“CRNOBERZIJANCI” ILI KAKO SAM
DOZNAO DA JE GRAĐANSKI STALEŽ NAPALA PLESAN (VII deo)
Plemički multimilioneri. Jeftina zemlja. Krupov monopol. Holštajnovi berzanski poslovi. Sistem Duisberg. Uticaj oglašivača. Organizacija Hugenbergovog koncerna. Stivensov novinski koncern. Borba novca protiv većine. Privreda i diktatura. Mađarski falsifikatori franaka. Deterding se pojavljuje na pozornici. Poreske utaje.
Znaćete na šta mislim. U protivnom, produžite da se upoznajete s načinom na koji je Pantagruel malim prdežima proizvodio čovečuljke a puvanjcima ženetuljke, a pametne ljude ostavite da uče kako se prave pare.
Ali sa mađarskim falsifikatorima franaka i sistemom Duisberg nije se moglo za porodični sto a da to ne izazove fras Svetskog duha kod oca, žilav otpor načela dobrog odgoja kod majke i dedinu cincarsku zajedljivost.
— Šta ima novo? — Pitao bi otac kao i obično.
— Duplikati tekstilnih bonova ueće se izdavati.
— Piše u novinama?
—Ja to nisam pročitao — rekao bi deda.
— Nisi ni mogao. Ti čitaš samo izveštaje Glavnog stana Vođe Reicha. A ovo je saopštenje Centrale za tekstil.
— Kakva su to posla? — Naljutio bi se otac. — Dok drugi u tvojim godinama na istorijskim romanima razvijaju maštu, ti čitaš saopštenja Centrale za tekstil!
Deda je nabrajao: — Centrale za stoku, meso, masnoću. Centrale za kožu. Centrale za hemijske proizvode. I ostalih Centrala našeg sjajnog života. Ja lično smatram da to razvija maštu bolje od svakog istorijskog romana. Tera je, naime, da zamišlja stvari koje nemamo, blagodareći tome što umesto njih imamo Centrale.
— Šta ti na to imaš da kažeš? Zar ne misliš da Dirisove naredbe baš i nisu najbolje štivo koje se danas može naći?
Ovo nisam mogao poreći: — Znam, tata, ali šta mogu kad Berza ne radi pa nema berzanskih izveštaja.
Majka je pitala: — Šta on hoće time da kaže?
— Da bi umesto Dirisovih čitao berzanske izveštaje.
— Zaboga, Mihajlo, zašto povodom toga nešto ne preduzmeš?
— Koliko ja prost vidim — rekao je deda — mogao bi jedino da poradi na otvaranju Berze.
— Sad opet ne razumem tvog oca. Ne razumem nikog. Ja se u vašoj konverzaciji uopšte ne snalazim.
— Niko se ovde ne bi zezao kad bi znao da je tropa ako izgubi svoje bonove za krpe. —Intelektualci su mi išli na živce.
Majka je upravila prst na mene: — Eto. Ja opet polovinu njegovih reči ne razumem.
— Pročitala sam u novinama da je otkriveno jezivo masovno ubistvo. — Izjavila je sestra. Sa odvratnošću je žvakala nešto što nam je predstavljeno kao meso.
— Gde?
— U Parizu. Rue le Su¬e¬ur 21.
— Ti Nemci baš ne znaju šta je dosta. — Rekla je majka.
— Deda bi najviše trebalo da brine. On je taj koji gubi bonove.
— Ovog puta nisu Nemci. Neki dr Petiot. Ubijao ih je u lekarskoj ordinaciiji u ulici Rue Caumar¬tin, a onda, preobučen u biciklistu, prenosio biciklom sa prikolicom u Rue le Su¬e-ur.
Deda je to proglasio neracionalnošću: — Da ih je lečio, postigao bi isti rezultat bez ikakvog skandala.
— Ja nalazim da je za sve to kriv onaj Arsenije. — Rekla je majka.
— Koješta. Čovek živi u Beogradu. A ni bicikl ne vozi.
— Mislila sam povodom Aleksandrove lektire. On mu puni glavu trgovinom. I šta to znači preobući se u biciklistu? Kakva je sad to naročita biciklistička odeća? Nije leševe prenosio balonom da mu treba naročita odeća. Neizostavno bi trebalo sa njim razgovarati.
— Mislim da bi to i policija htela, ali je čovek u bekstvu, mama.
— Govorim o Arseniju, zaboga. Je li, Mihajlo, hoćeš li razgovarati sa Arsenijem?
— Neka me bog sačuva. Kod njega ne bih ni po dug. Pre bih u Rue Caumar¬tin.
— Sad je to lako reći. Doktor više ne ordinira. — Kazala je sestra.
— Lan¬dru je u svoje vreme ubio jedanaest verenica — sećao se deda. — We¬ig¬mann je 1937. u predgradu Pariza zadavio šest. Dokle je taj tvoj doterao?
— Do dvadeset pet.
Deda je izveo zaključak: — Vidi se da živi u Novoj Evropi gde je sve monumentalno.
Sestra je konsultovala novine: — O monumentalnosti, međutim, ništa ne piše. Žene su istesterisane vrlo sitno.
— Šta ovo znači, Aleksandra? Kakvi su to razgovori za ručkom?
No comments:
Post a Comment