali i oni su opkoljeni gospodskim letnjikovcima, iza kojih opet vrebaju seljaci.

U tim koncentričnim krugovima živi se jedan drugome iza leđa, red po red smenjuju se bogatstvo i nemaština, red gospode – red fukare, pa opet red gospode i u nedogled tako, kao godovi u drvetu, kao kriške zatrovanog voća. Hodočašće Arsenija Njegovana 

 Ukoliko je jedan grad veći i ukoliko su njegove komunalne službe složenije utoliko je više mogućnosti da štrajk samo jedne od tih službi izazove lančanu reakciju paralize. U savremenom načinu života sve je tako povezano da popuštanje jednog šrafa izaziva nepredviđene posledice na poljima na kojima na prvi pogled sa ovim nemaju nikakve veze.
  Korespondencija kao život II SCREAM

 Od ulice se nema šta naučiti, osim kako se ona bezbedno prelazi.
 „Ko je ubio moju besmrtnu dušu“  

Život Mediterana je u suštini gradski. Grčko-rimski život bez grada je nezamisliv. Sokrata, takođe, da šeta i misli selom ne možemo zamisliti. Platona, pogotovu. (Zato ne verujemo onima koji nas ubeđuju da se velike misli rađaju jedino na vrhu brda, u dodiru sa prirodom!)

Bez grada kao neposrednog okruženja, kao inspiracije za svoju filosofiju, Platonove ideje o najboljoj državi jednostavno su nemoguće, a Sokratove probe lične savesti i moralne dileme neprimenljive. Ma koliko antičkom svetu dom i porodica bili važni, status građanina je ono što Rimljanina i Grka deli od varvara.

Nipošto geografski položaj ili tehnološki standard, pa ni nivo mišljenja ma koliko visok i rafiniran bio. Na kontinentalnom severu i u Britaniji društveni život bio je u najužoj zajednici – domaćinstvu. Za veći je skup suvišna grčka agora ili rimski forum. Dovoljan je deblji panj u šumskoj krčevini, ono što će u srpskoj istoriji biti bukva, transparentan krov našeg prvog narodnog parlamenta.
 Sentimentalna povest Britanskog carstva

Tuesday, September 04, 2018

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO LX

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO LX 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

FILOSOFIJA 

Egzistencijalizam je romantizam atomskog doba. Pokraj sve netrpeljivosti prema opstanku, uprkos sjajno stilizovanim animoznostima prema ćudljivim skokovima tog opstanka iz jednog u drugi šablon neraspoloženja, egzistencijalist je tim svojim opstankom – fasciniran. Duševni nudizam egzistencijalizma nije manje isključiv od romantičarskog, samo je stvarniji, prljaviji.

Na kraju krajeva romantičari nisu držali da muve i fekalije imaju neke bitne veze s ljudskim opstankom.
 Tamo gde loze plaču 

 Činjenica da većina filosofskih stavova nisu lažni nego besmisleni, u sakatoj logici i nespretnom jeziku u kome su kazani, ne raskida hereditarnu vezu između Ideje i Stvarnosti. Ona je, srećom, ponekad samo ograničava. Bez obzira smatra li ovaj svet najboljim ili najgorim od svih mogućih, uzima li ga u njegovoj prosečnosti ili osrednjosti, odbija li da o njemu misli u kategorijama ljudskih vrednosti, odriče li mu ili pripisuje svrsishodnost, objašnjava li ga ili tek opisuje,

Misao deluje, Misao menja, Misao stvara. Naivno je ubeđenje da filosofski misliti znači izuzeti sebe iz stvarnosti i svake odgovornosti povodom nje, i da takvo izuzimanje, conditio sine qua non svakom nepristrasnom filosofskom sudu, potiče iz podmukle želje da, pod okriljem opšte misaone nezavisnosti, i sami sebe proglasimo nenadležnim za ovaj svet. Ona predstavlja odricanje

Misli od sopstvenog dela. U onom istom duhu u kome se pronalazači atomske energije odriču atomske bombe.
 Kako upokojiti vampira 

Filosofija je, dakle, jedno mislenije i propofedanje, a barabar, drugo dejstvofanje i činjenje, pa nauk kako se sađ to dvoje uštimafa da izgleda razumnjo i doslednjo.
 Zlatno runo 

 Dijalektika i jeste božanski dar. Bez obzira što u međuvremenu bog ne postoji.
 „Kako se kalio jedan gospodin“ 

 Kod marksizma je stvar jednostavnija. Ne valja ni teorija ni praksa. Ali se u alhemijskom stanju teorije, još uvek lakše vari.
 Korespondencija kao život I 

 Ne zadovoljavaju me važeće doktrine (zapravo, doktrine uopšte). Govorim o marksizmu samo što je on aktuelan. Neke idealističke formule ništa nisu lekovitije. Nastojanja marksista da duhovno oslobođenje izvedu iz ekonomskog ne uspevaju, čini mi se stoga što je meta pogrešno postavljena.

Svrha napretka ne može biti, to je bar moje mišljenje, da se oslobodi čovekova ekonomija, nego da se čovek oslobodi od ekonomije, uz koju ga je prokrustovski prikovala materijalistička civilizacija i u svojoj kapitalističkoj verziji…
 Zlatno doba dijaloga 

 Marksizam kao krajnje uprošćen racionalizam hteo bi da je umetnost nužno shvatljiva ne zato što ona to stvarno jeste, nego što je ona samo kao takva potrebna njegovom političkom instrumentu – revolucionarnoj partiji. On želi u umetnosti sluškinju. A sluškinja koja ne sme ništa da radi, nikome ne treba.
 *****
Marksizam drži da stvar nije u tome da se svet objasni, već da se promeni. Pretpostavlja se valjda da se on prethodno razume. Po tome kako ga menjaju vidi se kako su ga razumeli. Za svet ne znam, ali da se marksizam mora menjati, ako želi da promeni svet to je izvesno. On je sada vampir koji živi od ružnih uspomena i lepih nada. Čime se vampir u međuvremenu hrani, zna se.
 *****
Antropocentrizam je kao šagrinska koža. Što se više upotrebljava sve se više skuplja i od antropocentrizma, koji pretpostavlja čovečanstvo, postaje antropocentrizam koji ima u vidu sve manji broj ljudi, dok se najzad ne svede na jednog jedinog čoveka, čiji interesi sadrže onda interese celokupnog humaniteta.
 *****
Nikakvo otkriće, pa ni ono najepohalnije, ne može uništiti naš antropocentrizam. Čak i ako bi definitivno ustanovili da nismo sami u univerzumu, sigurno bi zadržali zabludu da smo najbolji, najsuperiorniji. Jer antropocentrizam, njegova suština, nije u tome da smo jedini, nego da smo prvi i da sve postoji jedino radi nas. Ideja izabranosti je dakle osnovna ideja antropocentrizma, a ne ideja jedinstvenosti.
 *****
  NG001135
 Filosof nazire vrata gde ostali vide samo zid, ideolog vas tera da kroz ta vrata koja ne vidite prođete i s tim je njihov posao završen. Izgubljenom glavom bavite se sami.
 *****
Filosofija kao opšta misao o svetu i životu nije dužna da bude moralna, niti kao žudnja za istinom koja je izvan ljudskog morala, to može da bude. Ali bez moralne projekcije ostaje za nas neupotrebljiva ili po nas štetna.
 Život na ledu 1983/84

Monday, September 03, 2018

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO LIX

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO LIX

 Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

FANATIZAM 

Fanatizam ima dva sečiva. Pošto se iskoristi prvo, neophodno je otupiti drugo.
 Političke sveske 

 Biti fanatizovan ne mora uvek značiti zavisnost od spoljnog idola. Čovek može biti fanatizovan i vlastitom idejom.
 Život na ledu 1955/59

 Fanatizam je posledica nepoznavanja ili nepriznavanja činjenica. Nepriznavanje ne mora biti patološko, ali se najčešće patološki ponaša. Nepoznavanje je univerzalno, pa ako nam sve činjenice ni o čemu nikad nisu dostupne, svaki sud mora biti tek uslovan, dakle i skeptičan.
 *****
Zatvorena ideologija trajno ruinira sposobnost višestranog, balansiranog mišljenja. Ideologija koja je programski isključila sumnju, odrekla se sa njom i jedinog oružja za svoje razvijanje. Fanatizam se ne leči, on samo menja idole.
 Tamo gde loze plaču 

 Kad se sve žrtve prirodnih i neprirodnih nesreća saberu, još uvek ih je manje od žrtava ljudskog fanatizma. Tako se fanatizam, kao radikalan oblik nerazumevanja, nepoznavanja i nepriznavanja drugih, javlja istovremeno i kao moćan inspirator istorije i kao njena najteža prirodna katastrofa. Pomore, pogrome, masakre i genocide našeg prosvećenog veka izveo je, razume se, fanatizam, ali bi opasno bilo poverovati da nekima nije kumovao hladan Razum, ma kako ga nazvali, naknadno obilazeći njegova groblja. Jer, u svakom se fanatizmu može pronaći poneka razumna ali izopačena ideja, i u svakom razumnom poduhvatu fanatizam koji čeka svoj trenutak.
 *****
Vlastite mane imaju uvek lepša imena od tuđih, i uvek bolje razloge od tuđih, a ponekad umeju da se pretvore i u vrline. Eto zašto je nečija postojanost za mene fanatizam, a moj fanatizam – postojanost mog karaktera.
 Sabrana pisma iz tuđine 

 Fanatizam se ne leči, on samo menja oblike.
 Godine koje su pojeli skakavci 

 FANTAZIJA 

 Fantazija je najviši oblik kritike jedne stvarnosti za koju je um sposoban. Fantazija je gradilačka, nasuprot analizi koja je razaračka.
 Korespondencija kao život I 

 FILOSOFIJA 

 Jamesova veverica kojoj je filosof dao ime „kako se uzme“ ne igra samo jednu dijalektičko-pragmatičku igru žmurke oko drveta. Ona i živi od njega.
 Političke sveske 

 Zabluda filosofskih sistema je u metodološkoj potrebi (imanentna metoda svake filosofije) da se poslednja istina do koje valja doći uzima kao nužna pretpostavka od koje se polazi.
 *****
Svaka filosofija svojim novim položajem prema svetu, pravi sebi jednu novu i samo sebi svojstvenu jezičku izvesnost koja nije drugo do izraz njenog položaja; po sebi reči su dvo-, tro-, i višeizvesne, ali svaka filosofija uzima samo jednu od tih izvesnosti.
 *****
Monistički instinkt održava ravnotežu između straha od apsurda koji se aktuelizira u našoj prividnoj usamljenosti i izdvojenosti sa jedne strane, i stvarne količine usamljenosti koga sadrži svaki deo neke celine. Monistički instinkt je odbrambeni refleks mišljenja.
 Život na ledu 1955/59 saul_dav
Ako bi svi problemi bili rešavani radi zadovoljenja naših nada, ako bi sva rešenja imala a priori da služe našem emocionalnom privikavanju na životne nedaće, ako bi se sva mudrost sastojala u životarenju po svaku cenu, ako bi najzad sve što kao ideja muči um: Bog, Svrha, Granice, Volja, Sloboda, imali zadaću duhovnog kamerdinera koji će nam pomoći da lakše zaspimo, da bezbednije provedemo još jednu noć postojanja – onda bi zaista pragmatizam bio jedina vredna filosofija, jer on to sve može i u njegovoj prirodi je da on to jedini može.
 *****
Pragmatizmu je svojstven teizam; Bog je tako nužno instrument pragmatizma, jer znači izraz potrebe za idealnim poretkom i rezultat naše sopstvene pragmatičke odluke, da ga imamo radi ugodnijeg varenja svoje beznačajnosti.
 Filosofske sveske

Friday, August 31, 2018

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO LVIII

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO LVIII 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

EROTIKA

 Glupo je to da se erotičnost u krajnjoj liniji ne može ničim definitivno zadovoljiti. Ne može se čovek deerotizirati samo na taj način što će izvršiti koitus, ili ne bar potpuno kako bi do dna iskusio svaku strast. Potrebno bi bilo da se čovek sav istroši u jednom vremenu strasti, da ne postoji neko drugo moguće vreme od koga se očekuje obnavljanje onoga što je promašio. Da bi dosegao do same srži svoje erotičnosti trebalo bi da je čovek u stanju da samo jednom koitira, ovako liči na davljenika koga talas uvek ponovo odbaci do obale.
 Život na ledu 1955/59 

 EVROPA

 I dok se svi oko nas trude da iz svoje mašte, tradicije i čovečnosti iscede bar neke mučiteljske novitete, dok, bežeći od zaostalosti, ostali kontinenti insistiraju na izvesnom rafinmanu svojih tortura, Evropa svoje genije troši na životinjama, a na nas primenjuje krapinske metode i poslovicu, po kojoj je iz raja izašla jedino – batina. Osećam se nekako poniženim.

Evropska nauka u koju sam toliko verovao, da sam, zbog napretka Vrste, pristao da mi tromi mozak zameni kompjuterom, slabo telo – automatskim aparatima, a nesigurnu Slobodnu volju – pouzdanim Programom, ta me je evropska Nauka izneverila. Svojim Standardnim minimumom postavila me je čak i ispod jednog majmuna. Zavidim eksperimentalnom majmunu.

Ma kako da mu je na onom željeznom krstu, zna da mu se pridaje neka važnost. A kakvu meni važnost može pridati batina što se, u par minuta, može proizvesti od noge bilo kog kancelarijskog stola?
 Stope u pesku

 Ako Evropljanina javno zapitate šta je najvažnije u životu, reći će vam da su to ljubav, razumevanje, lojalnost, poštenje, ili ma koja od vrlina kojima se pokriva činjenica da se u međuvremenu često ponašamo kao svinje. Ako pitanje postavite u četiri oka, svako će vam reći da su najvažniji novac i vreme. Ako para ima, čovek se i bez ljubavi snađe.

Lojalnost i razumevanje se kupuju. A poštenje je, kad mu vidite posledice, poslednja stvar koju bi pametan čovek poželeo. Jedino se vreme ničim ne nadoknađuje i zato velimo da je ono – novac. Kod nas se čovek uvek nekuda žuri, uvek je u nekoj hitnji, čiji cilj nije nikad jasan, samo je hitan. Posao se i ne mora svršiti, samo je važno da se brzo – ne svrši.
 Sabrana pisma iz tuđine 

 Zemlja koja danas nije spremna da pred ulazom evropske pećine s blagom stane s molbom, sutra će stajati s lončetom za milostinju.
 ***** crouch

U Jugoslaviji (više kod političara nego naroda) na Evropu se gleda sa željom i nepoverenjem koje gajite prema ženi pre nego što ćete se venčati. Plašite se gubitka slobode, ali znate da ćete bez tog gubitka ostati i bez izvesnih uživanja. Rođena u strahu od imperijalizma, naša politika umire u strahu od Evrope.

 Političari bi se, naravno, s Evropom i njenim napretkom rado pomirili, da se on sadrži samo u tehnološkim povlasticama i materijalnom blagostanju. Ali on podrazumeva i načela bez kojih se Evropa kao društveni entitet, kao povesni fakat, ne može zamisliti.

Evropa je i njena parlamentarna demokratija, višestranački sistem, poštovanje prava čoveka i građanina, sloboda štampe, slobodni izbori, nezavisni sudovi, neutralnost vojske, sloboda mišljenja i udruživanja, vladavina zakona, slobodno tržište, tolerancija, smisao za kompromise i građansku civilizaciju. I, naravno njena građanska kultura, koja sve ovo objedinjuje.

Ko sve to ne prihvata kao integralni deo svog političkog i duhovnog bića, nije Evropljanin, niti će ikada biti, a niti je velika šteta što nije i biti neće. To su verujem, bitni razlozi našeg straha od Evrope. Jer mi sebe smatramo izuzetnim, samo se još nismo dogovorili u čemu, zbog koje „trivijalne razlike“. Da li zbog svoje prošlosti, svoje sadašnjosti ili svoje budućnosti?
 Sabrana pisma iz tuđine 

 Želimo u Evropu, ali se bojimo da joj se prilagodimo, da ne bismo izgubili nezavisnost, koja nam je, pošto smo sve drugo proćerdali, jedino, izgleda, ostala. 
 Sabrana pisma iz tuđine

Thursday, August 30, 2018

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO LVII

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO LVII 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

ENGLEZI I ENGLESKA 

Vreme u kome engleski suveren saznaje šta je u njegovo ime odlučeno u parlamentu, nepotrebno je kratko, ali samo ako pomislimo da ima suverenih naroda koji ni posle pedeset godina ne znaju šta su njihove vođe u ime njih rešile (ugovorile).
 Sabrana pisma iz tuđine 

 Evropa je svoje revolucije izvodila sa profesionalnom doslednošću istorijskog kasapina, oglašavajući ih urbi et orbi kao povesne događaje prvog reda. Englezi su svoju obavili gotovo ispod žita, smuljali je za nepunih desetak godina, a onda, kao da je uopšte nije bilo, sve uredno vratili na svoje staro mesto.
 *****
Engleska nije posledica titanske istorijske borbe, koja je stvorila modernu Francusku ili kumovala boljševičkoj Rusiji. Ona je skladan ishod postepenog višestranog kompromisa, najznačajnijeg instrumenta engleskog narodnog i državnog života.
 *****
Englezi su i u Drugi svetski rat otišli bez opšte vojne obaveze, pa se vojska tamo ni danas ne služi, što oduševljava Slovence, a siguran sam da bi oduševilo i Srbe da od istorije i vlastite mašte nisu zaduženi ulogom balkanskih arambaša.
 *****
Što je neizbežno, ni pametno ni glupo nije. Tek je neizbežno. Ono što je uvek glupo, to je revolucija. Čak i kad na nju, kao engleska, tako malo liči.
 *****
Ako u Engleskoj tražite suverenost, ne tražite je u suverenu, jer ona tamo nije; ako tražite klupu da se odmorite, ne tragajte za njom u parku, jer ona tamo jeste, ali je park mahom privatan i zaključan, pa kao i da nije; ako vam kažu da će sutra vreme biti lepo, ne očekujte sunce nego da ne bude mnogo kiše; ako vam nešto treba, nadajte se da ćete to dobiti na neuobičajenom mestu, gde najčešće dobijate ono čemu se ne nadate.
 *****
U Evropi revolucija obara poredak, u Engleskoj ga učvršćuje; u Evropi se obično diže protiv kralja, u Engleskoj je diže kralj; u Evropi revolucija je brutalna i krvava, u Engleskoj engleski beskrvna i amorfna; ukoliko je od njih više vremena proteklo, Evropljani svoje revolucije više mrze, Englezi se sve više u svoju zaljubljuju;

Evropljani umeju da dele revoluciju od građanskog rata, u Engleskoj će pravu revoluciju zvati građanskim ratom, a revolucijom nešto što ni po čemu to nije. Ukratko, u Evropi će se uvek znati šta je revolucija a šta to nije, Englezi nikad s tim neće biti načisto.
 *****
Ima nešto u „kompendijumu engleskog života XVIII veka“ što razočarava naš optimizam i našu ljudski razumljivu želju da ispričamo jednu priču koja će iz stoleća u stoleće biti lepša. Mi stalno govorimo o nekom opštem napretku, pa ga, s vremena na vreme, i nalazimo u usavršavanju engleske Konstitucije, u širenju engleskih građanskih sloboda,

u emancipaciji engleskog mišljenja, u modernim sredstvima za vlačenje engleske vune ili transportu engleske robe, uočavamo ga čak i u engleskoj modi, arhitekturi, u svim, zapravo, zonama engleske aktivnosti, a ipak se opšta slika bede nikako ne menja. Ali, sve to obavljajući, ta istorija nije rešila osnovno pitanje ljudskog opstanka: kako da život smatramo božijim darom a ne kaznom! returnma
*****
 Nasilja industrijske revolucije XIX veka u Engleskoj, opisana od sociologa, objašnjena od ekonomista i oplakana od humanista, sadržana su pre svega u pauperizaciji dela stanovništva i pogoršanim životnim uslovima tzv. najširih slojeva – i prosta su prinuda života, nipošto prinuda izazvana organizovanom voljom manjine da se nametne većini ili većine da silom neka nova prava izvojuje.
 *****
Čitava je Engleska, uostalom, proizvod čudesnog paradoksa. Ona je, kao što znamo, i geografski paradoks. Od evropskog kopna razdvojio je Kanalom ovo beznačajno Ostrvo minoran geološki potres; da mu se vrati potrebna beše serija krupnih istorijskih seizmičkih pomeranja, seoba, kriza, ratova i nesporazuma sa Evropom, kojima se kraj ne vidi, a neki bi engleski izolacionisti hteli da se ne vidi nikad.
 *****
Zajedno s geografijom i engleska je povest paradoks. Njeni su najveći uspesi proizašli iz njenih najvećih promašaja i jedino im poraz od Rima ničemu nije poslužio. Princip koji bi, dosledno sproveden, svaku drugu zemlju uništio, ili bar trajno obogaljio, Englesku gotovo redovno spasava. Ne samo da je sačuvao već je i podigao.

Princip, recimo, pomoću kojeg su komunisti uništili moju zemlju, boljševički princip smrtonosan za svaku koje se dočepao, ovde, na Ostrvu, jamačno bi i neku korist doneo. Ona bi nekako i s njim nakraj izašla. Kao što su nakraj izašli i s drugim svojim porazima. Da nisu izgubili američke kolonije i tako posredno kumovali rađanju SAD, kako bi dobili prijateljsku državu koja će im u dva svetska rata u pomoć priteći i bez koje bi, sumnje nema, u oba bili poraženi?
 *****
Ostrvljani od uma imaju prema revolucijama bizaran odnos. Dive im se u tuđim zemljama, ne trpe ih u svojim. Engleskom je ovde malo ko ponet, iako ona zemlju nije anarhično ispreturala kao francuska niti ju je svirepo desetkovala kao ruska. Ona je naprosto izmenila odnos između Krune i Parlamenta u korist naroda koji je u njemu predstavljen, institucije ostavljajući nedirnute ili restaurirajući one abolirane.

Engleska je revolucija, ako ćemo pravo, jedan skriveni, virtuelni oblik restauracije. I time su Englezi više nego zadovoljni. Ali su ti isti Englezi, odnosno ružičasti intelektualci među njima, ruku pod ruku sa evropskim liberalima i humanističkim naprednjacima, svesrdno pomogli Staljinu da pod „tminom crvene zore čovečanstva“ pokopa veliki ruski narod, ne pašteći se oko toga da boljševizam, kad je već tako savršen, nasilno uvedu i u vlastitu zemlju. Ono što je dobro bilo za druge, nije za njih valjalo.
 *****
Jednačenje zahteva za promenom s izdajom zemlje kulminiraće u realsocijalističkim državama naših dana, s jednom razlikom, razume se. Socijalistički su sudovi pasje verno sledili državu i potvrđivali svaku njenu arbitrarnu odluku, kršeći čak i vlastite zakone. Engleski sudovi XIX veka nisu podlegli konzervativnom javnom mnenju ni antirevolucionarnoj histeriji.

Optuženi radikali su od porote oslobođeni. Trpeo je samo njihov cilj, reforma, nipošto život, posed i mišljenje, čija je zaštita s pravom smatrana osnovom građanske slobode.
 *****
Što se morala tiče, najistaknutije mete kritičara viktorijanstva, ne delim mišljenje da je on bio dvostruk, odnosno priznajem da je bio, ali samo koliko i svaki drugi, koliko je to i naš moral, moral s kojim mi u svom veku u miru i razumevanju živimo. Jesmo li mi rešili dileme koje su mučile viktorijance? Nismo.

Jesmo li mi uklonili uzroke društvenih nesporazuma koji su podrivali viktorijansku zajednicu i britanske utopiste navodili da u tom dobu traže korene naših današnjih nevolja? Nismo. Pa šta onda hoćemo? Vek koji je sebi upriličio dva velika svetska rata, živeći dobar deo vremena kao glineni golub na rubu trećeg, koji je živeo revoluciju da sve buduće učini izlišnim, a onda je pretvorio u opštu tiraniju neizmernog obima i dubine, nema prava da se ruga veku koji je, svestan svojih insuficijencija, nastojao da ih, korak po korak, stopu po stopu, neutrališe.

Ne zaboravimo, pri tome, da je u istoriji upravo u tom veku, došlo do nove temporalnosti, do novog odnosa između vremena i sume istorijskih događaja, pogotovu onih što su sa sobom donosili krupne promene u načinu života. Bez obzira što će se ta akceleracija u XX veku još i povećati, to je za sve Engleze, inače prilično nepokretne, bilo jedno sasvim novo iskustvo kome se valjalo privići.
 *****
Godine 1929. se još jednom pokazala tačnom izreka da kad berza u Njujorku kine, ostale svetske metropole dobijaju zapaljenje pluća. Velika kriza tridesetih širila se iz Amerike prema zapadu usporenim ritmom ravničarske poplave, pomognuta nezdravom kreditnom politikom kod kuće, gde je London pozajmicu davao na dug rok, a uzimao na kratak.

Kriza se do Engleske dovukla skoro neosetno. Firme su hametice bankrotirale, ali propali Englezi nisu kao američki bankroteri odmah kroz prozore skakali. Šta su radili ne znam, ali po pločnicima ih nisu nalazili.
 Sentimentalna povest Britanskog carstva

Wednesday, August 29, 2018

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO LVI

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO LVI 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

ENERGIJA 

 Energija nije mirna i široka struja svetlosti koja prožima materiju, nego diskontinuiran niz bljesaka odvojenih tminom prikupljanja, sažimanja.
 Život na ledu 1955/59 

 ENGLEZI I ENGLESKA 

 U Engleskoj vlada jedan klimatski kompromis između večite jeseni i večitog proleća, jedno poluvreme koje bi bilo izvanredno da nema vlage.
*****
Na engleskim koktelima se vodi ona čuvena engleska konverzacija, uz engleski čaj i u engleskom salonu, po zidovima vise slike engleskih konja i engleskih predaka. U kaminu se stalno gasi engleska vatra. Englezi i Engleskinje imaju hroničnu englesku kijavicu i diskretno šmrkću, dok napolju pada engleska kiša na englesku travu.
 Korespondencija kao život II 

 Kako jedan Englez reče: nevolja sa seksom je u tome što se o njemu mnogo brblja ali malo na njemu radi.
 *****
Šetnja u Londonu izgleda kao najdivnija pustolovina, naročito ako se žurite i treba nekoga hitno da nađete. Ulica sa istim imenom ima bezbroj, ali jedna ulica nema nikada jedno ime kako bi prostački kontinentalac to pretpostavio. To ne bi bilo sportski. Ulici, takođe, treba dati šansu. Ona se neočekivano preobražava, kažem neočekivano, jer ima mnogo ulica bez naznake.

A brojevima je data potpuna sloboda. Oni obično ne idu ni u jednom pravcu, nego kako se kome prohte. Ako se tome doda engleska stidljivost i nenametljivost zbog koje nema posetnica na vratima, traženje ovde liči na iskopavanje Troje.
 *****
Englezi su vrlo uzdržljivi pa im je takvo i sunce.
 *****
Englezi su jedan sjajan svet. Naročito njihovi intelektualci. Dok pokazuju potpunu lišenost konvencija, zadržavaju ono što je najbolje u njihovom tradicionalnom vaspitanju, meru, intelektualno poštenje, pristojnost, kritički duh, toleranciju. Beskrajno su srdačni i predusretljivi. Uopšte nisu hladni, jedino što ne dopuštaju da ih uhvatiš za gušu i gnjaviš.
 Korespondencija kao život I 

 Engleska, kada su je optužili da je porobila Indiju, samu činjenicu nije odricala, jedino joj je dala drugi razlog: okupirala ju je, naime, da bi je civilizovala.
 „Ko je ubio moju besmrtnu dušu“ 

 Englezima je stranu reč izgovoriti gore nego dukat iz kese izgubiti.
 *****
 Engleski klozeti su poslednja reč jedne civilizacije na umoru.
 Zlatno runo crucify3

 U Engleskoj će vam lekar sa velikom strašću braniti eutanaziju, a krvnik biti učlanjen u društvo za borbu protiv smrtne kazne, ali će vas prvi pošteno lečiti, a drugi isto tako pošteno i savesno obesiti. Život na ledu 1983/84 

 S imperijom, Engleska je izgubila vitalnost. Velike rase i nacije ne mogu stajati zaglibljene u vlastitoj istoriji. One ili napreduju i žive, ili stoje i umiru. Engleska stoji i umire. Uskoro će postati staretinarnica Evrope. A kad Amerikanci iz nje pokupe sve što još vredi, ostaće kanta za đubre pred zadnjim vratima Pariza i Njujorka.
 *****
Engleska je bolesna. Engleska je lav koga je slabost pretvorila u psa i paralizovalo besnilo individualizma.
 Besnilo 

 Engleska nepristrasnost ima svrhu u udobnosti, a poreklo u ravnodušnosti. Ali nepristrasnost čije je poreklo u ravnodušnosti gora je od pristrasnosti čije je poreklo u zabludi.
 Život na ledu 1983/84 

 Engleska je zemlja starih običaja, starih ideja i starih ljudi. O običajima se ne misli jer se podrazumevaju, idejama se ne bavi jer je to beskorisno, o starosti i smrti ne govori jer je neučtivo. To je, takođe, zemlja čija se porodica – ono što u Evropi nespojive ljude spaja, manje-više, ubedljivim krvnim nitima i zajedničkim mitovima – sastoji mahom od roditelja i dece ispod šesnaest godina.

Puritanski odgoj iziskuje da se na sopstvene noge stane čim dovoljno ojačaju da dete odvedu najunosnijem poslu, od koga se – ako krupne reči odbacimo – život uglavnom i sastoji. Šesnaestogodišnjaci zasnivaju porodice pre nego što naš mladi čovek shvati uopšte da je rođen i da taj faktor obavezuje i na nešto drugo, a ne samo na zloupotrebljavanje roditeljske ljubavi.

Pre vremena u svet izgnani, kad u njemu, najčešće bez roditeljske potpore sazru, ne osećaju oni prema tim, u međuvremenu ostarelim roditeljima, nikakve moralne obaveze, koje Evropljani, osobito na Balkanu, primoravaju da našim majkama, posle muke oko nas, dopuštamo da se muče i oko naše dece.

(Ovakva androidska ravnodušnost osobina je engleske građanske klase, kod koje je, usled živih društvenih ambicija smisao za budućnost jača od osećanja za prošlost. U aristokraciji i radničkom staležu, u kojima se, po tradiciji, više živi od prošlosti nego od budućnosti, porodica je bliža našoj: uljuđenoj sredini između sicilijanske mafije i patrijarhalne zadruge.

Samo po aristokratskim domovima i radničkim predgrađima srešćete, u nekom zaštićenom kutu, ljubazne staramajke i ostarele tetke s pobočne linije. U građanskim kućama ćete, na takvim mestima, videti mačke ili pse.)
 ***
Sentimentalne veze smatraju se u Engleskoj načelno – varvarskim. One, naravno, postoje – najzad, i Englezi su ljudi – ali ih je necivilizovano demonstrirati, pogotovu, povodom njih, nešto javno preduzimati. Dva sveta, onaj mladih i proizvodnih, i onaj starih i neproizvodnih, razdvojeni su, stoga, biološkim zidom neprobojnijim od socijalnog koji deli rase ili klase.

Dok mladi, za život zarađujući, misle da žive, stari žive umirući po državnim i dobrotvornim rezervatima staračkih domova ili, ako su ekscentrici, po rentiranim sobama opustošenih gradskih kvartova. Imućniji na vreme obezbeđuju bolje azile. Usamljenost je u njima ista, ako ne i veća, ali je pozlaćena izvesnim komforom.

U svim slučajevima, međutim, toliko hvaljena potreba za slobodom, nezavisnošću i privatnošću, plaća sada svoju tešku cenu. Jer, odnos s bivšim porodicama počiva na retkim prazničnim čestitkama i posetama. I kao što se za razvedenog oca, koji pravo na dete koristi jednom nedeljno kaže da je – Sunday Father (nedeljni otac), mogli bismo decu s roditeljima po staračkim domovima nazvati – Christmas Children (božićna deca).
 „Čaj u pet“