Friday, October 05, 2007

O Zlatnom runu

O Zlatnom runu Borislava Pekića © Predrag Palavestra
Recenzija za kapitalna dela 31. jul 2004; priredila Ljiljana Pekić.


Zlatno runo Borislava Pekića jedno je od kapitalnih dela nove srpske književnosti. Celokupnom svojom književnom strukturom, pričom, idejama, kompozicijom, formom i stilskim odlikama, taj roman se opire ustaljenoj tipologiji porodičnog romana.

To je roman o balkanskoj istoriji i mitskoj fantazmagoriji, roman o usponu građanstva i o drami nacije, roman širokog tematskog zamaha, kakav srpska književnost dotad nije imala, ali i roman bujne, plodne imaginacije i zrelog pripovdačkog majstorstva.

Zlatno runo obeležava čitavu jednu istorijsku epohu i stoji u samom vrhu književosti napisane na srpskom jeziku u drugoj polovini XX veka.

Rocky_Freedom Roman je ostvaren kao ciklus od sedam velikih samostalnih delova, koji su iznutra povezani porodičnom sudbinom balkanskih Cincara, pomešanih sa srpskim stanovništvom i srpskom građanskom klasom u njenom usponu u raspadanju. Rađen kao spiralni reljef na antičnom memorijalnom stubu, Pekićev roman je prepun zbivanja, likova, međusobnih odnosa i ideja.

One ga svojom životnošću, realističkom snagom i uverljivošću kazivanja stvrstavaju među najznačajnija dela celokupne srpske književnosti. Zlatno runo bi se s istim pravom moglo uvrstiti u romane vremena i u romane-reke, u romane zbivanja i romane likova, u genealoške romane i romane–freske, u prostorne, polifonijske i ciklične romane, u arhitektonske romane kritičkog književnosti i posmodernog sinkretizma.

Balkanski geografski, antropološki i istorijski prostor osvetljen je u dotad nepoznatom svetlu mitske fantazmagorije i na jedan sasvim osoben literarni način uveden u sferu evropske kulture i duhovnosti. Junaci romana su nerazdvojan deo političke, socijalne i duhovne istorije Balkana i Srbije, graditelji Beograda i kvasac srpske urbane svesti.

Na starim dagerotipijama prvih srpskih fotografa, među nepoznatim i anonimnim žiteljima i trgovcima beogradskim, Pekić je pronašao i prepoznao likove svojih junaka. Pušteni iz sveta mašte u svet istorije, oni u romanu žive punim životom minulog vremena.

Kao da je bila zaturena u nekom neosvetljenom kutu istorije, stvarnost toga života budi se u Zlatnom runu u čudesnom obilju boja, kostima, kretnji i dalekih glasova, koji se čuju i u savremenosti.

Pekićev romansijerski posupak, ostvaren u ciklusu romana Zlatno runo, dotad nije bio ni viđen ni postignut u srpskoj književnosti. Veliki točak istorije, koji je tu pokrenut, otvorio je mnoge prilaze i podstaknuo bezbrojne mogućnosti kritičkog preistpitivanja istorijske sudbine naroda, a istovremeno i mnoge mogućnosti zanimljivog teorijskog tumačenja poetike modernog romana.

O njegovim unutrašnjim slojevima ideja mogle bi se pisati, i već se pišu, različite idejno-estetske, antropološke, lingvističke, etnografske, socijalno-ekonomske, psihološke, strukturalno-književne i stilističke rasprave. Takozvana retrospektiva romaneskna naracija, primenjena u Zlatnom runu, učnila je da je čudnovata “prostornost vremena” postala središnji oslonac romana.

Ona je romanu dala osnovnu književnu celovitost vremeprostranstva, njegovog glavnog idejnog hronotopa, oko kojeg se šire i prepliću sve unutrašnje priče i pojedinačne sudbine.

Zajednička deviza Njegovana – porodica, posed, prošlost – kroz nekoliko naraštaja pretvorila se u zajedničku podsvest i kolektivno sećanje čitavoga roda. Magnovenja i vizije tu svako istorijsko vreme pretvaraju u bezvremenost, istoriju izjednačuju sa legendom, realni svet prožimaju fantastikom, koja sama po sebi predstavlja jedan vid negacije istorijskog i društvenog poretka.

Pisca je posebno privukla tema urbanizacije balkanskog i srpskog mentaliteta, proces odvajanja građanske svesti od seoske i agrarne kulture, od folklorne tradicije i epskog morala. Patrijarhalnost varoških Njegovana drukčija je patrijarhalnosti sela, s kojom je u stalnom i dramatičnoim sudaranju, prožimanju i povezivanju.

U romanu Zlatno runo sve ključa kao u vrelom balkanskom kotlu trajanja i umiranja – sve pojedinačno i opšte, privatno i kolektivno, lično i opšte, sopstveno i porodično, realno i fantastično, mitsko i istorijsko, istinito i neshvatljivo.

Sva ta svojstva Pekićeve balkanske sage privukla su i inostranu književnu javnost. U Francuskoj se već sada svih sedam knjiga Zlatnog runa prevodi i najavljuje kao retko i dragoceno književno ostvarenje moderne srpske kulture sa jugoistočne kapije Evrope. Time se potvrđuje ono što je ovde dobro znano: da je Zlatno runo Borislava Pekića jedno od kapitalnih dela nove srpske književnosti.

32 comments:

Slaven said...

Poštovani diskutanti,

Želim da se pohvalim... Napokon sam došao do kraja 7. toma Pekicevog "Zlatnog runa" i izuzetno sam ponosan na sebe... :D Izuzetno delo.

Međutim, hteo bih da ukažem na jednu materijalnu grešku. Naime, Hadži-Simeon u svom "flashback-u" spominje "pragove" i inkarnaciju Ben Simeona Naga šeo je u suprotnsoti sa završetkom Noemisove Argonautike pre nove ere i njegovim pojavljivanjem u jednoj bitci kod Andrijanopolja u 13. veku...

S poštovanjem

Slaven Kovačević

Ljiljana said...

Postovani Slavene,
fantasticno je da ste uspeli da se izborite sa 7 tomova Zlatnog runa. To je stvarno obimno i izuzetno delo i retki su ljudi koji su imali dovoljno vremena da ga skroz iscitaju.
Moze da bude da ste u pravu, ali ja se stvarno ne secam tog Ben Simeona Naga, no posto sada ponovo citam celo Zlatno runo u vezi sa Pekicevim beleskama, mozda cu na to i da naidjem. Medjutim ima onih koji su skorije citali taj roman pa ce se oni mozda i setiti tog detalja.
U svakom slucaju cestitam Vam na upornosti a ako ste u tome i uzivali to je onda svakako divno.
Srdacan pozdrav.

Ljiljana said...

Postovani Slavene,
stalno me muci pitanje koje ste postavili. Posto se niko drugi ne javlja sa odgovorom, moram ponovo ja.
Ne razumem potpuno Vase pitanje. Da li se Vi pitate da li je takav postojao ili ne znate u kojoj je vezi sa Noemisom?
Kolko se ja secam i razumem Noemis je cim se pojavio u vreme bitke kod Adrijanopolja promenio ime u Simeon. I on je onda znaci Simeon Njagos - Tracki, koji se bavio prodajom sminke i mirisa u Adrijanopolju. Ben znaci sin. Onda bi taj Ben Simeon Nago bio njegov sin. I to bi bio Simeon - mimicar, koji je 1299 pobegao iz ocevog trgovackog doma.
Da li bi to bio odgovor na Vase pitanje?
Srdacan pozdrav.

Slaven said...

Postovana Ljiljana,

Epizоda o kojoj govorim se odigrala u knjizi koja se bavi Hadži-Simeonom. Naime, on je doživeo inkarnaciju (kad je bio u hadžiluku) u kojoj spominje da je gledao kroz oči Ben Simeona, koji nije dozvolio Isusu Hristu da se odmori na njegovom pragu, već je tražio nadoknadu (kao trgovački običaj u Jevreja). Odatle nam je jasna cela priča sa pragovima i odlaskom u ludilo Hadži-Simeona, tj. potrazi za iskupljenjem.

Ono što nije jasno otkud NoemiS (SimeoN) u Jerusalimu za vreme Hristovog razapinjanja na krst?

Nadam se da je moja konstatacija jasnija.

S poštovanjem
Slaven Kovačević

Ljiljana said...

Postovani Slavene,
sada sam sasvim zbunjena. Ocigledno da moja pretpostavka nije tacna, i da se Pekicu ta greska potkrala. Ako pronadjem neko suvislo objasnjenje javicu, ali ne verujem da ga ima. Cestitam Vam na pazljivom citanju. To ce biti poslastica za neke ljude koji analiziraju Zlatno runo. Alal Vam vera.
Srdacno Vas pozdravljam.

Ljiljana said...

Postovani Slavene,
ne napusta me Vase pitanje i stalno razmisljam o njemu. Bas sam sada pogledala i u Analima Borislava Pekica broj 4, "U traganju za Elevsinom ili Gradjenje Arga" nasla mozda neko objasnjenje koje je dosta maglovito. No ja cu Vam ga izloziti pa cemo videti da li bi to bio odgovor za tog Ben Simeona. Postoji nekoliko grafickih prikaza i tu su pobrojani svi Simeoni, sa godinama kada su ziveli, ali su svi poredjani u krug. Pocinje sa Simeonom Trackim 1205. g. a zavrsava Simeonom Gazdom odnosno Simeonom Utvarnim, ali posto se redjaju u krug taj Utvarni je i pocetak pre Trackog. To je ono ciklicno vreme o kome Pekic govori. Medjutim u II spoljnem krugu se nalazi Noemis, pa Argonautika, pa Sve-vreme pa opet Noemis. A u III spoljnem krugu se nalazi Arion, pa Arkadija, pa Ne-vreme pa opet Arion. To znaci da bi taj Ben Simeon mogao da postoji u tom Sve-vremenu. Medjutim to je malo nategnuto objasnjenje.
Srdacno Vas pozdravljam.

Ljiljana said...

Postovani Slavene,
Malo i ja da izigravam postara. Molim Vas da procitate komentar g. Petra u blogu od 8. oktobra "Gradski roman" 2. deo. Ja sam mu se pozalila da jos nigde nismo stiglu u traganju za Ben Simonom, pa on ima neke sugestije.
Stvar je komplikovana zato sto je dosta neverovatno da je Pekic, koji se toliko trudio da se sve uklopi, pogresio. No naravno svakome se to moze desiti.
Srdacan pozdrav.

simeon said...

Poštovani Slavene,
Problem koji Vas muči ja vidim na način da se Hadžiji u Jeruzalemu samo razotkrilo otkuda slijedi prokletstvo Njagoa. To je samo njegovo viđenje, kao Božijeg čovjeka. U Runu se spominju Simeoni (predci)od Adrianopolja pa do Gazde,ali su oni postojali i još kao Kentauri. To je u stvari jedan krug iz kojeg možeš izaći na bilo kojem mjestu i započeti priču. Istorija je taj krug i vječno se vrti. Nešto slično vidim i u Atlantidi, pa i u Bjesnilu.
Barem ja to tako hoću da prihvatim.

svesamjerom

Slaven said...

Draga Ljiljana,

hvala Vam na uloženom trudu. Zaista nisam očekivao da ćete se ovoliko pozabaviti mojim zapažanjem. Ja nisam perfekcionista, a takođe nisam ni neki vajni kritičar. Samo volim da razmišljam o delima koje sam pročitao. Vaše objašnjenje me zadovoljava, a ako nekoga potakne na dodatno razmišljanje, ja sam zbog toga srećan.

Srdačno
Slaven

PS. Ne greši jedino onaj ko ne pokuša. Uvek se vraćam na priču kako su Nemci svojevremeno pokušali da napišu Bibliju bez ijedne gramatičke greške. Posle nebrojeno lektura, korektura, provera i ponovniho provera, izdali su knjigu. Na rikni je pisalo Bilbija.

Dusko Pejic said...

I ja bih zelio da se pohvalim o procitanih 7 tomova ovog velicanstvenog djela i usput pitam mozda izlisno pitanje, a ono glasi: U kojoj su mjeri Njegovani istorijske licnosti tj. da li su oni uopste postojali, gdje su sada?

Dusko Pejic said...

I ja bih zelio da se pohvalim o procitanih sedam tomova ovog velicanstvenog djela i usput postavim, mozda izlisno pitanje koje glasi: U kolikoj mjeri su Njegovani istorijske licnosti, tj. da li su oniuopste postojali? Unaprijed hvala!

(published by Ljiljana Pekić) said...

Poštovani Pejiću,
Čestitam na pročitanom Zlatnom runu. To je stvarno veliki uspeh i nadam se da ste uživali dok ste ga čitali. Njegovani - mislim na celu porodicu - su amalgam raznih ličnosti koje je Pekić susreo u životu, ali nijedna nije preslikana iz života. Naravno delimično i plod mašte. Kada se čovek uživi u jednu ličnost onda ona dobija jedan samo sebi svojstven život i karakter.
Srdačno Vas pozdravljam.

Марина Васић said...

Не желећи да се хвалим, придружујем се љубитељима ''Златног руна''. Имала сам задовољство да прочитам овај роман '92. или '93. Још ми се враћају неке најупечатљивије сцене и речи: ''Оно што даје живот, живот и узима'', и драматизовани делови из ''Корешподенције''.

(published by Ljiljana Pekić) said...

Draga Marina,
Uvek se ponovo obradujem kada čujem da je neko pročitao Zlatno runo. To je knjiga koje može i na preskok s vremena na vreme da se čita, kada čovej jednom pročita celo delo. Ima tu za svakoga i o svačemu ponešto interesantno. Uskoro će ponovo izaći knjiga Pekićevih misli pod naslovom Marginalije i moralije. Tu ima puno citata iz Zlatnog runa.
Srdačan pozdrav.

Milos Šoškić said...

Poštovana Ljiljana,
Želim da Vas obavestim da sam upravo pročitao Zlatno runo.
Žao mi je što ovo izuzetno delo ima kraj, ali svoju POTRAGU za Pekićem nastavljam kroz druga njegova dela. Mislim da je ne samo uživanje, već i obaveza svakog pojedinca da pročita makar jednu knjigu od Pekića, koji je i danas aktuelan, a uveren sam i u vremenima pred nama. Obaveza svih nas koji poštujemo Pekića je da nastavimo sa citanjem i iscitavanjem njegovih dela, sa ocuvanjem njegovih misli i ideja i upoznavanjem drugih sa njima.
Zlatno runo je delo za sebe. Genijalno. Radovali su me divani Simeona Grka, becka diplomatija Simeona Lupusa i monolozi-dijalozi prilikom opsade Sigeta i sminkanja Sulejmanove glave. Kao i opisivanje Herakla i drugih u h a h a j heroja, njihovog jezika i misljenja. Pojedini delovi koji se odnose na nasu istoriju i politiku bili su vrlo otreznjujuci. Zlatnom runu cu se sigurno ponovo vratiti.
Srdačan pozdrav,
Miloš Šoškić

(published by Ljiljana Pekić) said...

Dragi Miloše,
Drago mi je da ste uživali u Zlatnom runu. Uvek zavidim ljudima koji prvi put čitaju to Pekićevo delo, koji ga otkrivaju. Ima tu interesantnih delova - za svakoga po nešto. Zavisi šta vas interesuje. Ali ukupno ceo roman vas obuzme i zabavi, nasmeje i natera na razmišljanje. Onaj ko nađe vremena da ga celog pročita bogato je nagrađen.Čestitam.
Srdačan pozdrav.

викторија said...

Скоро сам дипломирала (срски јеѕик и књижевност). Обећала сам себи да ћу прочитати оно за шта нисам имала времена. Од г.Пекића су ми остали Руно, Атлантида и Године које су појели скакавци. Радујем се унапред...Срдачан поздрав из Стеријиног града...

(published by Ljiljana Pekić) said...

Draga Viktorija,
uvek se obradujem kada mi se neko javi, jer želim da čujem od osoba koje čitaju ovaj blog. Knjige koje želite da pročitate su veoma raznolike. Ja Vam najtoplije savetujem da uzmete Zlatno runo. Na blogu baš sada dajem odlomke iz treće knjige Skakavaca, a radim na tekstu koji će biti objavljen pod naslovom TRAGANE ZA ZLATNIM RUNOM. To su komentari koje je Pekić pisao prilikom rada na Runu. ATLANTIDA je naravno veoma zanimljiva, naročito ako ste pročitali 1999. Za ZLATNO RUNO treba da odvojite više vremena ali se isplati. Važno je početi a kada Vas knjiga "uhvati" onda nema odustajanja.
Sve najbolje Vaš želim.

викторија said...

Поштована Љиљо,

права је срећа имати Вас да нам помогнете да "рашчивијамо" златног Пекића.Да, прочитала сам 1999. али ћу морати поново пре него што започнем Атлантиду. Ово је права одисеја. Морам признати да имам трему :)
Отпоздрав

(published by Ljiljana Pekić) said...

Draga Viktorija,
Iako 1999 i Atlantida imaju dosta zajedničkog ipak Vam nije potrebno ponovno čitanje. Ja sam mislila samo da se radi o istom žanru pa da će Vam Atlantida odgovarati.
Inače što se Zlatnog runa tiče nisu Vam potrebna neka objašnjenja, ali ako nađete u biblioteci knjigu U TRAGANJU ZA ZLATNIM RUNOM koja je štampana davno (to je prva knjiga)ona će Vam dosta toga pojasniti. Naročito je sjajan predgovor Jasmine Lukić koja je doktorirala na toj temi i veoma je verzirana i veliki stručnjak.
Ako mi date svoj mail ja bih mogla da Vam pošaljem taj predgovor.
Sve najbolje Vam želim.

викторија said...

Јој, дивно. Хвала пуно.

viktorija_agape@hotmail.com

SSavic said...

Draga g.Pekic,
'Zlatno runo' se cita non-stop,pocev od prvog citanja,sa manjim ili vecim pauzama,redom ili prekoreda...zadovoljstvo je uvek neopisivo.Isto je i sa ostalim Pekicevim spisima-delima.
Ono sto muci Slavena,otkud Simeon u vreme razapinjanja Hrista u Jerusalemu,ako mogu da pokusam da pomognem u nedoumici,tj.da svoje misljenje iskazem,mozda se odgovor ne nalazi uopste u 'Zlatnom runu' konkretno,vec u 'Vremenu cuda',odnosno,'Vremenu umiranja' gde se spominje Simeon Kirenac(jevandjelje po Luci) koji je umesto Hrista poneo krst pa su ga i razapeli greskom,Hadzija je arhetip tog Simeona...dalje mozete i sami...
srdacno Vasa,Svetlana Savic.
ps.otkrih ovaj blog,i neizmerno sam srecna i zahvalna na njemu,puno srece i uspeha u daljem radu Vam zelim!

(published by Ljiljana Pekić) said...

Dragu SSaviču,
postaćete stručnjak za Zlatno runo. Koliko god puta ga čitam uvek nađem po nešto novo što ranije nisam zapazila. Ono što je takođe zanimljivo je pronalaziti citate nekih filozofa, koji se daju onako uzgred ne navodeći odakle i od koga je uzeto. Stvarno je to delo prava riznica. Blago nama da je postojao jedan tako nadmoćan um kao što je Pekić koji nam je ostavio tako mnogo.
Predlažem da pogledate youtube priloge sa simpozijuma Matice srpske Crne Gore, između ostalih i prof. dr Bogoljuba Šijakovića "Etika, poetika, politika I i II deo
https://www.youtube.com/watch?v=lre6n6H4MoI
https://www.youtube.com/watch?v=Q4vXmvwJ3z4
kao i druge interesantne priloge sa Pekićevih dana.
Srdačan pozdrav.

SSavic said...

draga g.Pekic,
zahvaljujem na odgovorima i veliko je zadovoljstvo dobiti potvrdu od nekoga ko je direktno ucestvovao u 'gradjenju'.Hvala i za linkove,zaista tek otkrivam blagodeti interneta.
Sto se tice 'zlatnog runa'osmeh mi je na licu jer se setim moje cerke kada je pitaju: 'sta ti radi mama?'kako odgovara:'eno je u runu' ili 'opet je kod pekica'.Zaista mi Pekiceve knjige stoje u odeljku filozofije (provalili ste me,alal i vama vera)i posmatram ih kao filozofske spise.Ne znam ni odakle bih sad na brzinu krenula,od Erazmove 'pohvale ludosti',slojevanja N.Hartmana,Kjerkegorove egzistencijalne bolesti na smrt,F.Slajermah 'uber die religion',K.Jaspersa kao savesti Nemacke-za mene je Pekic nasa savest.Dijalekticka teologija i demitologiziranje,kako eshatoloski pojam moze biti istorijski dogadjaj,kako je filozofski mit apriorna forma uma a psiholoski nacin dozivljavanja realnog,mogucnost da humanizam sebe negira...ma ko to moze sve da poslozi u glavi od jednog citanja?Ja bar ne i jos uvek nisam,posle 25godina,a bas se trudim i zelim.
Zanimljivo je i cuti kako su drugi to doziveli,uzeti u obzir vreme i prostor,kada i gde...mozda je objasnjenje moje zadovoljstvo da i mi imamo svog Jaspersa,savest,jer totalitarni rezimi od kojih smo stradali i gde se to stradanje nazvalo zivotom,ponizenje pobedom a ljudsko zlo-dobrim i gde se to uporno i dalje pokusava,radi ravnoteze u umu je vazno imati 'dokumentarni' dokaz.A vreme,svevreme,nevreme je tek privid,o tome i Hegel govori o pravom i umnom pojmu slobode,a on je takav kad u sebi sadrzi ukinutu nuznost...
Da ne idem sad u dubiozu,ne znam ni koliko je primereno,ali na svakom od nas pojedinaca jeste da iz Pekica izvucemo sto vise,da iskoristimo,eksploatisemo to sto nam je darovao...
Jos jednom,hvala Vam sto ovo delite sa nama.
Srdacan pozdrav od Svetlane iz Novog Sada.

Goran said...

Poštovana gospođo Pekić, od prošle subote sam se i ja priključio krugu srećnika koji su imali privilegiju pročitati Zlatno runo. Prvih pet tomova su bila Lagunina izdanja, dok su poslednja dva toma bila izdanja Svjetlosti iz Sarajeva. Zanima me da li se ova poslednja dva toma (znači, u izdanju Svjetlosti) razlikuju od izdanja koje je objavila Laguna, pošto sam negdje pročitao da sva izdanja ove knjige nisu ista. Možda sam ja nešto pogrešno razumio. Srdačan pozdrav od Gorana iz Gradiške.

NikolaK said...

Postovana gospodjo Pekic i ostali ljubitelji Pekicevog dela, posebno Zlatnog runa.

Zlatno runo sam procitao negde u periodu 2006-2007 godine i neverovatno je koliko mi je to kapitalno delo prosirilo vidike i doprinelo mom sazrevanju, i kao mladog coveka i kao nekoga ko je studirao ekonomiju u to vreme. Ono sto je zanimljivo kod Pekica i njegovog dela je sto ljudi koji citaju ozbiljne knjige i koji su samim tim citali i Pekica, retko uopste i pominju Zlatno runo. Verovatno delo od 7 tomova ljudima deluje zastrasujuce, pa ni ne razmisljaju o tome da krenu u taj poduhvat. Generalno, licno se nikada nisam plasio obimnih knjiga, ali sebe ipak svrstavam u pasionirane citaoce. Ono sto bih preporucio svima koji vole Pekica, ali se ne usudjuju da krenu sa Zlatnim runom je da prvo procitaju Argonautiku, odnosno 7 tom, koji je izdat i kao posebna knjiga. Ja sam tako uradio i Argonautika mi je puno pomogla da lakse udjem u Zlatno runo od prvog toma i da naprosto lakse plovim kroz to obimno delo. Planiram ponovno citanje Zlatnog runa, koje ce mi, siguran sam, doneti jos puno novih zadovoljstava, ali prvo jos jednom Kako upokojiti vampira :)

By the way, sto se tice spomenika Pekicu na Vracaru, bilo je krajnje vreme, a histerija demokrata tim povodom krajnje je licemerna i Vas komentar na to je vise nego na mestu. Misljenja sam da bi Pekic, posto je vrlo racionalno mislio o politickim pitanjima, podrzao ovu "transformaciju" Aleksankadra Vucica od devedesetih do danas. Naravno da tu ima i licemerja, ali ocekivati od politicara da ne budu licemerni je naprosto iracionalno. Ono sto je bitno je da pocnemo politicare da posmatramo kroz njihovo prakticno delovanje, a ne samo na osnovu nekih licnih impresija i simpatija ili antipatija, sto je vrlo infantilno. Izvinjavam se na ovoj digresiji, ali ko je citao Zlatno runo, verujem da moze puno racionalnije da posmatra politicka desavanja i politicki zivot uopste. Jos jedan razlog da se uroni u taj fantasticni simeonski svet... Sve najbolje.

(published by Ljiljana Pekić) said...

Dragi Nikola,
Izvinite štio Vam tek sada odgovaram, ali zbog cele gužve nisam imal ni vremena ni snage da se bavim blogom.
Drago mi je da tako opširno govorite o Zlatnom runu i da preporučujete da se čak i dva puta pročita. Apsolutno se slažem, jer tu ima tako mnogo bisera da ih čovek i ne primeti pri prvom čitanju. Mislim da će svako ko se dohvati te knjige biti bogato nagrađen. Treba samo malo u početku imati strpljenja, što važi za sve Pekićeve knjige. Posle se vežete za likove i onda se isplati produžiti.
Svako čitanje Pekića nas obogaćuje u svakom pogledu. On nam pokazuje da niko od nas nije samo beo ili crn. Imamo mi svi pored dobrih osobina i pokoju lošu. A ko ne misli tako zavarava sam sebe. Tolerancija nam je svima potrebna, i čovek treba sam sebe da na to podseća svakog dana, svakog časa, time postajemo bolji ljudi a i sami ulepšavamo svoj život.
Srdačno Vas pozdravljam.

Anonymous said...

Pozdrav da li mozete i na mail sxwy@live.com poslati predgovor iz knjige u "Potrazi za zlatnim runom"?

Dusan Jolovic said...

Zavrsio sam drugi tom Zlatnog Runa, uskoro prelazim na treci. Volim da citam, ali nikako do sada nisam nasao vremena da krenem na ovo delo. Prva knjiga koju sam procitao od Pekica bila je Kako upokojiti vampira, doduse na engleskom, jer mi je u SAD bilo lakse naci englesku verziju. Sada, sa odlicnom saradnjom Lagune i Delfi knjizara sve ide mnogo lakse. Veoma mi je drago da je Laguna reizdala celokupan opus.
Zlatno Runo je neverovatno kompleksan roman(i) i toliko dobro napisan da mogu po ceo dan da sedim i da iscitavam recenice, neke po vise puta, i da razmisljam kako je sve to stavljeno na papir, koliko je truda ulozio u istrazivanje istorijskih cinjenica - i to jos u vreme kada nije bilo lako dostupnih internet stranica i svega sto uz danasnju tehnologiju ide. I da sve to napise u Londonu, daleko od ovih prostora. Pogotovo mi je fascinantno kako uklapa srpskiu istoriju kroz celu pricu, pa se onda podsetim nekih stvari koje sam nekad ucio a potpuno smetnuo s uma.
Ja licno imam utisak da je on skrajnut pisac, kao sto je mozda i Selenic (mozda gresim), ali kroz skolovanje i medije mnogo vise provlace npr. Andric, Crnjanski, Cosic, dok o Pekicu nema toliko reci.

(published by Ljiljana Pekić) said...

Dragi Dušane,
Veoma ste me obradovali svojim komentarom. Odlično je da je Laguna štampala toliko Pekićevih dela a posebno je dobro što je Zlatno runo sada u mekom povezu i pristupačnije čitateljima.
Pekić je imao sve moguće enciklopedije i naučnu građu, a bio je i veoma sistematičan. Beležio je sve što će mu eventualno trebati, pa da može da nađe podatke kada se za to ukaže prilika. Naručivao je naravno i knjige iz Beograda i fotokopirao dosta materijala iz Narodne biblioteke. Kada čovek počne da čita Zlatno runo utone u neki drugi svet a to je posebno zadovoljstvo.
Malo je kritičara koji se bave Pekićem. On zahteva mnogo truda da se iščita temeljno i da se analizira. Mora se znati sve ono što je on znao kada je pisao, a malo je ljudi koji za to imaju vremena. No ima mladih ljudi - studenata koji se njime bave, a to su veliki entuzijasti.
Srdačno Vas pozdravljam.

Dusan Jolovic said...

Hvala puno na komentaru. Javicu se ponovo komentarom kada zavrsim sa celokupnim delom da prenesem svoje utiske ostalim posetiocima bloga.

Srdacan pozdrav,

Dusan

Henry Brown said...

Ko poslije Pekica da pise…

A sta tek o Radivoju da se kaze. Taj je zavrsio neke skole, ali kao da nije, nego se principijelno i bezprogramski unistava kao da je to jedini smisao zivota. Ne zalazi u tudje zivote jer tamo nema nista sto nema u njegovom. I nekima koji bas hoce sve da znaju, kaze „Kad upoznate Radivoja, upoznali ste sve muskarce. Osim Radivoja“ Omijena recenica mu je „Micite mi se“.