ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
Sreda, 19. decembar 1956.
U Čekajući Godoa : Liki i Poco čekaju izvesnog Godoa, ali je Godo uvek ponovo sprečen da dođe, i Liki i Poco ne napuštaju svoje mesto u pukoj nadi da će Godo ipak najzad stići. U očekivanju Godoa oni se upoznaju sa skitnicama Estragonom i Vladimirom, te nastoje da svoje smrtno dosadno i zamorno čekanje prekrate bilo čime. (To bilo šta je zapravo život i u tome je jedna od dramskih Beckettovih ideja.) Međutim Godo ne dolazi i drama se završava.
Anti Beckett. Izložio B. B. nameru da napišem drugi deo Beckettovog Čekajući Godoa:
Estragon i Vladimir, te inače bezbrižne skitnice bivaju zaražene atmosferom čekanja, te se pridružuju Likiju i Pocu u očekivanju Godoa.
Liki dolazi do uverenja da je besmisleno dalje čekanje Godoa i pošto niko od njih ne zna kako Godo izgleda (jer Godoa niko od njih nikad nije ni video), misli da bi svoje drugove mogao uveriti da je on, Liki, taj Godo koga čekaju. Oni mu najpre ne veruju, jer Liki ničim ne može da dokaže da je on Godo, osim svojom golom tvrdnjom.
Ali pošto drugi (pravi, a možda i ne) Godo nikako ne dolazi, u njima se rađa sumnja da Liki možda ipak ne govori neistinu i da je on Godo, koga su očekivali. Oni ga podvrgavaju izvesnom ispitivanju, ali više njihova neodoljiva potreba da imaju najzad svog Godoa, nego uverljivost njegovih inače apsurdnih odgovora, čini da oni priznaju taj novi Likijev identitet. (Na primer: Poco pita Likija: „Zašto nam nisi rekao da si ti Godo?“ Liki odgovara: „Nisam to znao!“)
Likijevi motivi su pošteni: on želi i sebi i svojim drugovima da prekrati čekanje i u početku on je potpuno svestan toga da on nije Godo, te se pomalo i pribojava dolaska pravog Godoa.
U tom strahu on u jednom momentu pokušava da razuveri svoje drugove i da prizna da ih je prevario: ali sada je to prekasno. On više ne može nikud iz kože Godoa.
Potpuno spontano on iskorišćuje svoje ime. Njihov život nije postao nimalo bolji; stvarno on je mnogo gori; pre nego što se Liki pretvorio u Godoa postojalo je ipak čekanje; sada više nema šta da se čeka: Godo je stigao.
Ali oni su svi, pa i sam Liki, uvereni da je njihov život bolji otkada im se on predstavio kao Godo, koga su čekali.
Ali pravi Godo najzad ipak stiže.
Oni ga teraju kao lažljivca i tako on odlazi. Posmatrajući iz prikrajka kako njegovi drugovi ismejavaju pravog Godoa, Liki razmišlja i poslednja njegova misao je: da li je on, Liki, možda ipak Godo.
No comments:
Post a Comment