Friday, November 24, 2006

O smrtnoj kazni



Odlomak iz dnevnika diktiranog u magnetofon tokom 1983-1984. godine. © Borislav Pekić.

Smrtna kazna je moralno protivurečna, jer mi najpre kažemo da je život najdragoceniji čovekov posed, a zatim da smo kadri i to da mu oduzmemo. Civilizacija koja može programski da se liši nečega (života) na čemu počiva – civilizacija je smrti.

Svaka izvršena smrtna kazna stoga je jedan stupanj kolektivnog samoubistva. Smrtna kazna je pravno protivurečna, jer prava nema tamo gde nema opoziva. Pravo bez opoziva je sudbina. Nijedan čovek nema pravo da drugome čoveku zamenjuje sudbinu.

Smrtna kazna je i logički protivurečna, jer osuđuje na nešto što je potpuno izvan sfere onoga što se njome štiti, da se ne govori o protivurečnosti zaštite ljudskog života time što se on oduzima.

Prava kazna bila bi na život. Smrtna kazna je i duhovno nedelatna onemogućuje okajavanje greha. Samo život krivicu iskupljuje, smrtna kazna oslobađa krivice. Između nje i oslobađanja od kazne razlika je samo terminološka.

Čak i da je smisao smrtne kazne isključivo u odmazdi, ona je besmislena. Da bismo pravu odmazdu odmerili moramo najpre znati njenu prirodu, a mi ne znamo prirodu smrti. Smrt u kojoj gledamo kaznu može biti i nagrada.

Ako bismo izmenili svoje varvarsko antropocentrično shvatanje smrti, ako bismo poverovali da je umiranje prvi čin neke naše šanse, nekog višeg načina postojanja, mi bismo je smesta svojim krivcima oduzeli.

Ako bismo uistinu hteli da smrtna kazna ima zastrašujući uticaj morali bismo je vršiti javno, čerečenjem, ispred suda ili parlamenta, u nekom parku ili na tržnici, kao što je činjeno onda kada smrtna kazna nije licemerno smerala da otrezni glave, već da ih odseče.

Vest o njoj potopljena u močvaru informacija što ih dnevno primamo, smeštena između vesti o poskupljenju ili nekom gostovanju, ako je uopšte zapazimo, pre ima obrnut karakter. Uverava nas da stvar nije ozbiljna.

Jedino opravdanje za ubistvo moglo bi se naći u kanibalizmu. Životinjski princip, paradoksalno, jedini homicidu obezbeđuje – čovečnost. Tako bi posle smrtne kazne, u ime zajednice, sud, uz svečani obred, morao da pojede osuđenika.

Hrišćanska civilizacija počiva na Dvomisli. Nema nijedne od deset zapovesti kojih se stvarno držimo, iako ih verno propovedamo.

Ako je smisao savremene penalne politike i njenih načela u korekciji, onda je smrtna kazna besmislena, jer odriče okrivljenom mogućnost popravke što mu ga i pravno osećanje ove civilizacije i zakoni na njemu zasnovani garantuju.

Ako za izvesne ljude, međutim, kažemo da su nepopravljivi, ubijajući ih povređujemo načelo nauke koja tu vrstu ljudi smatra bolesnim. Ubijanje bolesnih ljudi je eutanazija, koju u međuvremenu , sa gnušanjem odbijamo.

Tako se Dvomisao, kao i svuda, ovaj bazični mehanizam čovekovog mišljenja i njegove istorije, učvrstila i u našu pravnu nauku.

Načela su jedno, praksis sasvim drugo. Kako onda poštovati zakone, koji se donose izneveravanjem tih načela? Kako svoje potomstvo vaspitavati u poštovanju ikakvog zakona?

Pogubljenje sve više postaje eutanazija. Injekcija i formalno čini smrtnu kaznu eutanazijom. Eutanazija pretpostavlja nepopravljivost forme koja se uklanja iz života, a ova bolest koja je neizlečiva.

Ako osuđenika na smrt smatramo neizlečivim bolesnikom, zašto ga onda ubijamo? Ili ako ga ubijamo, zašto smo to pravo odricali nemačkim nacističkim lekarima kad su ga sprovodili nad duševno bolesnim ljudima? Ne svakako zato što su eutanaziju vršili da bi usavršili biološkozdravlja rase, jer ovom našom eutanazijom mi se nadamo da usavršavamo moralno zdravlje ljudi, pa smo na istom.

Statistike pokazuju da smrtna kazna ne služi ni za kakvu preventivu i da su apsolutno besmisleni argumenti koji se na tu preventivu pozivaju.

Bilo bi zaista najpravednije da smrtnu kaznu izvršavaju oni nad kojima je zločin izvršen ili njihovi najbliži rođaci.

Ako mi se kaže da mnoge argumente upotrebljavam tamo gde bi bio dovoljan jedan, odgovoriću - moj bi bio jedan jedini, i on glasi: „Ne ubij!“

19 comments:

Anonymous said...

Da li mislite da covek koji siluje malo dete i ubije ga zasluzuje da zivi? Drzava je kriva sto se izvlace sa 20-30 godina zatvora. Prirodno je da se covek plasi smrti, to bi ga i sprecilo da cini nedela.

Anonymous said...

a cime si ti, ili bilo ko drugi, zasluzio zivot? zivot se ne zasluzuje, jednostavno se rodis ovde...:P ukoliko ne postoji reinkernacija.
a odgovornost je uvek kolektivna, zeleli mi to da priznamo ili ne. takvi ljudi su prozivod ovog drustva, cijeg smo svi deo.
a strah od smrti su mnogi prevazisli, verovatno iz nekog drugog straha, a mozda i jednog malog dela u nama koji zeli da rikne i pati.
zapravo, ni jedno pooshtravanje zakona, nikad, nece izbrisati "zlo" sa planete.prolem je upravo u tome sto svi razmisljamo kako da sto efikasnije kaznimo prekrshioca, i time postanemo isti kao i oni,a ne kako da zajedno sprechimo, i pobedimo bolesti unutar drustva i psihe, svakog od nas.

(published by Ljiljana Pekić) said...

Sigurno za dalju diskusiju...

Ekspertni Radovi said...

Manijaci, pederi, silovatelji djece, ubice, zaslužuju smrtnu kaznu:
1. skupo je hraniti štetočinu društva,
2. primjer drugim manijacima,
3. izvršenje sankcije za gnusne zločine.
NEMA TU RASPRAVE !

Anonymous said...

Када неко одлучује да ли ће да учини злочин или не, он полази од тога да неће бити откривен, а не од тога каква му је казна запрећена.

Социопате постоје и постојаће без обзира на казне које су прописане.

Ако бисмо се боље осећали у вези са убиством неког детета ако и убица буде убијен, у коју категорију ми спадамо?

Anonymous said...

Pa kome peder nanosi zlo nikome a zasluzuje smrtnu kaznu, poseti psihijatra.

Anonymous said...

Mislim da uvesti dozivotnu je najveca kazna bez mogucnosti pokajanja...ili mu ubrizgati neki serum da umire u najvecim mukama bez mogucnosti da dobija lekove za bolove...

Anonymous said...

I ko treba preuzeti odgovornost (greh) na sebe i ubiti nekog u ime drzave, zakona?? Smrtna kazna vodi ka djavolskom krugu (zlo). A zlo se ne pobedjuje zlom, nego dobrim. Ne mozes vartu gasiti vatrom! Mislim da trebamo uciti kroz istoriju. Necemo iskoreniti monstrume i poremecene umove smrtnim kaznama, vec edukacijom i analizom gresaka u drustvu, kojih je previse...

Panter said...

U svetlu skora[njeg ubistva mlade Tijane, čovek koji je tako nešto bio u stanju da učini može slobodno da istrune na robiji. Neka u teškom `apsu razmatra svoja dela.

Bez obzira na revolt koji je isti izazvao, smrtnu kaznu nikako ne podržavam. Pravosudni i policijski sistem ni izdaleka nisu savršeni i mogućnost zloupotrebe je ovde prevelika.
Previše je primamljiva svakoj vlasti.

Anonymous said...

Ne znam da li zaslužuje da živi, ali svakako ne zaslužuje ni da se izvuče tako što će humano i bezbolno da umre.

Anonymous said...

Vala kad neko hoće da pobije pedere koji ne ugrožavaju nikoga onda zbilja i nema rasprave, ko sad da tu nabraja iz kojih je sve to razloga pogrešno a da na kraju ništa ne postigne...

Anonymous said...

To i ja kažem. Ako je kazna za gnusno zlo bezbolno umiranje a da nije samoubistvo, pa daj da zamolim nekog da mi namesti neki zločin, smrt me ne plaši, plaši me način na koji bih mogao da umrem. Učiniš da neko umre u najgorim mukama, a ti onda umreš mirno. Nije fer.

Anonymous said...

Dečko ti nisi normalan. Pa ti spadaš u kategoriju "manijak".

Anonymous said...

Oko za oko, zub za zub. Svi oni koji su protiv ovog, podsvesno ili svesno opravdavaju ubistva nemoćnih. Ako se jak sukobi sa jakim i jedan pogine onda ako je bilo nepravde možemo da pričamo o zatvoru. Za ovo nedelo, po kratkom postupku, smrtna kazna. U protivnom, zatvoriće ga na 20 godina a izaći će napolje za 12 do 16 uz dobro vladanje. Zar je to dovoljna kazna? Uvođenjem smrtne kazne verovatno se neće smanjiti velikim procentom ubistva nemoćnih ali bar ćemo takve monstrume zauvek odstraniti iz našeg društva. Jer šta drugo reći osim, Oko za oko, zub za zub.

Anonymous said...

apsolutno protiv smrtne kazne...smrtnom kaznom drustvo ubija pojedinca...tj drustvo postaje isti taj ubica...(najjednostavnije sto sam mogao sam objasnio ili shvatate ili ne shvatate)

Zorica Hadnadjev said...

Gospodo!Lako je raspravljati kad se radi o nekom drugom pomislite samo da se vama ne daj Bože desio slučaj da neko može detencetu tako nešto uraditi to andjelče Božije kakve je muke videlo da li postoji uopšte kazna za tako nešto on će izači i ponovo učiniti isto nema kod takvih ni kajanja niti osećaja to da društvo postaje ubica hm a kada gledate osobu koja je puštena iz zatvora odležao kaznu za ubistvo silovanje itd zar to nije mučenje društva treba da očekujemo tj da strahujemo ko je sledeća žrtva da sa istim idemo na rodjendane izvinite ....To bi bilo strašno STAVITE SE U SITUACIJU KAD BI VAM PROŠLO KROZ GLAVU ŠTA BISTE URADILI....UBILA BI GA POGLEDOM TO JE BILA BEBA....UŽAS MAJKA KOJA JE OVO DOŽIVELA NEKA JOJ GOSPOD POMOGNE DA PREŽIVI TU BOL....

Anonymous said...

I ako si tako hrabar, napiši ime i prezime dok drugima popuješ a ne Anonimus

Anonymous said...

"Ubica mog deteta je dobio 40 godina, a neki su pričali da Tijana nije dovoljno surovo ubijena za takvu kaznu. Mene nakon poslednjih slučajeva bombarduju porukama u kojima navode da bi trebalo uvesti smrtnu kaznu, ali ja pitam kakvo bismo društvo bili kada bismo na nasilje odgovorili nasiljem. Moramo da reagujemo na bolji način. "

Igor Jurić

Anonymous said...

Tekst je odlican, sto se zlocina koji je pocinjen tice(ubistvo i silovanje deteta) smrtna kazna deluje adekvatno. Medjutim ako bude bila donesena odluka da vratimo smrtnu kaznu, ovo nece biti jedini slucaj gde ce biti primenjena. Koje su sanse da se nevini covek osudi na smrtnu kaznu? Koliko puta se desilo da stavimo nevine ljude u zatvor? Smrtna kazna jednostavno nije prihvatljiva kao kazna koju bi jedno civilizovano drustvo trebalo da izrice. Kada neko trazi vracanje smrtne kazne da li je moguce da nije svestan posledica toga? To dete nista nece vratiti ali ajde da obezbedimo adekvatnu buducnost za ostalu decu.