Dnevnik Borislava Pekića 12. april 1983. godine

Život na ledu, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA

Utorak, 12. april 1983. godine

Šamsudinovsko shvatanje

srpsko-vizantijskih odnosa iz 1298. godine

Osnovni problem s kojim se suočavam u drugom delu treće parnice šeste knjige Zlatnog runa, odnosno u 1298. godini, ženidbi Milutina sa Simonidom, jeste izbegavanje da srpsko-grčke odnose dajem onako kako ih je slikao kroz svoju kentauromahiju Šamsudinov ciganski cirkus, pod Sigetom 1566. godine. 

Naime, da mrzeći Turke Srbi ove hvale i da im se dive. Otprilike onako kao što su kod nas 1948, a i u poznatim boljševičkim čistkama, pravljeni zapisnici sa saslušanja. 

Vi ste, na primer, mogli isledniku kod nas 1948, odnosno morali ste isledniku, bez obzira na to kakve odgovore davali, potpisivati zapisnike u kojima vaši razlozi za otpor komunizmu nisu proisticali iz toga što je komunizam jedan promašeni, nepravedni, nefunkcionalni poredak, već zbog toga što ste smatrali da je upravo funkcionalan, da je on pravedan, da je on jedini moguć, i to što je on fumkcionalan, jedini moguć i pravedan, i tako dalje, to je vas kao neprijatelja primoravalo na otpor. 

Dakle vi ste implicitno u svojoj optužbi hvalili komuniste. Ja to moram izbeći u ovom pismu, jer bi bilo krajnje očevidno da je onda cela funkcija Simeonovog pisma, glumca Simeona, Velikom logotetu konstantinopoljskom da se napravi jedna pohvala, jedna oda Srbima. 

Naprotiv, iz pokude, mržnje, ironije, sarkazma, podsmeha, treba da proistekne utisak straha, a tek odavde, posredno, izvesna istorijska veličina Srbije u tom istorijskom trenutku. Sasvim je drugo pitanje, ja iskreno sumnjam u to, proučavanje istorije nije me do tog uverenja dovelo, dakle iskreno sumnjam, odnosno pitam se, koliko su zapravo stvarne šanse bile srpske u borbi za vizantijsko nasleđe, čak i da nije bilo turske invazije.