Thursday, April 03, 2014

Dodela nagrada Borislav Pekić učenicima

Dodela nagrada Borislav Pekić učenicima beogradskih gimanazija na dan 2. aprila 2014.g. 

Uz veoma lep program u kome su učestvovali učenici Treće beogradaske gimnazije dodeljene su po tri nagrade za prozu, poeziju i esej. Program je bio ispunjen citatima iz dela Borislava Pekića, muzičkim izvođenjem klasika na klaviru kao i arijama iz raznih kompozicija.

Žiri je radio u sledećem sastavu: prof Petar Pijanović, književnik Radoslav Bratić i književnik dr Mirko Magarašević.

PROZA
Prva nagrada dodeljena je radu pod naslovom „Dobrota je u ovom svetu golo siroče“ autoru Šinžar Kseniji učenici I 4 razreda Pete beogradske gimnazije.
Druga nagrada dodeljena je radu pod naslovom „Nikada se neću vratiti u svoj rodni kraj“ autoru Petru Atlagiću, učeniku I 3 razreda Zemunske gimnazije.
Treća nagrada dodeljena je radu pod naslovom „Roja“ autoru Luki Joviću učeniku I 1 Treće beogradske gimnazije.

POEZIJA
Prva nagrada dodeljena je radu pod naslovom „Impresija o totalitarizmu“ autoru Milji Mladenović, učenici IV 9 Treće beogradske gimnazije.
Druga nagrada dodeljena je radu pod naslovom „Oda olovci“ autoru Danijelu Ristići učeniku IV 1 Filološke gimnazije.
Treća nagrada dodeljena je radu pod naslovom „Sveti Sava“ autoru Vladimiru Radojkoviću učeniku III 4, XIV beogradske gimnazije

ESEJ
Prva nagrada dodeljena je radu pod naslovom „Jedan vapaj Meše Selimovića“ autoru Vukomanu Milenkoviću, učenika IV 4 Zemunske gimnazije.
Druga nagrada dodeljena je radu pod naslovom „Peščani sat Danila Kiša“ autoru Đorđu Kosiću učeniku III 5 Četvrte beogradske gimnazije.
Treća nagrada dodeljena je radu pod naslovom „Književnost je vremeplov kojim često putujem“ autoru Jeleni Rakidžija učenici IV 2 Sedme beogradske gimnazije.

Nagrađeni učenici su kao nagradu uz povelju dobili knjige Borislava Pekića kao i monografiju vračarske opštine pod naslovom Vračar bogato ilustrovanu fotografijama, mapama i crtežima na 336 strana.

НОВИ УСПЕСИ НАШЕ МЛАДЕ ПОЕЗИЈЕ ПОД ПЕКИЋЕВИМ ОКРИЉЕМ

Није претерано рећи: поезија је мајка свих уметности. То се потврдило и ове године на Конкурсу Фондације Борислав Пекић за најбољу песму гимназијалаца Београда. Ново поетско класје најмлађих песничких гласова ниче, шири и обогађује културни хоризонт Србије, као њен изворни духовни ослонац.

Јер не заборавимо да је и наш Свети Сава – поред свега што је учинио као вером обистињени Светац – био и песник! Наше ново песничко класје стигло је пред нас са 140 нових песама, нових снова и нада! И ми се тим сновима и нада радујемо и својим духом и духом Борислава Пекића. Осим што је лепо наградити, корисно је и поучити, па ћу зато изнети пар вредносних оцена и савета као добронамерну критику.

Владимир Радојковић из XIV Београдске гимназије, написао је песму ''Свети Сава'' која је полетно и убедљиво химнична и много успелија него његова песма о ''Карађорђу'' над којом би требало још да промисли и уклони из ње патетичне тонове, јер Карађорђе је био велики стратег и одлучан вођа, али НЕ онај – како нам песник каже – ко ''Мачем није знао где бије''.

Млади песник треба да избегава лаке, садржајно неуверљиве риме попут: ''...све Србе скупи, ... народу словоду купи'' – јер слобода се НЕ купује. Пожељно је да се из овога извуче поука: када оживљава легендарне и стварне српске историјске ликове, песник не сме да подлегне утицају патетичне идеализације која песму лишава убедљивости, изнутра је руши.

У том смислу Владимир је био убедљивији са песмом ''Свети Сава'' која је и награђена трећом наградом. . Данијел Ристић из IV разреда Филолошке гимназије послао је пет песама од којих су две веома успеле – ''Талас'' и ''Ода оловци'' која је награђена другом наградом за успешно исказану универзалност у значењу и симболичности.

Ево другонаграђене ''Оде оловци'' где се песник досетљивим набрајањем складних реторичких питања обраћа самој оловци као антропоморфизованом медијуму саме поезије! –

Да ти је неко рекао
Да ћеш послужити песнику
Као сликару кичица ...
Рембранту у Ноћној стражи ..

Да ти је неко рекао
Да ће те моја рука држати,
Да ћеш ти стихове писати,
Да ћеш себе свету дати,
Да ћеш без срца остати
Док не напише се песма ...
Да ће из тебе потећи живот
И да за живот мораш мрети ...
Би ли му веровала?

Суочени са овом песмом разумећете зашто сам био на самој ивици одлуке да за песму ''Ода оловци'' Данијел Ристић буде првонаграђен. Ипак, немерљивом предношћу превагнула је песма ''Импресија о тоталитаризму'' – чиме? Заоштреним очајањем, трагичном социјалном свешћу и храбрим моралним ставом који може бити врлина младости, али ипак збуњује зрелом снагом истине!

Ту, првонаграђену песму, написала је Миља Младеновић, ученица, случај је хтео, баш ове, III Београдске гимназије. Њени стихови осветљавају судбину ''малог човека'' и ево делића те судбине коју сви можемо тако добро разумети –

Мали човек се грчи осакаћен
Речима у које није веровао
(...)
Он посматра свој живот
Сива игралишта, бетонске фасаде
Тужна лица породице која сања о срећи
Деца учена да верују и не мисле
Милиони који сањају о другој страни зида
Мали човек... није никад чуо истину

А део те истине садржи оно што је и Борислав Пекић сматрао пресудним – да поезија уме да постане креативна баш онда када је ''стварност провоцира у пуној мери''! Зато је, уз прву награду, песникиња Миља Младеновић заслужила и моју најновиију студију Српска критичка поезија и надам се да ће, ако овако настави, ускоро ући међу заслужне песнике које та књига тумачи и слави.

У овом свечаном тренутку не смемо заборавити и на оне песнике који су такође дали свој успешан допринос овогодишњем надметању за најбоље песничке гласове београдских гимназија. То су – Ђорђе Косић из III/5 београдске IV гимназије са изврсном песмом ''Сива чапља'', затим две ученица ове, III Београдске гимназије, Изабел Чеперковић Дијас са песмом ''Никад нећу заборавити'' и Нина Мартиновић са песмом ''Човек'' па упућујем Нину да свакако прочита истоимену песму ''Човек'' Јована Стерије Поповића.

Заслужује похвалу и песма ''Нумерисане'' као и ''Књиге су мостови који спајају људе'' чији су ми аутори нажалост остали непознати. Морају се похвалити и песма ''Сувишан човек'' Оливера Павлова, као и стихови Милоша Бабића, обојце из XIII београдске гимназије. Похвалу заслужује и ученица трећег разреда XIV Београдске - Катарина Ковачевић за песму ''Гробље'' у којој зри трагично осећање живота које ипак бива превладавано духом светосавске наде!

На крају морам признати и нагласити да ови издвојени песнички гласови, осим добитничких, нису једини које треба похвалити, али предност сада морамо дати награђенима, па молим да у име својих успеха, заслужене награде и приме.

2. април 2014.
Мирко МАГАРАШЕВИЋ
члан Жирија награде Борислав Пекић

5 comments:

LUKA007 said...

Gde mogu da se procitaju price koje su osvojile prva dva mesta?

(published by Ljiljana Pekić) said...

Dragi Luka,
Priče koje su nagrađene možda biste mogli da dobijete ili od autora ili od gimnazije u kojoj je učenik ili učenica. Ja ih u svakom slučaju nemam
Srdačan pozdrav.

(published by Ljiljana Pekić) said...

Dragi Luka,
Sada sam baš pogledala sajt Treće gimnazije i videla da su oni publikovali sva nagrađene učenike iz 2013. godine. Sigurna sam da će to uraditi za nagrađene ove godine. Naravno treba im malo vremena da to otkucaju i uobliče. Ako budem išta saznala, staviću informaciju na ovo isto mesto. Ovo je sajt III gimnazije:
www.trecagimnazija.edu.rs
Srdačan pozdrav.

Djole Kosic said...

Oprostite, Ljiljana, da li biste mogli da ispravite gresku u pohvali pesama (Djordje Kosic i XIV gimnazija - greska je jer je IV u pitanju) ?. Znam da je sitnica, ali bio bih Vam veoma zahvalan ako biste to ucinili. Srdacan pozdrav!

(published by Ljiljana Pekić) said...

Dragi Đorđe,
Hvala Vam što ste mi ukazali na grešku. Sada je ispravljena.
Srdačan pozdrav.