Život na ledu L 258 deo

 

Život na ledu L 258 deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić

Petak, 11. novembar 1983. godine

Zver je oblik promašenog božanstva

Ovo je odgovor na 26. Bratićevo pitanje za „Književnu reč“.

Premise za odgovor koje sam ja razbio u tri kratka. Jedno je:

„Ima li spasa za čoveka?“

Moj odgovor. Ne vidim ga. Ako put vodi u ambis, savršeno je svejedno da li idete njegovom desnom ili levom stranom, ili se pak držote sredine. Jedino praktično pitanje je brzine. Ne moramo baš trčati.

 Drugo Bratićevo pitanje bilo bi:

„Šta mislite o politici i političarima?“

Kao pisac odgovaram – oni su za mene građa, ravnopravna sa svakom drugom temom. Kao građanin odgovaram – moj odnos prema političarima zavisi od njihove politike.

I najzad treće pitanje:

„U Vašoj prozi čovek se pretvara u životinju. Kakvo je to spasenje?“

Moj odgovor. Pretvaranje u životinju u prenosnom značenju reči ne u smislu antropocentričnog izdvajanja čovekove svesti iz prirode kojoj pripadaju i životinje, posledica je jednog suprotnog procesa obogotvorenja. 

(Ikar se takmiči sa Helijem, Rutkovski se obogotvorava kroz ničeanske ideje nadčoveka, koje Hamilton u Besnilu biološki postiže i realizira.) Dakle, nastoje da tim obogotvorenjem preovladaju ljudska ograničenja bez stvarnog poznavanja njihove svrhe i prirode. Zver je ishod promašenog božanstva. 

Stvar, međutim, nije u tome da se pretvorimo u nešto drugo, nego da otkrijemo šta smo, i da to što uistinu jesmo, ako smo nešto, razvijemo jednim prirodnim putem.