Friday, August 28, 2015

Godine koje su pojeli skakavci III tom – V deo

Godine koje su pojeli skakavci III tom – V deo 

Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić 

Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) 

Sudski proces traje mesecima, a vi ga doživljavate kao munjevit trenutak, gotov skoro pre no je i počeo. Bez obzira, dakle, na hronometarsko trajanje, istraga je uvek dugačka, suđenje kratko. Obmana je u ličnoj perspektivi, u vašoj sudbinskoj vezanosti za sadržaje tih vremena, za njihove teme. Vreme u istrazi od štete vam je; sudsko, barem u načelu, i ne mora biti. guayasamin_llanto
Vreme u istrazi, pogotovu „narodnoj” iz godine 1948. i 1949, lišenoj formalističkih predrasuda građanskog „klasnog” prava, radilo je za islednika. Ukoliko je duže trajalo, ukoliko ste istražiteljevim dokazima, a u odsustvu ovih, revolucionarnoj mašti i revnosti, profesionalnoj savesti i arivističkoj volji za napredovanjem u službi, duže na raspolaganju stajali, i vaša je krivica proporcionalno rasla.

Tu se u vašu korist jedva šta moglo izmeniti, osim da umrete i tako umaknete vremenu koje je protiv vas koristilo svaki svoj minut. I onom velikom, povesnom Vremenu napolju, koje je protiv vas kao osvedočenog reakcionara „dijalektički nužno”, i onom malom, policijskom unutra, koje ako ste nevini možda protiv vas i ne bi smelo biti, pa ipak jeste, jednako kao i ako ste krivi.

Thursday, August 27, 2015

Godine koje su pojeli skakavci III tom – IV deo

Godine koje su pojeli skakavci III tom – IV deo 

Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić

Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) 

MAGIČNA ZATVORSKA HIJAZMA VREMENA I PROSTORA 

Iranski futurolog Ferejdun Esfandijari, s bespomoćnošću kosmičkog zarobljenika veli: „Dve osnovne odrednice našeg ljudsko-životinjskog života jesu Vreme i Prostor. Sve dok smo na milosti i nemilosti tih dveju snaga bliznakinja, ljudska će sudbina ostati tragična, vezana vremenom i prostorom.”

Ova se vezanost nigde tako ne oseća kao u zatvoru; njega, pre svega ostalog, određuje: definisani prostor i nedefinisano vreme izdržavanja tamničke kazne. Zašto je prostor izdržavanja kazne – ćelija, skupna soba, zgrada, robijašnica kao lokalitet – definisan, po sebi se čini jasnim. Zašto je vreme njenog izdržavanja, premda presudom određeno, ipak nedefinisano, videće se ubrzo. imagen10-pinturaguayasamin-ecuador
Vreme je nedefinisano, jer i kad je presudom ograničeno, podleže manje objektivnom hronometarskom, više našem visceralnom računanju. Ne mislite, pri tom, na mogućnosti vanrednog ublažavanja kazne, pomilovanja ili uslovnog otpuštanja. Sve dok se ne dogodi, prevremeni prekid kazne na vaše stvarno zatvorsko vreme ni najmanje ne utiče.

S prostorom je lako. Ako Poetici prostora Gastona Bachelarda niste u svemu poverovali, ako ste posumnjali da Kuća – jer i robijašnica je Kuća – u životu čoveka baš uvek „odstranjuje neizvesnosti”, i da bi „bez nje bio on razbijeno, rasuto biće”, ako se, dakle, oslonite na ono što vidite, opipavate, osećate, i veliki i mali prostor robijanja, onaj bez prozora i onaj s kojeg nazirete nedodirljive daljine, biće ograničen i tom ograničenošću neopozivo definisan.

Wednesday, August 26, 2015

Godine koje su pojeli skakavci III tom – III deo

Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić

Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) 815
Godine koje su pojeli skakavci pre je impresionistička slika te povesti nego priča o meni i mojoj zatvoreničkoj biografiji. S gledišta biografije građanstva u vreme revolucije, ona je, pored pristrasnosti ličnog utiska, još s jednog razloga nepotpuna. Između 1944. i 1960. pravi uzorci srpskog građanstva nisu bili u zatvoru.

Bili su mrtvi ili na slobodi, u zemlji ili u tuđini, emigranti, razume se, i tamo i ovde.

Premda sa znatnim brojem zatvorenih predstavnika, „srpsko zatvorsko društvo” odmah posle 1944. u većini i nije bilo građansko. Ovde se ne računaju oni koji su 1944, u revolucionarnu Zoru (obično i u onu zemaljsku), iz zatvora odlazili pravo na groblje.

Pretežan broj posleratnih zatočenika u Sremskoj Mitrovici socijalno pripada seljaštvu, paragrađanstvu u najboljem slučaju. Iz urbanog miljea potiču samo ređi očuvani primerci klase i gradski profesionalni lopovi.

Tuesday, August 25, 2015

Godine koje su pojeli skakavci III tom – II deo

Godine koje su pojeli skakavci III tom – II deo 

Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić

Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) 

Kasnije, daleko pre nego što sam napisao jedan jedini beletristički redak, maštajući još da se bavim istoriografijom i iskopavam stare tajne sveta ako već ne mogu da otkrivam neke nove, sakupljao sam sve što sam verovao da će mi biti od koristi u razumevanju prošlosti, sve što će me štititi od opasne i popularne navike da se otključava, umesto sopstvenim ključevima, grubim kalauzima naših dilema i predrasuda.

Na sve moguće načine, ponekad, bojim se, i nedopuštene, sabirao sam stare novine, časopise, almanahe, godišnjake, pisma, akta, dokumenta. Čak račune i recepte. Vremenom se proces mehanizovao. Ono što se na tržištu knjižarskih rariteta nije moglo naći – Srpske novine iz prošlog stoleća, trgovačke kalendare, privatna izdanja uspomena, akta zvaničnih arhiva – kopirao sam po bibliotekama u celini ili odlomcima.

Dom mi je postao što je u porodičnoj kući majke bio samo tavan, pa i u njemu tek jedan sanduk: grobnica u kojoj se, priznajem, osećam najživljim. gethsemane
Kada mi je i kako do ruke došla knjiga Edmonda i Julesa de Goncourta Istorija francuskog društva za vreme revolucije (Histoire de la société française pendant la révolution), ne znam. Jedino je izvesno da sam već tada nameravao da napišem ISTORIJU SRPSKOG GRAĐANSKOG DRUŠTVA. Braća De Goncourt su mi otkrila najpristupačniji način.

 On mi možda ne bi odgovarao da se strast prema istoriji još držala naučnog pravca. Ona je, međutim, sve više uzimala umetničku orijentaciju. Nisam se više zadovoljavao verifikovanjem i klasifikovanjem dokumenta, njegovim stavljanjem u opšti kontekst doba. Privlačilo me je opisivanje njegovog dejstva na život, njegovo značenje po ljude svog vremena.

Monday, August 24, 2015

Godine koje su pojeli skakavci III tom – I deo

Godine koje su pojeli skakavci III tom – I deo 
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić

Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) 
                                   Ove uspomene posvećujem onima koji nisu bili nevini 

Živeo sam među njima 
Povest srpskog zatvorskog društva u doba revolucije 

„...every prison that the man build is build with bricks of shame...” 
(„...svaka tamnica koju je čovek podigao sazidana je od cigala srama...”) 
(Oscar Wilde, The Ballad of Reading Goal)

SENTIMENTALNO UVOĐENJE U ZATVORSKU ONIRIJU 033nevi
 S dosta razloga se drži da vas među zatvorske zidove, u rešetke zoološkog vrta društvenog greha, uvodi policija. Nas iz Saveza demokratske omladine Jugoslavije uvelo je Vreme. (Vreme je, naime, bilo takvo – kilavo!)

Izvelo nas je takođe Vreme, a vratiće nas setno i poučno razmišljanje koje će ga sa zatvorskim Prostorom, drugom stranom ove sumorne antropološke jednačine, sjediniti na dublji način nego što je pošlo za rukom stošezdesetogodišnjem robijaškom iskustvu dvadeset dvojice mladića, „osvedočenih neprijatelja ustavnog poretka i društvenog uređenja Federativne Narodne Republike Jugoslavije”.

Friday, August 21, 2015

Dnevnik Borislava Pekića 13. maj 1983. godine

Život na ledu, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić 

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA 

Petak, 13. maj 1983. godine 

Noć s Duškom Puvačićem cathedral001
Sinoć ostao vrlo dugo u razgovoru s Puvačićem. Rastali smo se u pet sati, Ljiljana nas je napustila negde oko pola dva. Doznao sam nešto veoma interesantno o Ciciju Paviću . Naime o načinu na koji je pokrao svoga druga, a našeg prijatelja i Ljiljaninog kuma Marinkovića .

Thursday, August 20, 2015

Dnevnik Borislava Pekića 11. maj 1983. godine

Život na ledu, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić 

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA 

Sreda, 11. maj 1983. godine 

Strukturalizam i debili

 The Battle Of Abukir
Ugledni profesor uglednog srednjovekovnog engleskog univerziteta, poznatog po hiperprodukciji sovjetskih špijuna, tvrdi da je književnost mrtva i da je stvarno živa jedino nauka o književnosti. Profesor je po shvatanju, a pomalo i po naravi strukturalist.

To je isto kao kada bi vam lekar rekao da vas ne može izlečiti jer je medicina kojom se on tek titularno bavi – mrtva; da je živa samo obdukciona tehnika, da morate umreti da bi se saznalo šta vam fali. Morao bih naravno dodati da pravi problem nauke i nije u tome da vas izleči nego da objektivno ustanovi od čega ste umrli.

Wednesday, August 19, 2015

Dnevnik Borislava Pekića 10. maj 1983. godine

Život na ledu, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić 

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA 

Utorak, 10. maj 1983. godine 

Marksizam je živ, ali su mrtve njegove tvorevine Battle Of Anghiari
Iz činjenice da jedna ideja živi, pa čak i kada je njome prožet značajan deo čovečanstva, izvlačiti zaključak da je ona dobra, isto je što i tvrditi da je čovek dobar samo zato što nije mrtav. Ideja ropstva je bila prirodna ideja čitave jedne istorijske epohe, ali bi danas samo ekscentrik mogao da je brani.

Ako je marksizam vredan samo što je živ, što je s više ili manje doslednosti proizveo postojane, da se ne kaže baš odmah i večite, državne sisteme u nekoliko zemalja, onda on uopšte nije vredan. Ozbiljan marksizam živi danas jedino na nekoliko zapadnih univerziteta i u knjigama nekoliko njegovih revizionista.

 A njegova jedina ozbiljna vrednost i prednost je u tome što nije imao nesreću da se negde realizuje. Marksizam je živ, ali su mrtve njegove tvorevine. Ili je umesnije reći marksizam je mrtav, ali su žive, nažalost, njegove tvorevine.

Tuesday, August 18, 2015

Dnevnik Borislava Pekića 9. maj 1983. godine

Život na ledu, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić 

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA 

Ponedeljak, 9. maj 1983. godine 

Kako se zove čovek koji je sit ljudi ili sablast viktorijanstva 

(povodom konzervativnog programa za izbore) 31david
 Premijerka Margaret Thatcher je označila 9. juni kao dan opštih izbora. Njena pobeda je izvesna, ostaje jedino pitanje mere njene parlamentarne većine. Engleska će još pet godina, a možda i više, živeti u senci povampirenih viktorijanskih standarda, u retorici jedne mrtve imperije. Ljudi će se morati navići na nezaposlenost, kao što su se navikli na inflaciju. Nezaposlenost je fundamentalni deo nepisanog konzervativnog programa. Slabiji moraju živeti za jake. Siromaštvo manjine postalo je nužan preduslov bogatstvu većine.

Monday, August 17, 2015

Dnevnik Borislava Pekića 8. maj 1983. godine

Život na ledu, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić 

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA 

Nedelja, 8. maj 1983. godine 

Strah od laži u koju se mora verovati 10
Prvi paradoks mojih „političkih“ aktivnosti je u tome što ih ja s manjom ili većom upornošču preduzimam, iako sam već odavno ubeđen u njihovu apsolutnu beskorisnost. Drugi bitniji paradoks je u tome što besmislenost mojih postupaka daje ovima izvesnu snagu, koju ne bi imali kad bih fanatično verovao u njihovu korisnost.

Uzaludnost koje sam svestan, nekorisnost koju priznajem, daje mojim činovima čar amaterske igre, slobodne amaterske igre, i igra je često skupa, ali je svaka cena isplativa za osećanje da se čovek sasvim nesebično uzdigao iznad tzv. zdravog razuma, kao instrumenta za izvlačenje profita iz života. Ja ovo osećanje besmislenosti i uzaludnosti ne bih zamenio ni za kakvu veru.

Moj je jedini stvarni strah da budem primoran pomisliti kako sam u nečemu najzad našao neki smisao. Da otkrijem laž u koju se može, tačnije, mora verovati.

Friday, August 14, 2015

Dnevnik Borislava Pekića 7. maj 1983. godine (nastavak)

Život na ledu, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić 

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA 

Subota, 7. maj 1983. godine (nastavak) 

 Drvo saznanja kao vešala

 94
Drvo spoznaje kao vešala.

Ako bi postojala samo jedna jedina istina koja bi obuhvatala u sebi sve druge istine, svaku istinu, odnosno iz koje bi sve ostale istine nužno i logično proizilazile, onda bi samo njeno spoznavanje bilo dovoljno. Ostala bi saznanja došla po sebi.

Ali kakav bi naš život posle toga bio? Šta je život bez tajne? Golo drvo spoznaje ličilo bi na vešala. Plodovi saznanja u našem stomaku ne bi nas sprečili da ga kao vešala jednom najzad i upotrebimo.

Thursday, August 13, 2015

Dnevnik Borislava Pekića 7. maj 1983. godine

Život na ledu, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić 

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA 

Subota, 7. maj 1983. godine 

 Paraliteratura i paradoks klišea

 Revenant
Jedan primer grubih i sirovih dijaloga u televizijskim serijama i bestseler romanima paraliterature.

On mi pada na pamet slušajući one dijaloge koji se vrlo često ponavljaju, izražavaju ne samo duh te paraliterature već paradoksalno i duh veka u kome živimo. Inspektor zadužen za jedan slučaj pozvan je od načelnika svog odeljenja da bude ukoren što nikoga nije uhapsio. On kaže da još ni za koga nema jasnih dokaza.

Wednesday, August 12, 2015

Dnevnik Borislava Pekića 6. maj 1983. godine

Život na ledu, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić 

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA 

Petak, 6. maj 1983. godine 

Temporalnost u Zlatnom runu
(izvod iz pisma profesorke Anđelković, za trake o Zlatnom runu) rebel-an
Ovo su nekoliki izvodi iz pisma gospođi Anđelković, profesorke iz Novog Sada, koja piše magistarski rad o problemu vremena u mojim delima. U ovom pismu joj skrećem pažnju da se upravo u Zlatnom runu problem vremena rešava na jedan sintetički način i da se tu najbolje vidi moje shvatanje vremena koje je prilično polovično, nedovršeno u drugim mojim knjigama. Izneću ovde samo dva izvoda koji su od interesa i ulaze u beleške o Zlatnom runu.

„(...) Vreme je“, kažem, „uistini jedna od konstruktivnih tema mojih romana da u Zlatnom runu možda postane bitna. Moj bi Vam savet dakle bio da se u prvom redu koncentrišete na tu knjigu u kojoj je ne samo sinteza shvatanja vremena, već i pokušaj njegovog uzdizanja u ontološku sferu pretvaranja vremena u osnovni uslov života i smrti. Nažalost, tome se istavlja jedna ozbiljna smetnja.

Tuesday, August 11, 2015

Dnevnik Borislava Pekića 4. maj 1983. godine (nastavak)

Život na ledu, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić 

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA 

Sreda, 4. maj 1983. godine (nastavak) 

Beleška za esej „Umetnost i stvarnost“ (nastavak IV) rebellio
Tamo gde nema političke slobode, pravog, a ne prividnog političkog pluralizma, ne može biti ni umetničke slobode. Ako je ima, ona je uslovno dodeljena, arbitrarna, a ne prirodna posledica jedne prirodne slobode.

Politička javnost je osetljiva na disonantna, izdvojena, alternativna shvatanja, ono što se pogrešno, simplifikovano, zove opozicionarnim u jednom umetničkom delu i kada ona nisu izraz piščevih shvatanja nego nužna, konsekventna, posledica umetničke stvarnosti u delu, dakle nerazlučivi deo lika 1iterarnog junaka, samo onda ako je ona preosetljiva i na takva shvatanja u građanskom životu.

Monday, August 10, 2015

Dnevnik Borislava Pekića 4. maj 1983. godine

Život na ledu, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić 

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA 

Sreda, 4. maj 1983. godine 

Ja kao savetodavac američkog Kongresa 

Danas sam dobio jedno vrlo interesantno pismo od Europian VIP Service Establishment s adresom Schan Fursturm, Lichtenstein, Burotel, Post fach 45, preko Minhena.

Pismo glasi: rebel_2

„Dragi gospodine Pekiću,

Sjedinjene Američke Države žele da ličnosti od internacionalnog značaja učestvuju kao privilegovani članovi u Kongresu Sjedinjenih Država. Vi biste mogli da budete jedan od onih članova koji će moći da se pridruži 277 republikanskih i demokratskih senatora u Kongresnom savetodavnom odboru, a kao član Vi ćete dobiti ovu kao i mnoge druge pruvilegije.