MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXXXV

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXXXV 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 ODGOJ 

 „Dobar odgoj je naša jedina odbrana pred varvarima“ – kazao mi je jedan od uglednijih pluskvamperfekata moje revolucionarne mladosti. „Bajoneti su bolji“, odgovorio sam. Onda se nisam odlikovao naročitim čovekoljubljem. A ni nekim odgojem, kao što se vidi.
*****
Uljudnost je velika stvar. Možda i više od dobrote. Od uljudnosti odmah vidite vajdu. Na korist od dobrote mora se čekati. Verujem, da su tigrovi malo uljudniji, bolje bi se hranili.
 *****
Oslovljavanje sa „Ti” može biti posledica Odgoja i posledica Postupka, premda Postupak može računati na Odgoj, a Odgoj se oslanjati na Postupak.
 Godine koje su pojeli skakavci 

 ODGOVORNOST 

 Profesionalna odgovornost – što činiš čini najsavesnije što možeš.
 *****
Personalna odgovornost – je kritička odgovornost prema svemu „što smo zapravo mi“, ali viđeni iz neke spoljne perspektive.
 Tamo gde loze plaču 

 Kada je čovek van svoje zemlje on onda hteo ne hteo dolazi u situaciju da po njemu i njegovom ponašanju ljudi ocenjuju i njegovu zemlju i druge njegove saplemenike, pa ako ostavi tokom boravka tamo dobar utisak ko zna ko će od toga jednom imati koristi.
 Korespondencija kao život II 

 Danas se u svetu, osobno, niko ne oseća odgovornim ni za šta. Dok pisac pljuje unaokolo, da li će se neko obraza mašiti? A i zašto bi? Pljuvačka će se uvek zadržati na nečijem tuđem licu.
 „Razaranje govora“ 

 Kad čovek ostane u mraku, ne tražite onoga ko je ugasio sveću, nego drugu sveću.
 Besnilo 

 OGORČENJE 

 Najgore je kada se opšti i lični razlozi pomešaju, pa ih čovek nije u stanju više da razluči te počinje da ogorčenje sobom i svojom situacijom prenosi na opšte stvari.
 Korespondencija kao život II 

 OPOZICIJA 

 Politički neprijatelji logično žele otići iz zemlje koju mrze, međutim, neki ostaju da bi mogli da priređuju svinjarije vlastima.
 „Kako se kalio jedan gospodin“

 OPRAŠTANJE 

 Kad se preljubnica pokajnički vrati mužu, on će izvesti propisani obred praštanja u koji spada i devetanje, od tada biće dužan da je ponovo poštuje, ali ne i da je ostavlja samu sa drugim muškarcima... Kad ko oskrnavi svetinju, može se iskupiti, njegova će ga braća ponovo prigrliti, ali ga više neće puštati da čuva svete predmete.
 „Čisti i nečisti ili čudo u Jabnelu“ 

Oproštaj je kredit koji se brzo troši, u njemu šparan valja biti. Svaka porodica ima svoju meru oproštaja. Ako preci zajme više nego što im pripada, potomci će dobiti manje.
 Zlatno runo 

 Oprosti onima za koje veruješ da su te izdali. Najčešće je to bio neko – drugi.
 *****
Pamti, ali ne mrzi. Praštaj, ali ne zaboravljaj. Dobro pamćenje je alat, velika mržnja – teret.
 *****
Oprosti tamničarima svojim, jer oni to nisu izabrali. Oprosti i onima koji s tobom leže, jer ni oni to nisu izabrali.
 Godine koje su pojeli skakavci 

 OPTIMIZAM 

 Optimista je čovek koji premda veruje u nemoguće, ne misli da se ono i njega tiče. Optimista je opasan ne zato što veruje u dobar završetak nego što ga to, ta vera, sprečava da išta čini da do njega stvarno i dođe. Optimista je čovek za koga je pravilo tek nesrećan slučaj, a srećan slučaj pravilo.
 *****
Optimista je čovek koji se nada da će naučiti da pliva, tek kad padne u vodu. Optimista je onaj koji na samrtnoj postelji veruje da će drugom prilikom biti bolje sreće. Optimista je onaj koji na putu kroz pustinju nosi ubeđenje da će preživeti, pesimista u međuvremenu nosi vodu i grumenje soli, iako veruje da će umreti.
 *****
S optimistom se živi lakše i kraće, s pesimistom teže, ali duže. Korisni optimizam u životu pojedinaca može postati ubitačan ako ga gaje narodi.
 *****
Između optimiste i glupaka jedina razlika je u tome što optimista ne veruje u ono što vidi, a glupak veruje i u ono što ne vidi.
 Život na ledu 1983/84

SRECNA NOVA GODINA

SRECNA NOVA GODINA 
Svim posetiocima ovog bloga zelim srecnu Novu godinu uspeha i zdravlja. Srdaxno Ljiljana Pekic

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXXXIV

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXXXIV 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

 NUŽNOST 

 Nužnost je krivulja. Svaki od pravilnih stavova, izmenom istorijskog konteksta, može postati nepravilan. I obrnuto. Između pravilnog i nepravilnog, postoji stalno dijalektičko pretapanje.
 „Kako se kalio jedan gospodin“ 

 Šta je nužnost? Zbir slučaja koje smo iz praktičnih razloga povezali nekom snošljivom logikom. *****
Ako je sve nužno, ni greške nisu slučajne.
 Život na ledu 1983/84 

 OBRAĆENIK – KONVERTIT 
 Obraćenici kao i „pokajnički izgnanici“ nikada se ne vraćaju periferiji nekog učenja, sistema, poretka, tamo gde se kakva-takva sloboda još toleriše, gde odstupanja, ako baš i nisu legitimna, nisu kažnjiva, oni srljaju zakonodavnom centru sistema, gde su zahtevi najekstremniji a kompromisi nedopustivi.

Stoga su konvertiti najvatreniji (i najopasniji) sledbenici sistema koji ih je pridobio, kao što su pokajnici najgore sluge sistema koji ih je ponovo zadobio.
 Tamo gde loze plaču 

 Većina obraćenika staro, odbačeno mišljenje, čak i kad nikome zla nije nanelo, ne smatra tek zabludom, ispravljivom pukim prihvatanjem drugog mišljenja. Ono je za njih greh. A greh valja okajati, greh se ispašta. Ispaštanje se, međutim, ne izvodi uvek samokažnjavanjem, samomučenjem. Praktikuje se zlostavljanje drugih.

U istorijskoj projekciji pokajanja preobraćenika su nam upriličila datume kojih se i danas stidimo. U tumačenju konvertita javlja se svaka ideja u svom najčistijem, dakle i – najnepodnošljivijem stanju.
 Godine koje su pojeli skakavci 

 OBRAZOVANJE 

 Manje me brine nepismenost, koja se trezvenom politikom i vremenom još nekako i da svladati, od polupismenosti, od koje se teže osloboditi i koju skoro da hotimično neguju naše obrazovne ustanove. Ko oči nema, bar zna da se u životu na druga čula mora osloniti, pa ih i razvija da njima oči nadoknadi.

Ko ih ima, ali ih je prekrila mrena pogrešnog ili rđavog odgoja, odbrane u drugim čulima nema.

Držim da pored rigidne realsocijalističke dogme, koja je formirala i našu današnju stvarnost i njenu fatalnu krizu, deo odgovornosti leži i na pedagoškom sistemu, nesposobnom da proizvede slobodne, racionalne, umne, efikasne, moderne ljude, dorasle savremenom evropskom nivou, već jedino neupotrebljive poslušnike, polupismene diletante.
 Zlatno doba dijaloga  

OČAJANJE 

 Očajanje je kao pantljičara: beskrajno i rastegljivo. Ako mu ne izađe glava, ostaje. Ono nije gubljenje smisla, već sticanje. Kad smo srećni, stvari nemaju smisla. O smislu govore samo nesrećnici. Potrebne su srčanost i veština.
 Tamo gde loze plaču 

U svojoj borbi sa pticama, biljožderima, mojim smrtnim neprijateljima, stekao sam neočekivano oružje. Dovoljno je da se pojavim u bašti, sve ptice sa užasom beže. Ne moram čak ni mahati rukama, samo tužno stanem usred leje mojih budućih biljaka.
 Korespondencija kao život I

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXXXIII

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXXXIII 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

NITKOVLUK

 Naivno je uobražavati da okolnosti stvaraju nitkove. To je gola metafizika situacije. To je moral od koga je napravljena mašina za mlevenje mesa. Ko je mogao da bude „cinker“ – doušnik Uprave, taj je to sigurno i bio. Ko je mogao da bude samoživ, taj je to i bio. Svi su bili ono što jesu, a ne ono što je od njih napravila osamljenost. Za naravi zatvor je samo jedno pijanstvo duha.
 Život na ledu 1954 

 NOVINE 

 Naša je štampa slobodna. Koliko je štampa slobodna [...] vredi samo koliko je pametna. Ako nije, sloboda odmaže kaogod i neposlušnome detetu preterano razumevanje. Ako se osvrnete, svaka je revolucija izašla iz slobode udružene s nepameću, koje na drugoj bandi nisu udarile na pamet udruženu s teškom kavaljerijom, no na tzv. tanano poimanje vremena.

 I svaka je, čim je nadvladala, zadržavajući nepamet, iz koje je nikla, najpre uškopila slobodu koju je proklamovala.
 Zlatno runo 

 Što svetu ide gore, to je novinama bolje. U novinarstvu je poznato da je smrt jednog čoveka koji se omakao niz stepenice teška nesreća, ali da je tek pogibija hiljadu ljudi od uragana – vest. Nekrofilni mentalitet u prirodi je poziva koji živi od tuđih nevolja, kao što lekari žive od naših bolesti, advokati od naših pogrešaka, a političari često od naših gluposti.

Međutim, da li je od mizantropske štampe bolja neka koja služi umesto sredstava za uspavljivanje? Koja piše samo o lepim događajima, uspesima vaše zemlje, dobrim izgledima za budućnost, padu cena i smrtnosti, o povećanju blagostanja, slobode i pravde? Jer ima i takve štampe. Uglavnom tamo gde je optimizam državna politika, pesimizam je ostavljen čoveku s ulice.
 *****
Slobodnu štampu i spokojan život istovremeno je nemoguće imati. Moguće je, naravno, bez slobodne štampe imati spokojan život. Samo, koliko će on trajati ako nikoga nema da nas na vreme obavesti o svemu što ga ugrožava?
 *****
U našim novinama možete pročitati samo šta se u tuđini zbilo s našim državnicima. Za građane ili ne znate, ili saznajete sa sedme strane, u opasnom srodstvu sa sedmom rupom na svirali.
 Sabrana pisma iz tuđine 

 Niko ne debatuje pravo jednog lista na vlastiti komentar, pa ma bio i krajnje pristrasan; u pitanju je nepristrasno izveštavanje. To je pitanje profesionalne časti jedne od najuticajnijih profesija svakog modernog društva. Najpre mi saopštite istinu, gospodo, a onda koliko god hoćete povodom nje lažite!
 Stope u pesku

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXXXII

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXXXII 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

NESREĆA 

 Opasnost od biološke eksplozije smrtonosnih virusa, rekombinovanih po naučnim laboratorijumima, nije manje aktuelna od bilo koje druge elementarne nesreće. Opšta materijalizacija, mehanizacija, kibernetizacija, a pre svega automatizacija života, u stvarnom i u prenosnom smislu otuđenih modela ponašanja, jedne veštačke, lažne povesti, odavno je već u toku.

Ako je i ne opažaju, niti njene antropološke posledice razumeju, ljudi je osećaju. Ako i oni nisu već – androidi.
 Zlatno doba dijaloga 

 Ako se jedna nesreća ne može dogoditi po Zakonu verovatnoće, dogodiće se po nekom drugom. Ali će se dogoditi.
  Stope u pesku 

 NEZADOVOLJSTVO 

 Kad čovek sedne da napiše i opiše razloge nekom nezadovoljstvu, uviđa koliko stvari nisu jednostavne i koliko često i ne zna koji su pravi razlozi. Pisanje je pogodno, jer nagoni čoveka da formuliše, da izrazi tačno ono što misli i oseća.
 Korespondencija kao život II 

 Najveći broj naših neuroza potiče od naše neprilagođenosti naglom preobražaju uslova života kojima smo izloženi.
 Život na ledu 1983/84 

 NEZAVISNOST 

 Nezavisnosti se mogu sačuvati jedino pomoću mnogobrojnih zavisnosti.
 Život na ledu 1983/84 

 NEZNANJE 

 Blagoslovenost neznanja nije u odsustvu znanja, nego u odsustvu zabluda.
 Život na ledu 1983/84 

 Neznanje rađa gordost, gordost – neznanje.
 1999 

 NIHILIZAM 

 Nihilizam ide u dva pravca, spojiva tek u zaključku. S jedne strane, sve se proglašava prividom. U prividnom svetu, naravno, ni izdaja ne može biti stvarna. I ona je dakle prividna. Ako nema sveta, nema ni izdaje tog sveta. S druge strane, sve je ništavno. Najpre, jer je prividno, a zatim i po sebi. Sve je prazno, isto, prošlo. Svi su nam plodovi truli. Sve što smo radili, beše uzalud.

Sve je taština i ništa do taština. Ništa ne vredi osim za propast. A u svetu koji ne valja, izdaja može još i dobra biti. Jer ako je ovaj svet zao i na propast osuđen, dobro je sve što tu propast ubrzava.
 *****
Nihilizam je gradeći sebi alibi, potkopao temelje borbe za menjanjem stvarnosti. Nepriznavanjem i poricanjem sveta, delikatno je uklonjena potreba da se on menja. Ako nešto ne postoji, osim kao privid, čemu ga zamenjivati za neki drugi? Ako je zlo stalno, čemu hteti menjati nešto što je neizmenljivo? Ako se svemu, u principu odriče svaka vrednost, onda ni promene ne mogu vredeti. *****
Sledeći nihilizam intelektualac dolazi do ubeđenja da se protiv zla nije moguće boriti i da je za Duh jedino moguć neutralan stav. A pošto neutralnost najčešće nije moguća – ostaje kolaboracija.
 Kako upokojiti vampira

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXXXI

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXXXI 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

NESHVAĆENOST 

 Došlo je stoleće bez porekla, bez očeva – stoleće stranaca.
 Život na ledu 1955/59 

 Ako nam Platon, Euripid ili Homer ne kažu u dlaku ono što se od njihovog genija danas očekuje, mi ćemo ih hladnokrvno odbaciti kao neupotrebljive, ili ćemo ih mučkim prekrajanjem učiniti ponovo „dobrim i za nas“.
 Tamo gde loze plaču 

 NESREĆA 

 Među nesrećama važi kumulativni princip i vlada kohezija – majka reda i poretka. A munjeviti predasi, podmetnuti kao kukavičije jaje između zla koje smo iskusili i onog što nas čeka, obznanjuju nam se kao prostački mamci čija je svrha da nas, u ime još crnjeg ispaštanja, održavaju u snošljivoj kondiciji.
 Kako upokojiti vampira 

 Beda oblikuje i teše ljude drukčije od „ideje o bedi“, „saučešća s bedom“, čak i „aktivne solidarnosti s bedom“. Njeni oblici su uvek grubi i čisti.
 *****
Tragedija je ili neobjašnjiva, ili je nema. Zlatno runo Nesreća je ono što želimo – drugima.
 *****
Nevolja nije u tome što nikad nisam u pravu, nego u tome što nikad ne znam kad jesam.
 *****
Vesti o nesrećama gore su od same nesreće. Nesreće u životu dolaze same, a vesti o njima zajedno. Na Istoku se ljudi rugaju vestima, na Zapadu vesti ljudima.
 Život na ledu 1983/84

 Ono što mora da bude nije nesreća. Nesreća je samo ono što ne mora biti, a ipak se dogodi. Nesreću uvek izazivaju ljudi. Priroda vlada onim što biti mora.
 1999 

 Čovek u nevolji nije sklon lepotama života.
 *****
Ako imate nevolju koje se ne možete otarasiti, najbolje je od nje napraviti vrlinu.
 Godine koje su pojeli skakavci

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXXX

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXXX 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

NAVIKA 

 Razlozi, ispravni ili neispravni, se gube. To je sudbina svih ljudskih radnji. Transmutacija od slobodne do automatske radnje, od pojedinačne do opšte, od voljne do prinudne.
 Atlantida 

 NEIZVESNOST 

 Onaj ko strahuje od neizvesnosti, plaši se svoje ljudskosti.
 Život na ledu 1983/84 

 Neizvesnost je: Izbor, Sloboda, Slučaj, Strepnja.
 *****
Neizvesnost je izvesnost s one strane logike. Ona je najviša i najdublja stvarnost. Bezdna crna rupa, velika materica začeća u kojoj kao u grobu počivaju sve Dimenzije, sva Vremena, svi Svetovi, svi Oblici, sve Mogućnosti. Sve što je bilo, biva i biće. Kao i sve što nikad biti neće.
 *****
Kada neizvesnosti nestane, sa njom nestaje i nada.
 *****
Neizvesnost, u principu, svakoga čini pametnijim.
 1999 

 NEPRAVDA

 Šta je za vas značila nemogućnost (nepostojanje slobode) da zauzmete profesionalni položaj, saobrazan vašoj stručnoj spremi i sposobnosti, samo zbog korumptivnog principa moralno-političke podobnosti, najefikasnijeg sredstva za elegantan odstrel svake poslovne konkurencije, rezervisan jedino za profesionalno diletantske ešalone članova vladajuće (jedine, nota bene) stranke?

Svakako teško razočaranje, osećanje nepravde, prikraćenosti, a verovatno i osvetničku formulaciju nepovoljnog mišljenja o poretku stvari, u kome tako nešto nije samo ozakonjeno kao opštedruštveno pravilo, već se smatra najsavršenijim putem za distribuciju ljudske i socijalističke radne snage.

No pošto ste vi to mišljenje, jamačno, već imali – jer biste, inače, moralno-politički podobni bili i jebeni položaj dobili – ni to od nekog značaja nije. Drugi vam putevi, u međuvremenu, nisu zapreteni. U krajnjem slučaju, možete u inozemstvo otići. Tamo se druga svojstva zahtevaju.
 *****
Manipulacioni, ergo, korupcionaški sistem po sebi podrazumeva sve vrste nepravdi, pa i one koje se tiču raspodele dobara. Uvek mora postojati njihov dispozicioni depo iz kojeg će se, mimo zakona i stvarnih zasluga ili potreba, deliti mito onima koji ga, takođe mimo zakona, zasluže. U načelu, nepravedna raspodela ne mora biti i neracionalna. Zavisi samo s koje je tačke gledišta uzimate.

 Da li vam je kriterijum javno dobro ili interes vlasti. Ako od drugog polazite, onda je nepravda korisna, pa, prema tome, i racionalna, jer vam obezbeđuje podršku koju, inače, ne biste dobili.
 Godine koje su pojeli skakavci 

 NEPRIJATELJSTVO 

 Neprijatelj se uništiti mora, ali ako se potpuno uništi, uništavamo time i sami sebe. Komunistički poreci su i te kako shvatili ovu istinu i njihovi neprijatelji, makar i u prividu moraju postojati da bi održavali njihove sisteme u permanentnoj mobilnosti i napetosti.
 Život na ledu 1983/84

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXXIX

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXXIX 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.

NAUKA 

Psihijatar zna sve, ali ne čini ništa. Hirurg ne zna ništa, ali čini sve. Dermatolog takođe ništa ne zna, ali ne čini ništa, jedino patolog sve zna, samo – jedan dan prekasno.
 *****
U epidemijama ne takmiče se nauka sa bolešću, nego grobari sa smrću.
*****
Oppenheimer je patio pošto je proizveo atomsku bombu, pošto je bomba bačena na Hirošimu, umesto da pati jer odbija da je proizvede.
 *****
Svaki naučnik čeka na neponovljiv, sakralan, fascinantan trenutak, koji, u agoniji sumnje, straha, neizvesnosti, očajanja i bezbroj puta izneverene nade, godinama ponekad i decenijama, a da ga većina nikad ne dočeka.

Trenutak je to najviše, božanske spoznaje, čas otkrovenja, kad se jedna istina, gajena in vitro, u bujonu vlastitog mozga, pretvara u istinu in vivo, koja će izmeniti sudbinu sveta i čoveka. U ovoj rečenici nešto nedostaje. Nema smisla.
 *****
Nauka ne bira sponzore po rasi, nego po spremnosti da joj služe.
 *****
Statistike se u „čistoj smrti“ od atomske bombe dobro snalaze. Hramlju kad valja izračunati konzekvence, koje će čovečiji geni ispljunuti u lice ko zna kojoj generaciji od sada.
 Besnilo 

 Uz nauku ide nešto osobenjaštva i dosta zlovolje. Nijedan eksperiment sve dok ne uspe, ne ide dobro. Nijedan eksperiment i kad uspe, ne uspeva potpuno. Uvek nešto ostane za drugi, koji takođe neće ići glatko. Zlovolja je familijarno stanje nauke, minut zanosa za dvadeset godina čamotinje i očajanja.
 1999 

 Postojanje duhova u načelu ne protivureči nijednom zakonu fizike. Ono je u opreci s umom koji je civilizacija stolećima modelirala na empirijskim očiglednostima.
 *****
Nauka je programirana, korist je programirana, sreća je programirana. Razlika između nauke, koristi i sreće više ne postoji.
 *****
Radikalan i nekontrolisan razvitak nauke, debalansiranje prirode, zloupotreba njenih ograničenih izvora, perverzija ljudske inteligencije, razaranje duhovnih vrednosti i moralnih standarda, konfuzija uma i duše, zabuna u pogledu svrhe i cilja postojanja, materijalizacija, mehanizacija

i najzad kompjuterizacija života, tiranija velikog broja i jednoobraznosti, kao i besomučnosti individualizma, bitka za prevlast između strana koje su iz veka u vek, u žudnji za što lakšim trijumfom, uprošćavale ljudske vidike, snižavale njihove vrednosti i eliminisale jedan po jedan obzir u njihovom postizanju, dovešće najzad do opšte katastrofe.
 Atlantida 

 Nauka, srećom, nije uvek samo beskonačan, pipav laboratorijski rad. Ponekad, retko doduše, događaju se otkrovenja, slična proročkim, gde blistava ideja nepoznatog porekla u jednom mahu osvetli sva tamna mesta nekog problema, otporna dotada prema svakoj indukciji.
 *****
Nauka je u prvom redu – metod. Od njega sve zavisi. Metod je sinonim za logiku. Logika je sadržina metode, metod oruđe logike.
 Luče Novog Jerusalima, 2999

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXXVIII

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXXVIII 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

NAUKA 

 Bibliografske stranice na kraju svake naučne studije liče na policijski spisak obijenih i opljačkanih radnji.
 *****
Za naučnika i najmanja sitnica iz struke je važnija od najbitnijeg fenomena svake druge. Pa i samog života.
 *****
Naučnik i kada zna da će njegov pronalazak izazvati neizmerne nesreće, ipak nije kadar da ga se odrekne.
 Kako upokojiti vampira 

 Naučnici su apsolutni ludaci. Najpre vas grde što im ne dajete dovoljno novaca da naprave ono što žele, a kad naprave, onda vas grde što to upotrebljavate.
 „Rđav dan na Stock Exchangeu“ 

 Naučnici nemaju pravo da nam zbunjuju zdravu pamet. „Siva boja razuma“ Naučnik, logičar, aristotelovac je suv kao prašak za buve.
 Zlatno runo 

 Počelo je sa mozgom čoveka koji je izmislio bombu bez mozga, a završava se s inteligentnom bombom, bombom koju navodi kompjuter i koja ubija svog tvorca, čoveka bez mozga.
 *****
Put u besmrtnost može nam, tako bar obećavaju, otvoriti samo nauka. Ali nauka čak i kada besmrtnost omogući, i ako je omogući, ne može joj dati smisao. Ono zašto, ne posle, nego ono pre onoga kako. Jer raduje li se iko u paklu perspektivi besmrtnosti?
 *****
Nauka je zapravo zbir privatnih, radnih pretpostavki u procesu pretvaranja u konačne istine do kojih se nikad ne dolazi. Ništa se ne može znati, može se samo pretpostaviti.
 *****
Zbog čega obožavatelji nauke drže da ona ne može biti ni moralna ni nemoralna, da je ona jedini oblik ljudske delatnosti koji ne podleže moralnim kriterijumima. Ova žudnja za nevinošću jednovremeno je i maskiranje griže savesti i uzimanje indulgencije za još nepočinjene grehove. Tvrdnjom da je nauka amoralna priznaje se zapravo da ona može biti i nemoralna.

Međutim u stvarnosti ništa što se tiče čoveka ne može da se ne tiče, na ovaj ili onaj način, i njegovog morala. *****
Naučna istina je jedna provizorna istina (koja se prepoznaje po tome što funkcioniše) i koja važi dok se ne dokaže neka suprotna istina, takođe prepoznatljiva po tome što funkcioniše.
 *****
Ako za izvesne ljude, međutim, kažemo da su nepopravljivi, ubijajući ih povređujemo načelo nauke koja tu vrstu ljudi smatra bolesnim. Ubijanje bolesnih ljudi je eutanazija, koju u međuvremenu, sa gnušanjem odbijamo.
 *****
Nauka odbacuje metode koji ne daju rezultate; ideologija odbacuje rezultate, a metode zadržava.
 *****
Nauka ne može, ideologija može, živeti od svojih neuspeha. Čini se čoveku da većina ideologija i žive upravo od svojih neuspeha.
 *****
Nauka se zasniva na faktima, ideologija na prividima. Prva je stvar spoznaje, druga je – nade. Nauka započinje spoznajom, a završava nadom u nove spoznaje. Ideologija započinje nadom, a završava spoznajom redovno svojih zabluda.
 *****
Izvesne ideologije bi želele da budu naučne, ali i izvesne nauke da postanu ideologije. Za prvu žudnju primer je marksizam, za drugu neke eugeničke teorije.
 Život na ledu 1983/84

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXXVII

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXXVII 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

NAROD 

Narodi se ne sastoje samo od sadašnjosti i budućnosti. Prošlost ih je formirala, prošlost im često i budućnost određuje. Bez tog istorijskog saznanja teško se opstaje. Ni velik ne postaje. Pokušaj da se prošlost odbaci i sve počne ispočetka – razumljiv ali opasan nagon svake pobedničke revolucije – dovodi naciju do tragične izgubljenosti deteta, koje više ne poznaje roditelje samo zato što je pristalo da ih ne priznaje.

 Iz toga se rađa nesigurnost, a iz nje nesposobnost da se pored drugih i sa drugima živi, naročito onima što svoje roditelje imaju i priznaju. Ko sa svojom prošlošću i svojim poreklom ne ume na miru da živi, naći će se u ratu sa svojom sadašnjicom. Prošlost je kao duh kojeg hranimo o zadušnicama. Nenahranjen, doći će nas da jede.
 Sabrana pisma iz tuđine 

 Mudri narodi svoju utopijsku verziju ljube ali odbacuju, znajući da se, kao što se njome nekom nepoznatom nebu mogu uspeti, isto se tako jednom na zemlju moraju vratiti. Manje mudri narodi je prihvataju, silom ili milom, doduše, pa se na zemlju vraćaju istrošeni, a neki i neupotrebljivi.
 Godine koje su pojeli skakavci 

 Znajmo da smo jednovremeno pripadnici jednog naroda kome mnogo dugujemo, ali i građani, kome taj narod nešto duguje. U prvom redu slobodu, pravdu i pravo na ličnu sreću zbog koje smo se u zajednicu i udružili.
 Stope u pesku 

 Nema sumnje da su diplomatska nadmudrivanja, dvorske intrige i živopisni ratovi, pored toga što su zanimljiviji, od snažnog uticaja na život običnog građanina, pogotovu ako zbog njih ovaj mora u smrt, dugove, bedu,

ako plaća veći porez ili svoje proizvode prodaje ispod cene, ali sve u svemu, na narod u celini presudnije deluje konstitucionalan, intelektualan, socijalan i tehnološki napredak koji se postepeno, ponekad jedva primetno, ostvaruje kroz vekove nego dobijena bitka ili osvojena teritorija.
 *****
Narod je ono nad čime se istorija obavlja, premda njeni tvorci vole reći da je narod ono zbog čega se obavlja. Sumnjam. Da je tako, nijedan ozbiljan narod ne bi imao nikakvu istoriju i bio bi srećniji nego i sa najvećom.
 Sentimentalna povest Britanskog carstva

NASILJE 

 Nasilje je postalo odlučujući oblik u kojem se ispoljava i naš privatni i društveni život. To se nasilje, recimo u istoriji, ispoljava podjednako, mada s različitih razloga, i u uzrocima koji dovode do džinovskih društvenih preokreta – revolucija i u samim revolucijama. Ti uzroci dovode do promena, te promene do novih uzroka, a ovi do promena, i to mahom silom.

Očigledno je da promene zasnovane isključivo na društvenim i ekonomskim doktrinama, ma kako te doktrine bile racionalno zasnovane, a humanistički usmerene, nisu dovoljne.

Potrebno je, konačno, i mi da se promenimo, da revolucionarno izmenimo sve tradicionalne oblike mišljenja i ponašanja, da razorimo one duboke uzroke koji svaku promenu (ako nisu uklonjeni) čine besmislenom i privremenom. Sliku toga možemo videti kod jedne vrste grešnika. Umesto da se pokaju, da iznađu stvarne uzroke svog greha, oni ga usavršavaju.

Ekspanzija nasilja takođe potiče od preuveličavanja čovekove pozicije na ovom svetu.
 Zlatno doba dijaloga

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXXVI

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXXVI

 Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

NAROD 

 Ne mislim da je naš narod izgubio vitalnost. Nadam se da posredi nije vitalnost već njena orijentacija. Umesto da se posveti napretku, iscrpljivala se u pukom preživljavanju, ponekad i u takozvanom snalaženju.
 *****
Narod ne reprezentuju radikalni uzorci, paradigme ekstremne vrline ili ekstremnog zla, genija ili maloumnosti, heroizma ili kukavičluka, velikodušnosti ili sebičnosti; čini ga zlatan statistički presek, prosek osrednjosti, amalgam podnošljivih mana i umerenih vrlina. U kritičnom času ne uzdam se u Herakla, uzdam se u Odiseja.

Ne u Heroja, Mudraca, Sveca nego u Zlatan prosek miliona građana, jer će od njegovog nivoa sve zavisiti. A on je u svakom narodu sačinjen od ljudi zemlje koji znaju da se staraju o svojim interesima.

Boljitak ne očekujem od uzvišene i za kopiranje nemoguće Vrline, ni od slepe spremnosti na nove žrtve – jer smo i u tom pogledu zagrebali dno ćupa – već od praktičnog razuma, pan-metron-ariston mere i uviđanja da je zajednica, pored etničkog jedinstva, njegove protekle istorije, njenog Mita i Duha, u prvom redu tekući kompromis najčešće protivrečnih interesa.

Definisanje i zaštita te istine u vidu Pravila igre, najviši je, bar dosad, oblik građanskog Zakonika; njeno unapređenje određuje model i uspeh savremenih građanskih državnika; a poštovanje te istine, opet bar za sada, najviša je građanska vrlina.

To, dabome, ne zvuči rimski, ali ni mi, današnji Srbi, pogotovu mladi, ne živimo u republikanskom Rimu, niti smo na epskom moralu Scevole ili Sinđelića odgajani. Ne zaboravimo to da se opet ne razočaramo.
 Zlatno doba dijaloga 

 Narod čini velikim sposobnost da traje i izvan svoje istorije. A tako nešto dano je samo onim etnicima čija nacionalna misao nije tautološka. Kod kojih Crno nije uvek Crno, Belo – Belo i Crveno – Crveno. Narod čija misao ne poznaje alternative, nema je ni sam. I dok traje, m r t a v je, a istorija mu ne koristi više no vampiru sposobnost da se kreće po mraku.
 *****
 Nacija je grupa ljudi ujedinjena zabludama o svojoj zajedničkoj prošlosti i mržnjom prema svim susedima.
 *****
Narodi slobodni mogu biti i mali, a ako budu i veliki, slobodni neće biti drugi. ***** Nebesko carstvo dobro je za pesmu, od njega narod ne živi. Narod živi od vešte trgovine, pametne diplomatike i jake pesnice.
 *****
Niko nema izgleda da postane veliki narod dok se ne oslobodi moralnih predrasuda malog. I tu ništa ne pomaže pozivanje na pravdu, istorijsko pravo i Dušanovo carstvo. Taj ga nije napravio s osetljivostima i skrupuloznostima kaluđerice. Ne može se istovremeno imati i Obraz i Solun. I Duša i Izlaz na Egejsko more.
 *****
Narod, ako ga ular, ma u raj ga vodio, i najmanje žulji, ritnuće se. Nastaje zbrka, a bez malo krčevine, nema ni očevine. *****
Narod kome je borba najmilija zabava nije za Evropu nego za afrikansku džunglu.
 Zlatno runo 

 Narod ne živi od povremenih velikih dela, nego od trajnih i stalnih malih.
 *****
U životu jednog naroda godine ropstva računaju se dvostruko.
 *****
Narod nije skup ljudi podudarnih jasnih moralnih i duhovnih osobina, već sukcesija stanja u kojima se te osobine koagulišu u istoriju. Život na ledu 1983/84 Narod nisu ljudi nego ideje o sebi.
 Zlatno runo

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXXV

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXXV 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

NAROD 

 Neka grde ali neka se ne pokoravaju.
 *****
Narod koji podnosi tiraniju nije zaslužio slobodu. Ako je dobije, on će je ubrzo predati novom tiraninu.
 *****
Dobar građanin je onaj koji iznad svih vrednosti stavlja hleb. Opasan je onaj koji građanin koji na hleb misli samo kad je gladan.
 *****
Ljudi imaju jedno ime pre, a jedno posle revolucije: pre ih zovu „narodom“, a posle „ološem“.
 *****
Teško narodu o kome se vlada preterano brine.
 *****
Narodnom pokretu treba pamet jednog, a vernost svih.
 Život na ledu 1955/59 

 Svaki narod treba prema svojim potrebama da određuje vrstu i obim svojih saznanja, jer će njegova sudbina samo od njih zavisiti. Ako se već jedino vrednost ne može kao merilo uzeti – a očigledno je da uvek ne može – neka ih određuje pamet i tolerancija, a ne strast i predrasuda.
 Zlatno doba dijaloga 

 Suvereni narod ne može biti odmetnik. Odmetnik je vlast koja mu suverenost odriče.
 „Tezeju, jesi li ubio Minotaura?“ 

 Narod je bespomoćni objekat istorije.
 Kako upokojiti vampira 

 Narod čak i u pozorištu – statira.
 „Na ludom, belom kamenu ili Buđenje vampira“ 

Jednom se i čovek, i porodica, i narod moraju zaustaviti, osvrnuti i odvagati svoju prošlost, ne bi li došli do saznanja da li je uopšte bilo svrhe prevaljivati je.
 *****
Svaka je dosledna jednostranost epska. Ako je sav epski čovek prošlosti u stihu: „Ukopaj me na drumu široku da s’ naslušam trupka od konjica, i jauka od dobrih junaka“, čovek današnjice nije manje epski ako se definiše stihom: „Ukopaj me usred centra grada da s’ naslušam urlanja točkova, i jauka dobrih ljubavnika“.

Epski ne može biti ni čovek ni narod. Epska može biti isključivo jedna njegova osobina, pod uslovom da se ispoljava s ludačkom upornošću. Sama osobina pri tome nema značaja.
 *****
 Narod ne čine hramovi nego vera. Šta vredi vera ako nema gde da joj se služi? Uvek ostaje srce. Srce je Hram. Hram je samo kamen.
 *****
Ja ne verujem da ima naroda čiji grb sa tolikom preciznošću izražava ono što nam kao naciji nedostaje…
 Zlatno runo 

 Narodi koji su izgubili slobodu, dobili su u zamenu nadmenost. Bog je pravedan.
 *****
Star je samo narod s budućnošću, samo s prošlošću je mrtav.
 “Remek delo ili Sudbina umetnika”

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXXIV

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXXIV 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

NAROD 

 Masa je primitivni organizam. Umesto želuca ona raspolaže vakuolama, a pritiske prima kožom. *****
Narodne želje su stvar vladine propagande. Kad narod ima suprotne težnje, to znači da je zatajila reklama.
 *****
Narodne potrebe su mahom difuzne i više se sastoje u opštim nadama nego u određenim zahtevima. Stoga je bilo moguće pariskom plebsu, kada je tražio glave svojih „neprijatelja“ dati glavu Brissota umesto Dumouriezove.

 Slično narodu, ponaša se prema protokolima tradicije i jedan eksperimentalni pas. On nesumnjivo ume da razlikuje zvuke po visini, ali mu to ne smeta da na njih odgovara istovetnim refleksom i kada su te visine frapantno različite. Te razlike, naravno, ne smeju biti neograničene. Ali se ni narodu umesto Dumouriezove nije mogla dati Maratova glava.

Cezarima je zato bilo moguće da narodu daju igre i zabave tamo gde je ovaj tražio hleba i slobode.
 *****
Narod koji i ne pomišlja da brani svoje velike „ključne slobode“ može ustati u odbranu neke ništavne; to dokazuje da je njegov refleks prema slobodi bio samo ukočen. Narod koji podnosi da ne utiče na svoj život, može lako ne pristati na poskupljenje bioskopskih ulaznica.

Da bi živela ili oživela, jednoj revoluciji nije potrebno ništa osim refleksa koji su ukočeni, jer stabilnost političkog refleksa uvek postoji.
 *****
Svi narodi koji su istorijski, moraju samim time biti i racionalni, jer se njihov proistorizam i sastoji u njihovom pristajanju uz racionalnu determinantu sveta. Ostali su samo realni. Postoje i ništa više. Ništa se u svetu ne bi promenilo da ih nema. (Da nema Srba, svet se ne bi promenio, niti bi bio drukčiji nego što je sada. Ali šta bi se dogodilo da nema Amerikanaca?)

Realni narodi (neistorijski, kontraistorijski) u prvom slučaju su ravnodušni, u drugom negativni, čime hoće da se kaže da njihova realnost, njihovo puko postojanje samo u prvom slučaju ima privremen, anoniman i nepotreban karakter, dok se u drugom njihova realnost približuje prividno istorijskom uzoru.

Antiistorijski narod deluje protivu istorije i njene determinante, pa su delatno realni i nema sumnje da bi svet (jednako kao kod istorijskih) bio drukčiji u njihovom odsustvu. Totalno uništenje jednog antiistorijskog naroda koristi opštem kursu istorije; takvo uništenje je racionalno, jer ono ako se ne potpomogne sredstvima ljudske volje, kad-tad samo odlazi.

Takvo uništenje je prost dobitak na vremenu. Što se tiče neistorijskih naroda, oni se lako asimiliraju, i postaju štetni kad povremeno postanu antiistorijski, opirući se prevlasti onih naroda koji reprezentuju duh same istorije.
 *****
Pobeda jednog antiistorijskog naroda je Pirova pobeda!
 *****
U fazi neistoričnosti jednog naroda za opredeljenje građana potpuno je irelevantna njegova Prošlost, naime to da li je ili nije ovaj narod ikad bio istorijski! Tradicija racionalno hrani i okrepljuje samo tekuću istoričnost.

Paradoksalno: bivša istoričnost može neracionalno održavati tekuću neracionalnu neistoričnost, nadahnjujući je primerima, podsećajući je na analogije, koje, s obzirom na nove okolnosti nemaju smisla ni opravdanja.

 Mogućno je da održavanje jednog neistorijskog naroda zavisi od količine istorijskog duha što ga je ovaj skupio u svojim racionalnim fazama; prošlost sudbinska onda kada se događala postaje sada antisudbinska, jer održava jednu nepotrebnu naciju u uverenju da ima budućnosti. Prošlost se tako projektuje na budućnost: tvrdoglavost tako raste i raste.
 *****
Najbolje se vlada kad narod spava. Onda ne oseća da njime vladaju.
 *****
Recite narodu šta će dobiti, on će se jedva pokrenuti; recite mu šta rizikuje da izgubi i on se neće zaustaviti. Za njega je vrednija sudbina onoga što već ima nego ono što tek treba da dobije. Aktuelni a ne vizionarski programi pokreću svet, iako ga oni prvi na izvestan način koncipiraju.
 Političke sveske

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXXIII

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXXIII

 Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

NAPREDAK 

 Veliko umeće raščišćavanja prostora za napredak, razgrađivanje da bi se od sačuvane građe nešto novo i bolje sazidalo, ostaće za nas večita tajna. Uvek ćemo sve do temelja rušiti, i sve od temelja zidati.
 Zlatno runo

 Ne verujem u napredak, jer ne znam prema čemu bismo ga merili. Vidim stvari u neizbežnom krugu. Početna zabluda daleko je iza nas i nepopraviva; moramo se vratiti na početak, a pre novog početka je Atlantis, odnosno potop.
 *****
Mi nismo kadri kontrolisati tzv. napredak, ne vladamo posledicama ni svojih činova, ni svojih ideja, čak i kada su najplemenitije. Stoga nam je sva prošlost nasilnička. I onda na osnovu čega se smemo nadati da će nam budućnost biti išta bolja? Kao da postoji i jedna jedina prokleta stvar na svetu – osim pameti – koju je čovek pronašao, pa je onda nije upotrebio!
 Zlatno doba dijaloga

NARAV 

 Ljudi ne trpe nikoga koji sa njima ne deli sva njihova osećanja, predrasude, strahove, čak ni želje. U njima vlada instinkt čopora i nagonskih potreba za nivelacijom. Strasni kolekcionari svakome su sumnjivi i smatraju ih čudacima samo stoga što imaju neku apartnu strast. Fudbalske navijače niko ne smatra čudacima jer ih ima mnogo, ali biti lud za trkama buva – to je već sasvim bizarno.

Dok su se samo nekoliko ljudi slobodno odevali onda je to bilo smešno i u izvesnim zemljama čak i subverzivno. Sada kada se većina mladih tako, ponekad čak i čudovišno odeva – sada oni koji su jednostavno odeveni izgledaju smešno i opasno, oni prosto razbijaju klan, unose smutnju u masu koju svaka razlika plaši i dovodi do besa.

Sve su to simptomi jedne ozbiljne duhovne revolucije koja je na pragu, izmene kriterijuma, ulazak u novu fazu civilizacije.
 Korespondencija kao život II

 Tanka hrišćanska koža preko divljeg mesa rođenog u tami iskonske prašume, papirnata koža bankovnog računa s nekoliko ukrasnih manira sprečavaju ljude da se smesta ne poubijaju.
 Besnilo

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXXII

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXXII 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

NAČELA 

Budući da su načela idealna i obrazovana bez ikakvih uslova, osim u duhu, koji im je tvorački sklon, pa prema tome i nepodoban da im se iskreno suprotstavi, ona se razvijaju slobodno i bez kompromisa, usavršavajući svoje forme nezavisno od bilo kakve stvarnosti. Većina filosofskih definicija potvrđuje ovu situaciju.

Stožerne ideje misaonih sistema mahom su logičke radikalizacije bez ikakve ili sa vrlo malo veze sa realnim iskustvom.
  Kako upokojiti vampira

 Načela su jedno, praksis sasvim drugo. Kako onda poštovati zakone, koji se donose izneveravanjem tih načela? Kako svoje potomstvo vaspitavati u poštovanju ikakvog zakona?
 Život na ledu 1983/84 

 Načela se grozim – načela su svetu donela više nesreće od svake epidemije, uključujući bubonsku kugu i najezde varvara.
 Korespondencija kao život I 

 Istrajno i časno borimo se za svoja načela, ali ih ne obožavajmo. U nesavršenom svetu savršenih načela nema. O sudbini obožavatelja totalne istine možete se obavestiti kod komunista koje je porazio pre nedostatak sumnje nego suvišak vere.
 Stope u pesku 

 NADA 

 Večnost jedne situacije oduzima nadu. Odsustvo nade kali ljude.
 Kako upokojiti vampira 

 Samo ljudi bez nade kadri su nadu da donesu.
 Život na ledu 1983/84
NAGRADA 

 S nagradama je uvek muka. Muka bez njih, muka sa njima. Dok je ne dobijete, jer vam nešto i znači, premda to ni sebi ne priznajete, pogotovu da vam znači mnogo; kad je najzad dobijete, onda tvrdite da vam do nje nije stalo. Od licemerja kad tvrdite da vam mnogo znače, gore je samo ono s kojim se hvalite da vam ne znače ništa.
 Zlatno doba dijaloga 

NAPREDAK 

 Nekada je ropstvo postojalo radi koristi, neposredne svrhe i za dobro gospodara; danas se svako porobljavanje vrši u ime ideala, vrlo udaljenih ciljeva i za dobro porobljenih. I premda su motivi savremenih robovanja nesumnjivo etičniji nego što su bili u doba Tutankamona ili Nerona, možemo li ih zaista smatrati naprednim?
 *****
Ako tvrdimo da naša znanja stalno napreduju, naći ćemo se u neprilici budemo li zapitani: u odnosu na šta? Ne može se znati više, tamo gde se nikad neće moći znati sve. Ukoliko prihvatimo da postojimo u beskonačnosti, prihvatili smo i nemogućnost napretka, jer se u odnosu na nešto što nema kraja ne može napredovati. U odnosu na to, ostaćemo uvek na jednom mestu.

Na onome, gde smo čučnuli da trljanjem drveta o drvo upalimo svoju prvu vatru.
 Kako upokojiti vampira

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXXI

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXXI 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

MUDROST

 U sobi s jednim mudracem i jednim ludakom, društvenu klimu neće određivati mudrac nego ludak. On će je određivati i u sobi gde su svi mudri, a samo on lud.
 Godine koje su pojeli skakavci 

 MUŠKARAC

 Muškarci su upravljali svetom i zahtevali da se ta uzurpacija poštuje kao prirodno pravo, ali su u međuvremenu očekivali da se s njima postupa kao sa decom.
 Besnilo 

 MUZIKA

 Klasična simfonija je slaganje saglasnog. Moderna – polifonija nesaglasnog. Ona para uši na sastavcima, a ujedinjenje, sazvučje, postiže, ne pojedinačnim, već opštim utiskom, silom celine. *****
Kontrapunkt je naš način života. Kontrapunkt, prema tome, mora biti i način naše literature...
  Tamo gde loze plaču 

 NAČELO (Doktrina) 

 Doktrine su kao rukavice: što su tešnje – lepše izgledaju.
 *****
Poteškoća doktrinera je u tome što, od sreće koju pripremaju za sve ljude, obično ne vide sreću jednog čoveka. Nevolju koju nanose svojoj okolini izvinjavaju maglovitom srećom u nekom idealnom sutra (koja kao i Godo, naravno, nikad ne dolazi). U međuvremenu ostaje bol koga ostavljaju za sobom.
 *****
Sve se doktrine kreću u jednoj fiktivnoj, apstrahovanoj stvarnosti sazdanoj od čistih apstrahovanih pojmova, dok umetnost dotiče i onu praizvornu, živuću, presudnu stvarnost sa kojom se sukobljavamo i koja predstavlja naš sudbonosni sine qua non.
 Život na ledu 1955/59 

 Ni sadukeji ni Mesija nisu ni najmanje vodili računa o ličnim željama. Oni su bili ovejani idealisti, njima nije bilo važno šta košta njihovo hiljadugodišnje carstvo ni koga košta, nego ko će ga i kako uspostaviti. A što će pritom mnogima od nas po leđima pucati, to je bilo sporedno, jer na kraju krajeva leđa su ipak bila naša a ne njihova.
 Vreme čuda

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXX

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXX 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

MORAL 

Da bi čovek bio moralan, mora najpre da živi, a samo hladna logika spasava život.
 Besnilo

 Ne morati uništiti ičiji život, ponekad može značiti i ne moći spasti ničiji. Odbijanje da se preuzme moralna odgovornost, takođe, može postati čin koji će neko platiti životom.
 Stope u pesku 

 Moral je u načelu voljna ravnoteža refleksima nagona za održanjem. On je veštački otpor prirodnoj nehumanoj gravitacionoj sili opstanka. On je od tog nagona iznuđen, po cenu znatnih žrtava u oblasti lične sigurnosti i prosperiteta. Njemu se protivi kako taj nagon tako i opšta, nemilosrdna borba za opstanak što podjednako definiše i biološku evoluciju i humanu istoriju. Živimo u svetu u kome na bilione biliona živih bića, od najsitnije bakterije i insekta, preko čoveka i majmuna, do džinovske sekvoje vode očajničku bitku za opstanak
. Luče Novog Jerusalima, 2999 

 Šta je moral ako je čovek gladan?
 Godine koje su pojeli skakavci 

 Ne lažimo u javnom životu, nemojmo izneveriti savest, moralno osećanje u nama i zvezdano nebo nad nama, ni onda, a naročito onda kad znamo da ćemo zbog toga biti na gubitku. U zamenu imaćemo miran san. Zašto je on neophodan najbolje znaju oni koji ga nikad nisu imali.
 *****
Ne reprodukujmo gore od sebe. Oni će nas podupirati ali i obeščastiti svako naše delo.
 Stope u pesku 

 Mogao sam biti ubijen. Ali nisam mogao biti pobeđen.
 *****
Održavaj higijenu zbog samosvesti, humor zbog higijene. Održavaj čovečnost zbog sebe, a lojalnost zbog drugih. Ili obrnuto, svejedno je.
 Godine koje su pojeli skakavci

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXIX

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXIX 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

MOĆ 

 Moć je danas onakva kakva je zemlja u kojoj se vrši. U despotiji je, osim u zatvoru, demokrat nemoguće biti. U demokratiji, osim u ludnici, teško despot.
 Sentimentalna povest Britanskog carstva 

 MORAL 

 Najviše se plašim života koga bih bio prinuđen da se stidim ili odričem. Plašim se da dođem u situaciju da samoubistvo izaberem kao jedini način da se sačuvam.
 Život na ledu 1955/59 

 Moral je uspostavljen ili u odnosu na čoveka ili u odnosu na Boga, čime se utvrđuje jedna dvostrukost ili dvoizvesnost morala uopšte.

Ako bi prvi moral označili kao humanistički a drugi kao divini, pada u oči da se delovanje zasnovano na njihovim normama razlikuje do te mere, da ako se prvi uzme kao moralan, drugi samim tim mora postati nemoralan i obrnuto, zaboravljajući za sada one grube ili fine razlike koje morali ostvaruju na jednom istorijskom planu. Šta moral uspostavlja u oba slučaja, u oba svoja protivrečna ispoljavanja?

Očevidno izvesne norme ljudskog ponašanja, čime se iskazuje da moralno kao odredba postoji samo s obzirom na čoveka, da je moral isključiva tvorevina one energijske kategorije (Uma) koja je po svojoj sekundarnoj organizaciji biološko-ljudska. 

Sa stajališta morala može se određivati samo ono što je ljudsko i to primarno ljudsko kao umno dok sve sekundarno ljudsko kao biološko, životno ne može biti podvrgnuto moralnim kriterijumima, jer bi inače bili prinuđeni da moralnu oznaku pridajemo instinktivnim radnjama. 
 *****
Da bi se utvrdilo šta je moralno a šta nemoralno, nije dovoljno utvrditi šta je korisno „po naše živote“ nego šta treba učiniti da naši životi budu korisni. Ono što naš život čini nekorisnim, iako je za njega korisno ne može biti moralno, jer je neracionalno i obrnuto: ono što nas čini korisnim, iako je za nas nekorisno, moralno je jer je racionalno.
 Političke sveske 

 Treba se pridružiti ljudima koji brane neko pravo, neki viši vid ljudske egzistencije, čak i ako se čovek sa njima u potpunosti ne slaže. To sa politikom nikakve veze nema. To je čisto moralno pitanje. Korespondencija kao život II 

 Postoji večna neravnoteža između mere u kojoj se udovoljava nagonu za održanjem i načelima intelektualne moralnosti.
 Kako upokojiti vampira 

 Bez vojske ćemo možda biti izgubljeni, bez političke mašte, verovatno, ali bez morala svakako…
 Zlatno runo

 Mislim da se o moralu uvek i pod svim okolnostima i može i mora govoriti. Usudio bih se reći da, ako se o moralu ne bi moglo govoriti, ne vidim o čemu bi se uopšte govorilo, odnosno šta bi još drugo zadržalo svoj smisao da bi se o njemu govorilo? (Raspravljamo, naravno, o moralu u njegovom širem smislu, možda i u najširem, kao sumi svih uticaja našeg života na tuđe.)
 *****
Moja namera nije da sudim, niti da morališem na temu ljudskog ponašanja, ukratko „da upravljam savestima“, a ako se smatra da zastupam i u književnosti neka moralna gledišta, kojih inače nastojim u životu da se držim, onda taj utisak potiče od moralnog osećanja samog čitaoca. Izraz je to njegove, a ne moje moralnosti.

Bavim se „pitanjem morala“, kao što se bavim i svim drugim uslovima naše egzistencije u njihovom međusobnom odnosu, koji stvara svet onakvim kakvim ga mi vidimo, osećamo i podnosimo. Moral ne postoji „za sebe“ i „zbog sebe“. On živi jedino u odnosu na druge, da baš ne kažem i zbog drugih, kao što prema jednoj od brojnih teorija temporalnosti vreme ne postoji izvan odnosa među pojavama i promenama u njima.
Zlatno doba dijaloga

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXVIII

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXVIII 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

MOĆ

 Božanske prerogative Moći obuhvataju, s vremena na vreme, i odluke o životu i smrti drugih ljudi. (Ma koliko izgledalo čudno i nekako neslično našem egocentrizmu, jednom od izvora besnila, ponekad je jednostavnije žrtvovati sebe nego žrtvu naturati drugima.) I ako čovek na vlasti ima savesti, ovakvo makabr-računovodstvo mora da vrši.
 Stope u pesku 

 Apsolutna moć uvek je i jednostavna i vulgarna. Komplikujemo je uglavnom zato što nam nikad nije jasno kako je nešto tako jednostavno i vulgarno tako dugo moglo da nama vlada, i da ponekad čak izazove naše divljenje. Prvi, osnovni i najvažniji posao apsolutne moći je dezavuisanje prošlosti. Apsolutna, harizmatična moć najbolje živi u vakuumu, najbolje se oseća na brisanom prostoru vremena u kome postoji samo – budućnost. Prošlost ne valja jer toj moći nije pripadala, sadašnjost takođe ne valja, jer je za to prošlost kriva. Ostaje samo budućnost, koje još nema, pa se ne može ni dokazati, ni poricati.
 *****
Pod uplivom neograničene moći, počinje čovek da se menja i da gubi odlike racionalnog bića kakvo je dotad bio. Transformacija je posledica harmoničnog sadejstva dva faktora: osećanja moći koje se rađa na njenoj neograničenosti, i naturanja moći što potiče od njegovih pokornih obožavatelja. Vlast se, ako je totalna, retko kada samo uzurpira. Ona se i prima kao dar. Svaki nivo uzurpacije proizvodi i nuznivo dobrovoljnog služenja, pa i proširenja moći koju tiranin nije zahtevao. Gospodar i robovi se nadopunjuju u uvećanju te moći.
 U traganju za Zlatnim runom III 

 Imati veru u sebe je sve. Vera je moć. Želja je moć. Volja je moć.
 *****
Moć je apsolutna sloboda kojoj, znao za to ili ne znao, sputavan jedino razumom, svaki čovek teži. Apsolutna sloboda moguća je jedino van razuma, u ludilu. Samo u ludilu sve je moguće.
 *****
Moć je nezasita i kada je presita. Atlantida Ko moć pritežava, mora pre svega u sebe, u sopstveni sud poverenja imati.
 *****
Moć nameće odgovornosti koje zahtevaju i lične žrtve. ***** Moć je uvek sama. Za savetnika ima ona samo sebe i neograničenu veru u svoje pozvanje.
 „Čovek koji je jeo smrt, 1793“ 

 Uprkos oslanjanja Žironde (Sdoj) na građanstvo, a Montanje (Skoj) na sankilotiju, obe su elitističke po duhu aristokratske. Jer, ni aristokratija nije tek skup ljudi čija se moć prenosi krvlju, već moć koja proističe iz osećanja izuzetnosti i izuzetnosti.
 Godine koje su pojeli skakavci

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXVII

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXVII 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

MOĆ 

 U modernoj istoriji, na sreću, osetno je osvešćenje moći. Ona sve više sama otkriva svoju pravu prirodu i svoje prave ciljeve. Moć postaje svesna zašto postoji i zašto do sada nije uspela da se domogne svemoći. Ona lagano i postupno oslobađa sebe obaveze što joj ih je naturio ljudski um.

Oslobađajući se razloga, lišava se ona poslednjeg humanog balasta, i od onoga što je stvoreno istorijom, postaje ono što istoriju stvara.
 *****
Moć je pravo nad ljudima, a ne stvarima; posedovanje ljudi, ne stvari.
 *****
Staljin nije imao ništa osim prava na sve. Radnici su, u međuvremenu, imali sve, osim prava na nešto. *****
Moć se otima, tek potom stiče. Moć se mora vršiti da bi se imala.
 *****
Nije dovoljno reći: „Cilj moći je moć“. Da bi se objasnila valja reći: „Cilj moći je još veća moć“. *****
Moć koja se ne vrši, gubi se, moć koja se ne uvećava smanjuje se.
 *****
Moć koja se ne vidi, a deluje – stvara se. Moć koja se ne vidi, a ne deluje – iščezava.
 *****
Moć nije u donošenju prave odluke, nego u pravovremenom donošenju bilo kakve. Moć nije u mogućnosti odlučivanja, nego u mogućnosti sprovođenja odluke.
*****
 Jedina mana moći je u tome što se kad se ima nad svima nema nad sobom.
 *****
Moć koja se deli nije svemoćna. Moć koja nije svemoćna nije moć.
 *****
Moć koja ne počiva na konceptu natčoveka nije moguća. Svaka druga se deli, time prestaje biti moć. *****
Kad jednom prihvatite moć umesto prava, kao što su to učinili Trocki, Zinovjev, Kamenjev i svi stari opozicionari u odnosu na još stariju opoziciju, kad jednom prihvatite korisnost umesto pravde, gubite pravo da se na pravo i pravdu pozivate kad na vas dođe red, da moć i načelo korisnosti na sebi iskusite.
 Život na ledu 1983/84

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXVI

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXVI

 Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

MIT

Mitologija je kodirana duša jednog naroda, i nema nacije bez svoje mitologije. Ali se živi na njoj, ne od nje. Ona je arhetipska osnova od koje polazimo da bi svoje nove vrednosti, vrednosti primerene ovom veku, ovom danu, doveli u vezu sa starim vrednostima na koje smo gordi, ali koje su važile za onaj dan, u jednom od onih vekova, te ih učinili boljim, upotrebljivijim, savremenijim.

Demokratija podrazumeva moderni evropski sistem vrednosti u kome rodoljublje ima svoje podrazumevajuće mesto, zajedno sa svim drugim demokratskim i građanskim institucijama, bez kojih nam ni ono, ma kako veliko i iskreno, ne bi mnogo vredelo. Da bi čovek bio prirodan rodoljub, nije dovoljno samo svoju zemlju i svoj narod da voli. Lepo je ako njime može i da se ponosi i da za to ima prave razloge.
Stope u pesku

 MLADOST

 Osećanje mladosti vredi više od mladosti, jer ne podleže starenju.
 Političke sveske

 Da mladost večito traje ona bi razumela mladost u kojoj se sama produžuje. Ali ona beži kroz preplašeno pamćenje kao biće koje se plaši svoje sopstvene senke. U pedesetoj godini tome se pamćenju čini da je sve sastavljeno od vrline. Strogošću prinudnog lišavanja, ono je iz sebe iscedilo svaki porok koji bi mogao da izvini slabost dece.

Kad porok iščezne iz pamćenja, on je iščezao i iz razumevanja. Memorija je placenta velikodušnosti. Naši očevi vole da nam se predstavljaju kao bezgrešni. A mi znamo da su samo očišćeni od greha, i sa punim pravom ih preziremo kao licemere. Naši očevi se brinu za posledice naših revolta, a mi znamo da to čine jer su ih iskusili. I zato ih nepravedno nazivamo kukavicama.

Naši nam očevi zabranjuju strasti, samo zato što ih više ne osećaju. I zato ih neopravdano smatramo bezosećajnim. Oni ne žele našu nezavisnost, jer su svoju izgubili. Zato im prebacujemo da su tirani, tamo gde su samo robovi. Oni cene svoju mladost ne po srcu, koje su u njoj ostavili, nego po glavi, koju su naknadno izmislili da bi potkrepljivala svoje savete.
 Život na ledu 1955/59 

 Biti nesrećan u mladosti, danas je preduslov za tekuću sreću.
 „Razaranje govora“ 

 Za ono čemu mladost propusti da pruži odgovor, starost nalazi samo izgovor. Za utehu ostaje mogućnost da su izgovori ponekad celishodniji od odgovora, za savest ne ostaje ništa.
 Život na ledu 1983/84 

 MOĆ 

 Što moć daje, to i ubija. Očekujem, naime, da novac, profit, posed unište kapitalizam sa istom neminovnošću sa kojom ga danas održavaju i unapređuju.
 Zlatno runo 

 Moć bilja sam je u procenjat u njima, glavno je u veri bolnika. Pa iako su naše trafke, đavol ih odneo, rđafe, njegofa vera će im povrnuti lekofitost. Jer sve je u veri.
 „Remek delo ili Sudbina umetnika” 

 Kada bi čovek mogao da čistom voljom potpali vatru, svest o posledicama morala bi kontrolisati ovu moć. Ako vatra nanosi zlo, potrebna koncentracija ne bi mogla biti postignuta. Moralno ograničenje bilo bi ugrađeno u moć.
 *****
Moć koja razume ne može se vršiti.
 *****
Moć mora posedovati svu istinu. Svaka istina izvan moći laž je samim tim što je izvan nje. Najjednostavniji kriterijum, koji sadrži sve ostale, jeste: šta moći koristi, istinito je, što joj šteti – lažno je.
 *****
Moć je kao Bog. Jedina je i nedeljiva. Kao što je logički protivurečno postojanje više svemoćnih bogova, nemoguće je zamisliti više od jedne svemoćne moći. Zato je težnja moći ka svemoći – moćna i prirodna.
 *****
Moć je iznad razloga. Razlozi su sredstvo nemoći. Čim su za nešto suvišni razlozi, izvan same moći, znači da je ona nepotrebna. Moć se obavlja ili objašnjava. Oboje istovremeno je – nemoguće. Ako je objašnjavate dok je vršite – izgubićete je, jer ona ne počiva na dobrim razlozima već na pogodnim uslovima, od kojih je najbitniji – nepotrebnost razloga.
Život na ledu 1983/84

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXV

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXV 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.

 MIT 

Nisam još naišao na mit o Stvaranju, u kome je svet načinjen od izlučevina nekog Višeg bića – dok su sve druge procedure izdašno rabljene; nisam naišao ni na mit u kome bismo bili prosto ekskretirani kao izdašni otpadak tvoračkog božanstva, premda smo, očevidno, po svojoj istoriji, a pomalo, bojim se, i prirodi, najpribližniji takvom poreklu.
 Godine koje su pojeli skakavci 

 Prema našoj stvarnosti stoji stvarnost mita kao večni, neizmenljivi i vanvremeni nacrt tragedije, koji mi, svojim životom, pretvaramo u gotova dela, uramljena vremenom i istorijom, sa onoliko i samo onoliko varijacija u izgledu i značenju prizora koliko ih dopušta vidljiva i skrivena sadržina mita. Zlatno doba dijaloga 

 Mitovi su unutrašnja konstrukcija sudbine ljudi, simbolični modeli njihove istorije i medijum njihove prirode. U poznavanju čoveka bili su nezaobilazni. Mit o zlatnim vremenima bio je spojen s mitom o zlatnim prostorima, projekcijom grčkih Elisejskih polja na zapadu i hrišćanskog Edena, raja na istoku.

Premda, naravno, ne i uvek. Helenski svet poznavao je Kronovo zlatno doba koje se odvijalo na istom mestu gde i poznija homerska istorija Grčke. Drugi su zlatni prostori i njihovi svetovi nestali u elementarnim katastrofama, opisanim ili pomenutim u najdrevnijim epovima, u Gilgamešu, Edenu u Svetom pismu, ili su, kao kroz živi pesak, potonuli u katastrofalnoj propustljivosti ljudske memorije.

Takva je bila Lemurija ili zemlja Mu, izgubljeni pacifički kontinent. Usud Atlantide, koja je zbrisana s lica zemlje i iz memorije njenih stanovnika, samo je gruba varijanta sudbine koju će dočekati protocivilizacija Mesopotamije, minojske ere, Maja ili predinastičkog Egipta.
 Atlantida

 Insistiram na mitu zato što mit insistira na nama. Antropopeja, saga o Čoveku kao antropološkoj jednačini, beskonačna je varijacija mitskih arhetipova, a naše, naoko tako originalne, ekskluzivne, neponovljive pojedinačne i zbirne sudbine, povesti naroda, rasa, kultura i civilizacija, kodirane su verzije inicijalnih mitskih situacija.

U osnovi raskošne, haotične, neverovatne raznolikosti sveta leži neka takođe neverovatna, skoro skeletno geometrijski suva jednostavnost. Užasava li nas ona ili zadivljuje, druga je priča, ali da, situirajući nas u neizmenljive pramodele, ograničava naše slobode, sumnje nema. Besmo savršeni androidi daleko pre nego što nesavršene kibernetske dvojnike izmislili smo.

Bedni smo bastardi mita, zatočeni i rekombinovani u njegovom alhemičarskom kotlu; ako je večan, bez nade smo na oslobođenje, ako nije, osuđeni na izumiranje usled postepenog nestajanja humanog porekla u prauzorima.

Utisak da, živeći svoj život, nešto ponavljamo, da smo, uprkos slobodnoj volji, uprkos moći izbora, uprkos hipotetičkim potencijalima ljudske prirode, tek proizvod neke praiskonske arkanske manufakture, koja je davno prestala da radi, ali joj se artikli i dalje spontano reprodukuju, da se mitske sheme čak i kloniraju, taj utisak, naravno, nije prijatan,

bar koliko nas pogađa otkriće da smo i kao najslobodniji malo uistinu slobodni, ili da smo, misleći da raspolažemo slobodnom voljom – kojom i raspolažemo, samo ne možemo da koristimo – tako često marionete tuđih ideja, masovnih emocija i strasti, naturenih dužnosti, izlišnih potreba, besmislenih navika, indukovanih rutina, umišljenih interesa, pa i rđavo protumačene sopstvene savesti.

Da, mit je borhesovska novčanica koja se razmenjuje kroz vreme, samo joj starenje sveta ne menja vrednost kao pravom novcu; niti je obezvređuje inflacijom, niti je uvećava pretvaranjem u numizmatički raritet.
  Stope u pesku

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXIV

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXIV 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

MIT

Sloboda koja nam je ostavljena i u takvim, naizgled ograničenim rolama, beskonačna je i samo je neuviđanje prave perspektive čini nedovoljnom ili čak ništavnom, kako je definišu izvesne filosofije. Mit svakome od nas dopušta slobodu variranja osnovnog svog sadržaja u daleko većem obimu nego što smo kadri iskoristiti.

Nevolja nastaje kad smo u sukobu sa sadržajem, smislom svoje uloge. Ja zato ne vidim da je Sizif apsurdni junak kakvim ga proglašava Camus. Njegov je rad možda prividno besmislen, jer uvek je isti – mada se nada da će kamen jednom ipak biti prevaljen nipošto ne može isključiti, jer i kad je varljiva, bitan je deo kazne – ali muka nije besmislena.

Muka je suštinski deo kazne koja se morala predviđati kada je krivica, i to u više navrata, počinjena. Ništa tu nije nepredviđeno, osim što je jednom mitskom pelaškom heroju pošlo za rukom da nekoliko puta prevari bogove. Odavao im je tajne. Okovao je Hada. Uspelo mu je nemoguće – iz pakla da izađe. Uspelo mu je da vaskrsne, da proživi dug i srećan život, te umre prirodnom smrću.

I da tek tada dobije svoj kamen, koji mu je, po svemu, davno pripadao. Svega toga je on bio svestan, sve je bilo po njegovoj volji, sve mu je uspevalo. I, sad, gde je tu apsurd? Uostalom, zar to ne priznaje i sam Camus kad veli, oplakujući Sizifa (ali baš u onome što oplakuje nalazi – izvesnu tihu radosti): ’Njegova sudbina mu pripada. Njegov kamen je njegova stvar.’

Tamo gde se po mitu postupa, gde se mit kao svoj oseća – apsurda nema. Ako je u toj povesti iko apsurdan, to su bogovi. To je Had, koji se ne može služiti svojim božanskim moćima, dok se Sizif služi i onima koje kao čovek nema. Ko svoje moći prevazilazi, ne može biti apsurdan. Apsurd potiče iz nedosezanja svoje moći.

Vrativši se na odnos mita i slobode – premda je to paradoks, jer mit uključuje i borbu protiv sudbine, dakle, težnju najvišoj slobodi – moglo bi se reći da naš otpor mitskim situacijama kada se u njima nađemo, da naša žudnja za izvesnim slobodama, često liči na postupak čoveka koji, da bi udobnije stanovao, umesto da prostorije u kući preuredi, on ruši – kuću.
 *****
Kao što mit prethodi istoriji, saznanje sledi stvarnost i mita i istorije.
 *****
Kad Kreutzer vidi u osnovama mita najvišu mudrost, on mit svodi, makar i na najdublje, ipak samo na mišljenje života. Mit je, međutim, više od toga. Mit je samo – življenje... ***** Mit nije filosofija života nego njegova slika...
 *****
Mit kao ontološka konstrukcija u tri sloja [...] Najdublji je onaj nevidljivi, ontološki. Sledi mu vidljiv – istorijski (stvarnosni). Najgornji je poetsko-umetnički, za njega najirelevantniji, jer mu služi samo kao posredstvo saznanja (jezik, slika, tumačenje) [...]

Njegov značaj po nas ne leži toliko u prošlosti koliko u onome što nazivamo budućnošću, u ponavljanju prošlosti (mita) kroz koje se još nije prošlo [...] Mit je bleuprint, nacrt, model [...] Mit je i logički model stvarnosti.
 *****
 Istorija je na površini stvarnosti, mit u njenoj suštini. Istorija je izmenljiva, mit nepromenljiv. Istorija se može izbeći, mit je neizbežan.

Poremećaj ili greška u istorijskom sudu je ispravljiva; neprepoznavanje, nepriznavanje ili ogrešenje o mit i mitsku sudbinu – nepopravivo. Vrlo intenzivna briga, praćena intervencijom države, da se uspostavi jedna i jedina legalna, neprikosnovena, skoro sakrosantna istorija našeg građanskog rata i revolucije je prirodna težnja prema njenoj mitologizaciji, njenom prevođenju iz prolazne i diskutabilne istorije u večni i nesporivi mit, a iz mita u samu sudbinu naroda.

Samo u tom slučaju njena se slika neće moći menjati. Kao što se ne menja večna i zauvek fiksirana slika Heraklovih dela, čija mitska svetost čini bespredmetnim pitanje o tome koliko su njegove slavne pobede koštale obične, smrtne ljude.

Kao što se, takođe, bez obzira na eventualni napredak nauke, mitska slika Kosovske bitke – čiju sudbinsku, mitsku svetost kao da počinje da deli i naše drugo „nebesko“ opredeljenje od 27. marta 1941. godine – neće promeniti, te ćemo mi Srbi biti valjda jedini narod na svetu koji idolizuje, pa time u mitsku i večnu sudbinu pretvara ne jedno nebesko opredeljenje, kako bismo mi to možda hteli, nego jednu zemaljsku katastrofu.
 *****
Povratak mitu je povratak korenima. Vraćanje korenima je pronalaženje drevnih izvora vlastite sudbine. To je i ponovni dodir sa ciljem koji se izgubio ulaskom u istoriju, tu najveću i najopasniju od svih ljudskih tuđina, tu najbesmisleniju od svih humanih seoba.
 *****
 Mitski heroji (a bogme i većina istorijskih) nemaju nikakvog smisla za realnost. Mere kojima oni mere svet, njihove su, srazmerne njihovoj veličini, nipošto veličinama u svetu smrtnika.
*****
Mitsko shvatanje vremena može se možda najbolje predstaviti jednom sobom, sa svih strana, duž zidova, tavanica i poda, zatvorenom ogledalima. Sve što se u sobi događa reflektuje se istovremeno na svim ravnima kocke. Ako zamislimo da su zidovi sadašnjost, tavanica budućnost, a pod prošlost, događaji se ne ogledaju samo u sadašnjici nego se istovremeno zbivaju i u prošlosti i u budućnosti.

Ali ono što je bitno jeste uloga ovakvog poimanja vremena u grčkoj mitologiji. Bez njega ona bi bila nemoguća i grčka mitologija u ruinama racionalnog haosa.
 U traganju za Zlatnim runom III

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXIII

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXIII 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.

MIT

Za mene je „večno juče“ mita, vreme u kome se mit jednom obavio; međutim, njegovo je i vrem
e „večno danas“, jer se on i danas obavlja, a ono je takođe i potencijalno „večno sutra“, jer će se taj isti mit obavljati i sutra. Dakle, to je ta pre svevremenost nego nevremenost, odnosno bezvremenost mita i svaku bezvremenost mita treba u stvari u prvom redu shvatiti kao svevremenost.

U protivnom, našli bismo se u situaciji da jedan mit koji je bezvremen istovremeno proglasimo nečim što se nalazi potpuno izvan vremena, pa dakle i iznad postojanja. Jedino definicijom bezvremenosti kao svevremenosti obuhvatamo i mit i vreme u istu kategoriju.
 *****
Osnovna ideja u Zlatnom runu jeste odbacivanje mitologije kao svojevoljne igre ljudske mašte, dakle obavezivanje mitologije na neka ograničenja ljudskog duha koja su svuda ista, ili na neke sposobnosti ljudskog duha koje su suštinski svuda iste, i na neke obaveze koje on ima svojom konstrukcijom u odnosu na konstrukciju sveta.

Ako to prevedem na plan sadržine, oslobodim se strukturalističke terminologije i ograničenja koja su vezana za, odnosno uslova koji su vezani isključivo za um koji posmatra svet, onda dobijam u stvari taj svet i mitove kao slike suštine toga sveta.

Dakle, odbacujući strukturalizam, ja i pomoću njega dolazim do svih onih ideja o mitu do kojih sam dolazio ili sopstvenim razmišljanjem ili čije sam potvrde nalazio kod Junga, Kasirera, Kerenjija ili starih romantičara mita.
 *****
Principijelno mislim da nepostojanje svedočanstva o mitu još nije dovoljan dokaz da on u nekoj formi nije postojao. Od trenutka kada se u dešifrovanim mikenskim tekstovima pominju božanstva, ta se božanstva ne mogu javljati kao samostalna imena bez priče o njima, dakle bez mitova koji prate njihovo postojanje, pa prema tome i bez one duhovne suštine koju oni sobom nose.
 *****
Ako se mit suštinski protumači na taj način da je Dionis ne samo neprijatelj Apolonu nego i njegova druga priroda, njegovo naličje, upravo ono što se događa u kentauromahiji ili u gigantomahiji, onda opisujemo zajedno sa mitom i večnu bitku između racionalnog i onog što je iracionalno u ljudskom biću i u ljudskoj istoriji.

Od te bitke racionalnog i iracionalnog ne može da se otme ni sam mit o Apolonu, a pošto su Apolon i Dionis bili dugo vremena u mitu razdruženi i suprotstavljeni, oni postaju zapravo jedno, i time se potpuno poklapaju sa suštinskom mitskom, a i vanmitskom stvarnošću.
 *****
Dok su Grci oblikovali mit od elemenata svoje stvarne istorije, Rimljani su od elemenata tuđinskih mitova izgradili sopstvenu istoriju.
 U traganju za Zlatnim runom 

 Jedna mitska paralela Sartrea i Camusa. Ako Camuseva moralna filosofija ima piktografski arhetip u Mitu o Sizifu, Sartreova je transkripcija Mita o Tantalu, ali u svojoj ozbiljnoj sferi, potrebe da se dosegne egzistencija, ali „Mita o Buridanovom magarcu“ kad se tiče Sartreove praktične politike. Život na ledu 1983/84 Osećam u mitovima neke konačne istine koje čovek samo reprodukuje.
 Zlatno doba dijaloga

 Ljudska stvarnost, iz koje se isključuje vanljudska empirija, osim ako se ne shvati kao unapred zamišljen, skrojen i postavljen dekor za dramu, ona koja se jedina tiče mita i koje se jedino mit tiče, gubi prirodnost (stičući izveštačenost i „umjetnost“), spontanost (ulazeći u zonu prinudnog) i slučajnost (postajući neizbežna),

osobine koje smo joj pripisivali stavljanjem slučaja u srž i poreklo događanja, pod pritiskom filosofskih i religioznih doktrina o slobodnoj volji ili urođene žudnje za slobodom (već i po sebi dokazom da smo u egzistencijalnom ropstvu, povrh svega i u paradoksu, jer težnja slobodi je takođe mitska, takođe zadata prvobitnim scenarijem), i postaje pozorište u kome je repertoar uvek isti:

igra se uvek mitska drama, čije su teme, zapleti i raspleti jednaki, u najmanju ruku slični, karakteri u osnovi nepromenljivi, a menjaju se neki elementi režije, kostimi i delovi dijaloga, nevažni za duh komada. Slučaj i sloboda volje, dve jedine brane od „sudbine kopije“,

iscrpljuju se, kao i u svakom teatru, u ponekad drugojačijoj režiji, ponekad u mogućnosti da se voljno ili omaškom ispadne iz uloge, ne menjajući time predviđeni tok predstave...
U traganju za Zlatnim runom III

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXII

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXII 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

MIT 

Racionalističko tumačenje mita, odnosno njegova racionalizacija kako u nauci tako i u umetnosti, plodonosno je, jer u njemu otkriva protoistorijske ljudske sadržaje i izvesne važeće etičke norme. No radikalna racionalizacija isključuje iz mita metafizički momenat, čak i kada prepoznaje njegove religiozne, ritualne, sadržaje.

Tako mitovi dobijajući na istorijskoj ubedljivosti, gube u onome što je u njima duhovno. Uništava se njihova dvopolnost, divinstvo i antropoidnost u istoj ravni, za račun jedne niže stvarnosti.
 *****
Mit je bezvremen isključivo u odnosu na hronološko, linearno vreme koje predstavlja kostur naše ljudske istorije. U samom mitu, međutim, odvija se jedno vreme koje je kao i svako vreme linearno, on predstavlja plod spoja izvesnih uzroka kojima slede izvesne posledice, ali slede uvek iza uzroka.

Jer da nije tako, da to linearno vreme u tumačenju i događanju mita ne postoji, moglo bi se slobodno pretpostaviti da je Tantal najpre stavljen u položaj da ne može dohvatiti vodu i ugasiti žeđ, dohvatiti voće i utoliti glad, a da je tek potom uvredio i ponizio bogove, nudeći im za jelo svog sina Pelopa. *****
U Zlatnom runu se ponovo uspostavlja moć mita i nad istorijom i nad čovekovom sudbinom.
 *****
Protagora je ustanovio da je čovek mera svih stvari i suština univerzuma, i na taj način ustoličio onu ishodnu i centralnu zabludu koja nas je koštala i ovakve istorije i ovakve ljudskosti.

 Otkad je on ustanovio čoveka kao tu jedinu meru, mi smo i mitove normalno podvrgli antropološkoj problematici i redukovali na tumačenja koja su često bila isključivo psihološka u smislu mita i svega onoga što je oko mitova, u smislu zahvalnosti zemlji na darovima koje nam pruža, prirodi koja nas snabdeva uslovima za život.

Pitam se, međutim, istovremeno i zbog čega se misli da je mitsko mišljenje ravnodušno prema problemu dobra i zla. Sokrat je u svom naporu da nađe metod kojim se ljudskoj duši može pokazati šta je dobro a šta zlo, čini se prvi naslutio da je mit paradigmatičan i da može imati važnu vaspitnu ulogu.
 *****
Tokom XVIII stoleća dominiraju dva pravca koja i do danas važe: jedan prosvetiteljski, koji teži demitologizaciji, i jedan romantičarski, koji je usmeren ka remitologizaciji društva i kulture. Nije nimalo čudno da su zapravo prvi predstavnici ovog prvobitnog mitomahijskog pravca enciklopedisti Voltaire i Diderot, a isto tako nije čudno da remitologizaciji društva teži jedan Herder i jedan Schelling.

Ono što ja činim (u Zlatnom runu) u stvari je nesumnjivo remitologizacija i pokušaj da se društvena istorija i društvena budućnost čoveka, objasne njegovom najdubljom prošlošću, gde je skrivena njegova pokretačka istina.
 *****
Nalazim da ono što su činili Lafitte i Fontenel, upoređivanje grčkih mitova sa mitovima zaostalih zajednica i skretanjem pažnje na njihovu međusobnu sličnost i povezanost, dakle na istu suštinu, da je to zapravo nastavak onoga što je započeo Herodot.
 *****
Mit nije mišljenje o životu, mit je u stvari življenje u slikama izraženo.
 *****
Kreutzer kaže da je „u osnovi mita sadržana najviša mudrost“. Međutim, najviša mudrost nije isto što i suština života. Najviša mudrost je nešto što tu suštinu može do izvesne mere da shvati i da je prema tome mitološki prikaže, ali to nije izraz te suštine, njen prvi i puni izraz, to nije sama suština življenja, to je razmišljanje o suštini življenja, u kojem se mogu, naravno, napraviti i greške, odnosno može se pogrešno misliti, pogrešno shvatiti.
 *****
Mit koji dolazi iz prošlosti obaveštava nas o našoj sasvim određenoj i neizbežnoj budućnosti.
U traganju za Zlatnim runom

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXI

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXXI 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

MIT 

 Mitologija je nauka koju svaki političar mora poznavati, jednako kada ruši ili kada stvara mit. Političke sveske 

 Mit je jedan od oblika otuđenja. Kroz mit se otuđujemo od svoje vlastite istorije, ili od sebe otuđujemo svoju istoriju. Predavanje dela volje – vođi, dela ljubavi – predmetima posedovanja i tako dalje, sve su to oblici otuđenja. S druge strane, alijenacija je jedan od najbitnijih oblika realizovanja ličnosti.

To je jedan od razloga koji me primorava da se bavim mitom u jednom svetu koji je mitološki. Bavljenje mitom je, osim toga, za mene i bavljenje istorijom. To zahteva izvestan istraživački napor u kojem uživam često više nego u pisanju. Uostalom, nikada se ne bih bavio literaturom ako bi se ona sastojala samo u prepričavanju onoga što sam lično doživeo.
 Zlatno doba dijaloga 

 Pokazalo se da s mitovima uvek treba biti oprezan. Takozvana istorijska naprednost vrlo je nežna biljka. Ne raste svuda, u svako doba, pa i kad nikne, plodove ne daje baš svake sezone.
 Tamo gde loze plaču 

 U doba čarobne mitske prepotopije, na čije događaje istorija još nije namakla gvozdeni oglav datuma i logike, sve je bilo moguće.
 *****
U mitsko doba mrtvi su se mogli prepoznati po tome što nisu bacali senku i što su vazda bili žedni krvi. Danas kad smo krvožedni svi, ovako tanano razlikovanje postalo je beskorisno.
 *****
Ništa u tom Zlatnom svetu mita nije bilo konačno i nepopravivo, sve je bilo više delo pregovora, cenjkanja i pogodbe nego beskompromisne prirode kakvu mi poznajemo. Povoljnom vetru lađar nije morao samo da se nada. Mogao ga je hlebom, vinom i amajlijama nositi u putnoj vreći i po volji puštati, čime se poslužio Odisej na povratku iz trojanske vojne, a o čemu, još uvek uzaman, sanjaju ratne flote.
 *****
U vremenu čuda sve dotaknuto moglo se pretvoriti u zlato, što je, na svoju nevolju, iskusio pohlepni Midas, a o čemu izvesni Kir-Simeon treba da povede računa.
 *****
I uopšte, pojave su u mitologiji mahom imale razumna i jednostavna objašnjenja. Herakle se na Herinim grudima zagrcnuo i iskašljao mleko. Tako je nastao Mlečni Put, a ne ni iz čega, kako idioti nas uče.
 *****
Kalendar u mitsko vreme nisu propisivali crkveni sabori, niti je tumban kad god su pokondireni intelektualci bili kadri da objave obesvećenje neke nove vaseljenske tajne. Bio je večan, pouzdan, i određivale su ga kalendarske životinje na čelu s Himerom, zmijskog repa, kozjeg tela i lavlje njuške koja je rigala plamen.
 *****
U to veselo vreme čuda, krilati Pegaz je udarcem kopita otvarao bunare, za šta nama treba i novaca i vremena, a dok mi zaćutimo čim nas zlotvori popreko pogledaju, zlatousta je glava tračkog Orfeja, pošto je odsekoše Menade, još dugo plivala oko Lezbosa,

 tužbalicama opčinjavajući drveće i stenje. Friks i Hela, kuma Helespontu, leteli su na ovnu, noseći Zlatno runo u Kolhidu, iznad vodenog puta kojim će broditi Argonauti, a zajašite vi na krilatog ovna ako možete!
 *****
Da bi bolje razumeli utvare budućnosti, u mitsko vreme, narodnim mudracima su zmije žalcem prale uši. (Danas u istu svrhu služi eksploziv.) *****
U vremenu čuda goroseča je morao paziti da ne povredi Drijadu koja je u drvetu živela i s njim umirala, napuštajući ga o ponoći da pod punim mesecom raskalašnim vrzikolom protegne telo nalik na mladu zelenu koru. (Kraj našeg maroderstva, ova obazrivost zvuči podsmevački.) Čoveku onog Balkana nije bilo dovoljno da se pravi humanistom pa da svoja nedela zaboravi.
 *****
U mitsko vreme čovek je morao žvakati lotos. Od rasrđenih duhova ljudi koje je pobio, nije se mogao, kao mi, štititi praznovernim ubeđenjem da zagrobnog života nema. Morao je da čini duge pokore, mađijske znake i lice šminka govnima. Jer ništa tada nije bilo izvesno, ništa nemoguće. Ni smrtnicima da ožive, ni besmrtnicima da umru, kao što se desilo Panu.
 Zlatno runo

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXX

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXX 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

MISAO 

Ako nismo kadri da shvatimo tuđe mišljenje, nismo ispravno shvatili ni svoje. Sposobnost ulaženja u tuđ život je početak sposobnosti shvatanja vlastitog.
 *****
Čuo sam da je arhitekta Bogdan Bogdanović savetovao Beograđanima da čitaju uz sveću, a u mraku da misle. Misliti je, međutim, trebalo dok je svetla još bilo, sad je kasno.
 Život na ledu 1983/84 

 Druženje pretpostavlja izmenu misli, a, pravo ako ćemo, kome tuđe misli trebaju? Svakome su svoje dovoljne.
 Sabrana pisma iz tuđine 

 „Moralnopolitička podobnost“ je novogovorna sintagma koja i ne prikriva pokušaj da se mišljenje s gnoseološkog prevede u etičku ravan, pa tako, jednačini dosledno, nepoželjno uverenje automatski definiše kao nemoralno, a njemu dosledno ponašanje kao asocijalno. Ona je zajedno sa elefantijazisom vladajuće stranke i privilegovanim položajem njenih pripadnika, omogućila suverenu vladavinu mediokriteta.
 *****
Oduvek sam smatrao da ljudi koji, pod urgencijom novih saznanja, svoja mišljenja nisu kadri da menjaju, nemaju mnogo razloga ni da ih imaju. Mišljenje koje se ne može promeniti, kome se inteligencija ili iskustvo nikakvim razlozima ne može obratiti, i nije stvar inteligencije ili iskustva nego drugih, takođe legitimnih ali vansvesnih stanja.

Pravo na uvek ponovni izbor ne samo da je neotuđivo pravo već je i sadržaj aktivne inteligencije.
 Godine koje su pojeli skakavci

 Ako poreknemo mogućnost promene mišljenja, odričemo se fundamentalnog načela demokratije – slobode opredeljenja, koja nasledno uključuje pravo na zabludu, uz dužnost povlačenja konsekvencija ako je za nešto odgovorna, i mogućnost da se ona ispravi.
 *****
Ne plašimo se da menjamo mišljenje, ali ne kad novo služi nama nego kad unapređuje naše poimanje sveta. Samo ludaci i sveci uvek misle isto. Ali ne zaboravimo da je mnogo svetaca beatifikaciju zaslužio promenom mišljenja, i da bi Savle nepoznat ostao da nije postao Pavle.
Stope u pesku

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXIX

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO CXIX 

Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.

MISAO 

Pametna misao ne sprečava besmisleno delo.
 Korespondencija kao život I 

 MIŠLJENJE 
 Treba se učauriti u metodičnost, ali metodičnost je takođe zatvor. Jedan od najgorih.
 Tamo gde loze plaču 

 Samo oni momenti mog maštanja kojima dominira praktični cilj, samo oni u kojima razmišljanje preteže nad pukim slikama, samo efikasno maštanje koje pretpostavlja da bude sredstvo umesto svoje vlastite svrhe – zaslužuje da mu se čovek, i tada obazrivo, prepusti. Svako drugo je trulo, trulost iz koje buja zarazno cveće letargije, jedna u svojoj rasprostrtosti nepojamna vegetacija ludila.
 Život na ledu 1955/59

 Ne treba pisati misli. Sve su misli lažne.
 Tamo gde loze plaču 

 Svoje se mišljenje danonoćno mora preispitivati, korigovati, unapređivati, negovati. Ideje ne umiru od nedostatka dokaza već odsustva protivdokaza. To zvuči paradoksalno, ali ova formula dobro karakteriše puteve kojima doktrine dolaze do svoje i teorijske i praktične smrti.

Svaki kontraargument koji se u izgrađivanju sopstvenog stanovišta ozbiljno u obzir ne uzima ili zanemari, uvek je klin u kovčeg sopstvene duhovne slobode. Neprijemčivi ljudi nisu slobodni, oni su samo slabi. Korespondencija kao život II 

 Vaga mišljenja je nečujna klackalica, koja se večno pomera čas levim čas desnim tasom, levim tasom vere, desnim sumnje, a da jezičak nikad ne pokaže meru i broj. Intelektualna savest to ne bi dopustila. Kad god bi zapretilo da će se pretezanjem vere zaustaviti na nekom delu, na suprotan tas bi se bacila nova sumnja, i kantar bi opet srećno proradio, klateći se u mračnoj neizvesnosti.

A kada bi nagomilana sumnja bila na samoj ivici smrti, navalilo bi se sa verom na naspramni tas i klaćenje duha počelo bi ispočetka. U samoj stvari, postoji strah od dela koliko i smrti kao njegovog potpunog odsustva. Zaključak, ako ne raspolaže protivzaključkom, zahteva čin i vodi delu. A delo je smrt mišljenja. Ko dela, nema vremena za kantare i vage.
 *****
Ostaje nam samo nada da nikad neće doći Millovo vreme, u kome odstupanje od opšteg mišljenja i nonkonformizam neće više imati nikakvu potporu, i da naši prapraunuci neće spaljivati one koji još veruju da je Zemlja ravna kao pogača.
 Kako upokojiti vampira 

 Uostalom, ako bih bez predrasuda, kao majstor umetnik o Tantalu mislio, ako bih poverovao da je svrha Tantalovog groznog zločina bila nadmoć nad bogovima, s a v r š e n s t v o drugim rečima, i ako bih zaboravio da se on pri tome sopstvenim sinom poslužio, ako bih, dakle, priznao veličinu cilju, a zanemario niskost sredstava, možda bih i njega razumeo.

Jer ona nedostižna voda bila je dublja od Tantalove žeđi, od njegovih muka.
 Zlatno runo 

 Studije, kojima se poslednjih godina bavim, pripomažu toj opreznosti u davanju konačnih sudova, mada moram priznati da mi, nakon njih, izvesne stvari izgledaju nejasnije nego kad o njima bezmalo ništa nisam znao.
 Zlatno doba dijaloga 

 Na koji način čovek da nađe nekoga koji bi njegov položaj razumeo? Ne njegovo mišljenje nego njegovo pravo da ga ima.
 *****
Vladajuće mišljenje u Americi drži, izgleda, da svi crni moraju biti za integraciju s belim – ko, normalan, ne bi hteo da bude privilegovan? – a ako se izuzetak i nađe, taj mora biti s one strane uma.
 *****
Mozak belca automatski jedan akt nespojiv sa idejom o njegovoj supremaciji definiše kao – sumanut. *****
Rašireno je uverenje da su savremeni građanski teroristi reaktivirani ludaci.
 „Siva boja razuma“ 

 Hipokrizija jezika odaje hipokriziju mišljenja. Najzad i hipokriziju dela. Jer sve je dijalektički povezano i nužno.
 „Kako se kalio jedan gospodin“