Dnevnik Borislava Pekića 24. juli 1955.

Život na ledu I, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić 

ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA 

24. juli 1955. 

Počinjem da gubim nerve.

25. juli 1955. 

Produžavam da gubim nerve.
x
Marat : Tim gore po njene neprijatelje. Javne i tajne.

Danton : Na koga ciljate?

Marat : Na onoga koji se neimenovan odaziva.

Danton : Dočekao si Dantone da te vređaju šugavci! Umukni Marat! Marate urlaju samo u septembru, a sada je juli.

Marat : Ne zna se za Maratu po septembru, nego za septembar po Marati.

Robespierre : Budimo pravedni. Ministar pravde u mesecu septembru bio je čovek po imenu Danton. Marat je rekao: „Aristokrate o fenjere“, narod izvršio, Danton odobrio.

Marat : Robespierreu, ja sam vas nazvao: nepodmitljivi.

Robespierre : Hoćete li da me time sada podmitite?

Ja : Vrli građani, meni se strašno spava!

Danton : Ostavimo ga! On pripada generaciji slabih.

Marat : Gle, građanin spava. Kad građani spavaju onda je otadžbina u opasnosti.
 Robespierre : (zamišljeno) Treba obnoviti Komitet javnog spasa.


Marat : Jesen koja je rana najbolje je godišnje doba. Septembar je najlepši dan rane jeseni.

Danton : Ko zna? Možda se nismo dobro poznavali.

Robespierre : Možda je nedostajalo još jedno načelo.

Marat : Ili još jedan zajednički septembar.

Ja : (čineći se da spavam) Ovi će se izgleda sporazumeti. Teško nebu. Tri seni se lagano udaljiše. Danton je hramao, a iza Marate lepršao se crveni ogrtač topao od isparenja. Robespierre (to sam još čuo, popravi svoju vratnu maramu i reče suvo): Građanine Dantone, kada ćete Konventu položiti računa o 350.000 livara iz fonda Ministarstva pravde? Danton (opsova). Ali su senke već bile daleko. I nisam čuo njegov odgovor.