Disproporcija između društvenih načela i prakse njihove primene
Znamo da cilj kazne nije odmazda (retribucija) za počinjeno krivično delo, već „popravka i resocijalizacija“ ako je u pitanju kriminalni delikt, a kad je reč o političkom, „prevaspitavanje zatvorenika u lojalnog građanina socijalističke nam domovine“. Ma šta o socijalizmu mislili, to zvuči savremeno i čovečno.
Stvarnost robije – pri čemu ono što robuje, to je upravo ta stvarnost – videli smo, ni u kom pogledu ove ciljeve ne potvrđuje. Teški uslovi života i univerzalna represija, često van mere dopuštene Standardnim minimumom OUN, čine od zatvora fokusno mesto ljudske patnje.
Znamo, takođe, da cilj socijalizma nije despotija, no jednakost i pravda, a ipak se njegova praksa sadrži u likvidaciji i onih pretpostavki za koje se izborila toliko omražena građanska demokratija i njen tvorac – građanska klasa.
Disproporcija između načela socijalizma i njegove stvarnosti tolika je da se s njegovim inicijalnim idejama gubi svaka veza. Umesto široke oblasti ljudske sreće i blagostanja, dobili smo znatno prostranije, naseljenije, nečovečnije i opasnije fokusno mesto ljudske patnje.
I robija, kakvu sam upoznao, i socijalizam, kakav smo upoznali, ljudski su porazi. Nekada je, za mene, jedina razlika bila u tome što sam znao da se s robije kad tad izlazi, a mislio da se iz socijalizma ne izlazi nikad.
U oba sam se slučaja prevario.
Sada mi izgleda da će robija (i ona na robiji, i ova na slobodi) i socijalizam nadživeti.
No comments:
Post a Comment