ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
28. januar 1956.
Iščezavalo je ali nije iščezlo, gubilo se, ali nikad sasvim izgubljeno, šćućureno u nepoverljivosti, izdvojeno od sebe u korist svoje budućnosti, zabarikadirano mnoštvom svojih telašaca kao zid ogledalima koje pritiskuju goleme „balave sene“ nespretno, ali izdašno u poročnosti.
Dnevnik: 30, 31, 32. stranica „Komentara“; imam poteškoća sa kontrapunktalnom tehnikom, jer ako želim da postigne određeni efekat, mora biti čista (nikako proizvoljna kao kod Dos Passosa ). Zatim pisao „Ponoćni Ekspres“. Zaveo nov metod u beleškama: umesto da ih činim kako slede, ustanovio tri sveske.
U „Političke“ unosim rezultate jednogodišnjih studija i sve što se odnosi na aktuelnu politiku; u „Filosofske“ opšta razmišljanja i posebno ideje koje sistematizuju Energijalizam; u „Umetničke“ - primedbe i studije koje se odnose na umetnost, njenu funkciju, a naročito na probleme drame i romana; najzad u „Marginalije“ (podeljene u tri dela od kojih svaki odgovara po jednoj svesci) refleksije na štivo, ukoliko one neposredno ne mogu biti razvijene u gradivo Političkih, Filosofskih ili Umetničkih svesaka.
Konačno sam postigao izvesnu preglednost te mi kasnije deskripcije neće oduzimati isuvše vremena.
Praktična mašta. Samo oni momenti mog maštanja kojima dominira praktičan cilj, samo oni u kojima razmišljanje preteže nad pukim slikama najzad, samo efikasno maštanje koje pretpostavlja da bude sredstvo umesto samo sebi svrha - zaslužuje da mu se čovek, i tada uz opreznost, prepusti. Svako drugo je ravnodušno, i trenutno olakšanje što se u njegovim vizijama dobije, biva odmah zatim stostruko plaćeno napetošću pod pritiskom realnog sveta.
Ako čovek želi da bude diktator, uzaludno i bolesno maštanje sastojalo bi se u tome što bi sebe zamišljao kao već stvarnog diktatora, i u pompi vršenju kolosalnih funkcija koje mu taj umišljeni položaj nameće; efikasno maštanje pretpostavljalo bi da za tu želju samo zna, da je intelektualno podrazumeva, a ono bi se bavilo sredstvima za njeno ostvarivanje.
Maštanje ovde ima funkciju racionalnog izbora; ono izgrađuje izvesne načine, ono ih smesta iskušava pod stvarnim okolnostima nad kojima nema uticaja, umesto da ih razmešta u okolnosti fantazije koje su pod njenom neposrednom stvaralaškom dominacijom; ne zadovoljavajući se uobraženim likovima svoje moći ona postepeno i metodski izgrađuje njene realne likove.
Upoznao se sa problemom transfera, radio na kompozicionoj šemi „Eroice“ (Allegro con brio). Držim da jučerašnji plan kompendijuma politike treba tako preinačiti da u svom trajanju ne pređe u 1957. godinu. S obzirom da bi iduće godine morao preći na kompendijume užih oblasti politike.
No comments:
Post a Comment