Život na ledu L 260 deo

 

Život na ledu L 260 deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić

Petak, 11. novembar 1983. godine

Đogo, Goli otok naše književnosti

Premise odgovora na 17. nešto izmenjeno Bratićevo pitanje koje sada glasi:

„Bilo je dosta vrućih rasprava o zabranama nekih knjiga kod nas i o odlasku jednog pesnika, Gojka Đoga, u zatvor, koji je potom pušten. Šta Vi mislite o zabranama knjiga?“

Ovo pitanje u prvom redu zato što pesnici ne idu u zatvor kao što idu u Rim ili na letovanje, već ih tamo odvode, treba promeniti da glasi ovako:

„Bilo je dosta rasprava o zabranama nekih knjiga kod nas i suđenju jednom pesniku. Šta Vi o tome mislite?“

Slučaj pesnika Gojka Đoga je „goli otok“ naše kulture. Doći će dan kada ćemo se toga stideti, kao što se stidimo i nekih drugih svojih istorijskih omašaka, a tada ćemo, da bismo taj stid sakrili, nastojati da se o tome što manje piše, pa ćemo i knjige o tome zabranjivati.

Pokušaćemo da mislimo kao da toga jednostavno nije bilo. Ponašaćemo se kao da se to nije desilo. Stvorićemo tako jednu približno orvelovsku atmosferu kada je u pitanju prošlost.

Seći ćemo likove sa fotografija, pokušavaćemo da falsifikujemo stvari kako bismo izbegli da o njima, premda su već odavno mrtve, govorimo normalno. (Ovo bi trebalo malo formulirati, prejako je i plašim se da zbog ovoga ceo intervju ne bude odbačen.)

Pretpostavljam da do zabrane dovode tri motiva. Osećaj nesposobnosti da se jednoj knjizi na kritički i civilizovan način suprotstavi, ako se drži da ona sadrži neistine.

Uverenje da, premda se takva sposobnost poseduje, mase – ono što su nekada bili ljudi – nisu kadre shvatiti gde je istina između dve koje im se nude. I najzad nada da će odlaganje knjige na neodređeno vreme umanjiti njeno dejstvo. To se, međutim, ne dešava, ali kako je Haksli rekao:

„Jedino što od istorije možemo naučiti jeste da nas ona ničemu nije naučila.“ Nevolja je kod ovakvog razmišljanja u tome što se jedna knjiga uistinu uopšte ne može zabraniti.

Kad-tad ona se nekako uvek pojavi i upravo zbog toliko reklamiranog straha od nje postaje značajnija istina, nego što to po sebi jeste. Zabranjivanje knjiga dakle nije zločin, to je glupost. Dabome još uvek je jeftinije od spaljivanja.