Sunday, February 18, 2007

“U traganju za Zlatnim runom”-1. deo

Neke ideje iz knjige “U traganju za Zlatnim runom”, Borislav Pekić, BIGZ, Beograd,1997. Skinula sa magnetofonskih traka i priredila Ljiljana Pekić.

Izgon Adama iz raja ima paralelu u Argonautici. Adam, budući izgnan iz raja, izgnat je u stvari iz duhovnosti i bačen u jedan prividan, materijalni zivot koji je sav trud, sav muka, bez ikakvog smisla, dok je njegov život u raju, paralelan sa životom heroja i bogova u Argu, bio ono savršenstvo kome reinkarnacijama treba da se teži. Dakle u tome je simbolika Argonautike.
*****
Vermeer-Earth Globe “Načertanije” mi služi u “Zlatnom runu” da podvrgnem kritici imperijalne aspiracije Srbije, ali sa gledišta jednog racionalnog simeonskog duha, ne dirajući pri tom u epsku tog “Načertanija” i u mit koji je sa njim povezan. Naime, kritika mora biti data isključivo sa gledišta jednog dubljeg načertanija, jednog dubljeg trgovačkog, ekonomskog osvanja, čije su pristalice uvek bili Simeoni, nasuprot onome što su zvali bombaškim načinom ili udaranjem u trublje i talambase, a što su i pokazali povodom predaje gradova 1867. godine.
*****
Kanibalizam se javlja iz dva razloga: kao nužnost u trenutku kada bez upotreba, odnosno zloupotrebe, ljudskog mesa može da se umre, i iz ritualnih, obrednih razloga, kao neka vrsta odbrane od htonskih božanstava ili iz potrebe da ta htonska božanstva umilostive.
*****
Pravi bankrot je onaj što se ujutru ne brije i sa prozora gleda u daljinu. Onaj kome ni do čega više nije. Koji je pustio dušu da mu u čekinje dugova zaraste.
*****
Nešto postaje savršeno samo onda kad ne žudi ni za čim, odnosno kada je žudnja, kada je ambicija, kada je potreba za promenom potpuno nestala.
*****
Forma sama za sebe, ne može imati nikakve zahteve koji su van zahteva sadržine.
*****
Svaka boja na vlasti malo u praksi izbledi, pa i crvena. Suočene sa realnošću, radikalske ideje, tako sjajne u opoziciji, izbledeće podosta kad ih s vlasti valja primenjivati.
*****
Treba uvek gledati na program stranaka, a ne na ideje – u stvari, čak pre na ljude nego i na program, jer program uvek zavisi od ljudi, a ne ljudi od programa.
*****
Simeon Njegovan (iz “Zlatnog runa”) je nazivao radikale gladnom strankom, zato što su godinama proganjani i bili bez položaja, i zbog toga je znao da se oni, kad dodju na vlast moraju najpre nahraniti, i da će njihov radikalizam oslabiti s punim stomakom.
*****
Samoupravljanje je samo forma diktature jedne partije.
*****
Grčki pakao (u njihovim mitovima) deluje zaista mrtvo i hladno, i muke se uglavnom sastoje od toga što se ne živi, što se ne može komunicirati sa svetom, pa čovek stiče utisak da je jedna od najgadnijih osobina grčkog shvatanja pakla žapravo dosada. Vatra tu ne igra ulogu kakvu igra u hrisćanstvu, u kome ona simboliše pakao.
*****
Racionalističko tumačenje mita, odnosno njegova racionalizacija kako u nauci tako i u umetnosti, plodonosno je, jer u njemu otkriva protoistorijske ljudske sadržaje i izvesne važeće etičke norme. No radikalna racionalizacija isključuje iz mita metafizički momenat, čak i kada prepoznaje njegove religiozne, ritualne, sadržaje.

Tako mitovi dobijajući na istorijskoj ubedljivosti, gube u onome što je u njima duhovno. Uništava se njihova dvopolnost, divinstvo i antropoidnost u istoj ravni, za račun jedne niže stvarnosti.
*****
Mit je bezvremen isključivo u odnosu na hronološko, linearno vreme koje predstavlja kostur naše ljudske istorije. U samom mitu, medjutim, odvija se jedno vreme koje je kao i svako vreme linearno, on predstavlja plod spoja izvesnih uzroka kojima slede izvesne posledice, ali slede uvek iza uzroka. Jer da nije tako, da to linearno vreme u tumačenju i dogadjanju mita ne postoji, moglo bi se slobodno predpostaviti da je Tantal najpre stavljen u položaj da ne može dohvatiti vodu i ugasiti žedj, dohvatiti voće i utoliti glad, a da je tek potom uvredio i ponizio bogove, nudeći im za jelo svog sina Pelopa.
*****
Noemis (u “Zlatnom runu”) najpre ima neka unutrašnja upozorenja da u Trakiji ne sme okusiti ništa od plodova zemlje. On zna da se na izvesnim mestima ne sme jesti, inače čovek ostaje večno za njih vezan. U čemu je ovde paradoks?

Paradoks je u tome što s jedne strane ne sme jesti da bi čovek bio slobodan da ode, a jesti se opet mora da bi se živelo i da bi se moglo otići. Ako sada izraz “Trakija” zamenimo stvarnim značenjem, dakle izrazima “život”, odnosno “pakao”, iz svega toga proizilazi paradoks koji se nalazi u osnovi i svakog apsurda. Da je bekstvo moguće samo nejelom, dakle neuzimanjem plodova dotičnog opstanka, odnosno smrću. Jer se ovde nejedenje, dakle neuzimanje plodova opstanka, odnosno života, uzima kao alegorijsko značenje samoubistva, odnosno smrti, a to je jedini način da se čovek spase pakla, odnosno života.

No comments: