ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
Januar 1955.
„Tako budući mlak, nijesi ni studen ni vruć, izbljuvaću te iz usta svojih”.
(O t k r o v e n j e gl. 3, st. 16)
„I uzeh knjižicu iz ruke anđelove i izjedoh je i bijaše u ustima mojim kao med slatka, a kad je izjedoh ...“
(O t k r o v e n j e gl. 10-10)
„I načini sebi kovčeg od drveta gofera i načini pregrade u kovčegu i zatopi ga smolom spolja i iznutra”.
(O t k r o v e n j e gl. 6-14)
J A N U A R 1955
„Onima koji su bili vešti u čitanju zvezda nije bilo nepoznato da su nebesa imala izgled zla. A meni Grku Oinosu između ostalih bilo je jasno da je sada došla ona promena 794. godine kada je ulazeći u znak Ovna planeta Jupiter se spojila sa crvenim prstenom strašnog Saturna”
(Priče tajanstva i mašte E. A. Poe )
„Kad nekoliko boca crvenog hijoskog vina u otmenoj dvorani jedne mračne varoši, koja se zvala Ptolemais, sedeli smo u noći, mi društvo sedmorice ... Svaki od nas posmatrao je bledilo svog lica i zverinje u oborenim očima svojih drugova.
A ipak mi smo se smejali i bili smo veseli na svoj naročiti način koji je bio histeričan, i pevali smo pesme Anakreonove - koje su ludost, i pili smo mnogo mada nas je purpurno vino opominjalo na krv. Jer tu je bio još jedan stanovnik naše sobe u osobi mladog Zoilusa . Mrtav i ispružen ležao je on uvijen u mrtvački pokrov ...”
(Priče tajanstva i mašte E. A. Poe)
„I Senka odgovori: Ja sam Senka i moje je Prebivalište blizu katakombi Ptolomejskih , a kod onih mračnih dolina jelisijuma koje se graniče sa kanalom Haronovim”.
(Priče tajanstva i mašte E. A. Poe)
„I onda mi sedmorica skočismo sa naših sedišta u užasu i stojasmo drhčući i tresući se i preneraženi, jer zvuci u glasu Senke ne behu zvuci ma koga bića, nego množine bića i menjajući se svojim naglascima od slova do slova, padali su tužno na naše uši i dobro poznatim i dobro zapamćenim naglascima mnogih hiljada umrlih prijatelja”....
(Priče tajanstva i mašte E. A. Poe)
No comments:
Post a Comment