Monday, April 23, 2007

Iz dnevnika - VI deo

VI deo neobjavljenih dnevnika Borislava Pekića (decembar 1956)

Preporuka da obrađujem svoj vrt, shvatam kao upućivanje na obradu sveta. Moj vrt je svet i ja sam vrt svog sveta. Samo dubina do koje sam prokopao kao krtica svoju prividnu spoljnost može da sinhrono dubi moju unutrašnjost.
*****
Glupo je to da se erotičnost u krajnjoj liniji ne može ničim definitivno zadovoljiti. Ne može se čovek deerotizirati samo na taj način što će izvršiti koitus, ili ne bar potpuno kako bi do dna iskusio svaku strast. Potrebno bi bilo da se čovek sav istroši u jednom vremenu strasti, da ne postoji neko drugo moguće vreme od koga se očekuje obnavljanje onoga što je promašio. Da bi dosegao do same srži svoje erotičnosti trebalo bi da je čoveku stanju da samo jednom koitira, ovako liči na davljenika koga talas uvek ponovo odbaci do obale.
*****
J. Pollock-ChaosČovek bi zaista morao da bude uvek jednosmislen: da živi sa jednom ženom bez prestanka i sna (čak i u snu) i to uvek sa jednom istom ženom – jer se samo tako postiže svrha. Kontinuirano prodiranje u svoju ljubavnu istinu – izvesno vreme, a onda više nikad; da se nahrani jednom yauvek, da sanja jednom zauvek, da čuje muziku jednom zauvek, da mrzi, strahuje, čezne, prezire, da bude ravnodušan jednom zauvek. Trebalo bi zaista da postoji vreme za sve, kao što kaže Propovednik, ali da u tom vremenu ne budemo sposobni da se obmanjujemo izgovorima.
*****
Trebalo bi da izvesno iskustvo smrti prethodi agoniji, jer život nije drugo do neka vrsta toplog, veštački zagrejanog pasaža između dve hladne i mrtve ulice. Rađamo se iz smrti. (Možda u tom potencijalnom iskustvu leži razlog strahu od nebivanja.) Vraćamo se svojoj smrti kojoj smo odani. Život tako nije drugo do gnojav infiltrat u čistim plućima nempostojanja.
*****
Doktrine su kao rukavice: što su tešnje – lepše izgledaju.
*****
Sumnja je kao svrab – što se više češeš sve više svrbi.
*****
Sigurnost je dionizijska; sumnja faustovska.
*****
Duša je jedan apsurdan konflikt koji uzima na sebe likove poznatih nedoumica.
*****
Sumnja je higijenska kao karbol: dezinfikuje dušu.
*****
Ideja je sasvim zgodan izgovor za kukavičluk. Ideja je takođe i voda u kojoj možemo pilatski oprati ruke.
*****
Znam da je nehrišćanski ismejavati bližnjeg svoga. Ali jedan komunista uopšte nije moj bližnji. Ponekad mi se čini da pripadamo dvema biološkim vrstama.
*****
Kada dva čoveka razgovaraju to često liči na gađanje sa zavezanim očima. Naše konverzacije često liče na pokušaj ribe da se sporazume sa pticom.
*****
Stan je neka vrsta nadgrobne ploče; čovek koji sebi zida stan mora da se oseća kao bolesnik koji sebi delje mrtvački sanduk
*****
Duh je tropski cvet kome je potrebno naročito podneblje, da bi opstao. Postoje ljudi čije prisustvo rascvetava duh, i oni koji ga sprže poput mraza.
*****
Umetnik nikeda nije siguran živi li ili tek igra život.
*****
Kockanje je zgodna zamena za ulične nemire.
*****
Memorija je ono što nas čini živima. Kada ne bi bilo memorije ne bismo ni bili svesni da živimo.
*****
Umetnost, a osobito muzika, samo je jedan stilizovan mit o smrti. Ono što je san za duh, to je umetnost za život: adaptacija na smrt. Ništa tako nepopravivo ne ubija kao dobra muzika, muzika je estetsko opravdanje smrti.
*****
Držim da za pisca pisanje detektivskih priča ima istu važnost kao i vežbanje skala za pijanistu. Kroz njih pisac stiče izvesno poštovanje prema čitaocu, koje je sklon da izgubi. Osim toga se navikava nalogičnost. Najzad to donosi novaca.
*****
Dolazim do uverenja da kad čovek otkrije da je nesposoban za ma koji koristan posao, onda počinje da se bavi umetnošću.
*****
Monistički instinkt održava ravnotežu između straha od apsurda koji se aktuelizira u našoj prividnoj usamljenosti i izdvojenosti sa jedne strane, i stvarne količine usamljenosti koga sadrži svaki deo neke celine. Monistički instinkt je odbrambeni refleks mišljenja.
*****
Zora je naličje sumraka i obrnuto. Nema razloga pesimizmu.
*****
Laž pomaže da čovek svoj opstanak svari, da druga bića svari, da preživi svoj život, ne da ga proživi.
*****
Sumnji imam da zablagodarim za to puno osećanje postojanja, koje me poput usijanih klješta, čereči do kostiju.
*****
Laž je jedan način da čovek opstane. Smrt – drugi.

No comments: