Dnevnik Borislava Pekića 18. avgust 1955.
Život na ledu I, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić
ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
18. avgust 1955.
Odlučujem da u dogledno vreme načinim još jedan pokušaj sa marksizmom. Moj stav prema njemu je stvar intelektualnog poštenja. Ranije studije Marxa, Engelsa i Lenjina, iako su bile potpune u smislu toga što sam sa jakom, ali neprijateljskom pažnjom pročitao sve njihove tekstove, imale su ipak tri svojstva koja su znatno umanjivala značaj zaključaka do kojih sam došao:
a) Parcijalno ulaženje u problem - jer na kraju krajeva ne radi se o tome da li je ovaj ili onaj stav doktrine tačan ili ne, nego da li je ona integralno istinita, što će reći politički jedino moguća - sa nedovoljnim poznavanjem nauka na kojima se marksizam i temelji i najviše zadržava: političke istorije, ekonomije i sociologije.
b) Polemičarska pristrasnost, neprijateljsko otklanjanje a priori.
c) Cepidlačenje na pojedinostima bez uviđanja celine. Potrebno je naoružati se strpljenjem i savešću, pa ma šta otuda proisteklo. Ako i budem došao do uverenja da su marksisti u pravu u pogledu svojih nazora, nadam se da to za mene neće značiti da su u pravu i u pogledu njihove političke primene. No strahujem da bi i to moglo biti. Bio bi to strahovit udarac na moj svet.
Ali treba biti hrabar i podneti ga, jer ako dođe, uvek je došao na vreme, da popravim stare i izbegnem nove zablude.
Jedan komunist bi rekao da sam tipičan „inteligent“. U tom slučaju Z. D. bi govorio sa izvesnom i pomalo prezirnom naklonošću, da sam bio „naivni građanski humanist“, koji se zapleo u mreži večitih ideja i, premda je priznavao ispravnost marksističkog stanovišta, nikad nije imao ni hrabrosti ni volje da iz toga izvede praktične zaključke. Neka bude što je rečeno.
ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
18. avgust 1955.
Odlučujem da u dogledno vreme načinim još jedan pokušaj sa marksizmom. Moj stav prema njemu je stvar intelektualnog poštenja. Ranije studije Marxa, Engelsa i Lenjina, iako su bile potpune u smislu toga što sam sa jakom, ali neprijateljskom pažnjom pročitao sve njihove tekstove, imale su ipak tri svojstva koja su znatno umanjivala značaj zaključaka do kojih sam došao:
a) Parcijalno ulaženje u problem - jer na kraju krajeva ne radi se o tome da li je ovaj ili onaj stav doktrine tačan ili ne, nego da li je ona integralno istinita, što će reći politički jedino moguća - sa nedovoljnim poznavanjem nauka na kojima se marksizam i temelji i najviše zadržava: političke istorije, ekonomije i sociologije.
b) Polemičarska pristrasnost, neprijateljsko otklanjanje a priori.
c) Cepidlačenje na pojedinostima bez uviđanja celine. Potrebno je naoružati se strpljenjem i savešću, pa ma šta otuda proisteklo. Ako i budem došao do uverenja da su marksisti u pravu u pogledu svojih nazora, nadam se da to za mene neće značiti da su u pravu i u pogledu njihove političke primene. No strahujem da bi i to moglo biti. Bio bi to strahovit udarac na moj svet.
Ali treba biti hrabar i podneti ga, jer ako dođe, uvek je došao na vreme, da popravim stare i izbegnem nove zablude.
Jedan komunist bi rekao da sam tipičan „inteligent“. U tom slučaju Z. D. bi govorio sa izvesnom i pomalo prezirnom naklonošću, da sam bio „naivni građanski humanist“, koji se zapleo u mreži večitih ideja i, premda je priznavao ispravnost marksističkog stanovišta, nikad nije imao ni hrabrosti ni volje da iz toga izvede praktične zaključke. Neka bude što je rečeno.
Comments