Monday, March 21, 2011

Obožavanje rada

Odmor od istorije XXV deo
Publikovano u Beogradu, BIGZ 1993, Copyright © Borislav Pekić.

Obožavanje rada i tome proporcionalna niska produktivnost

Sve despotije obožavaju rad. “Rad oslobađa” je krilatica tiranija. Za njih je rad dužnost, pre svega opšta i za opštost, u demokratijama potreba, pre svega lična, i za ličnost. I u Trećem rajhu i u Sovjetskom Savezu (u njegovim satelitskim kopijama, takođe) udarnička proizvodnja promovisana je svim sredstvima ne samo zato da bi se zemlja što pre iz tehnološke zaostalosti izvukla, nego da bi se njeni građani zabavili nekim realnim, na izgled dostiživim ciljem koji će im zameniti brigu za ličnu sreću i blagostanje.

bacchus

Kako njegov pravi cilj nije sama proizvodnja, nije emitovanje robe već posebnog tipa građanina, građanina kao oruđa, alatke, instrumenta, ona je stalna, a pošto je stalna, i uvek temperamentna, postaje najzad ropska. I nije ropska samo zato što se obavlja za drugog (državu), ili što radnik od njenog povećanja nema nikakve osobne koristi, pa ni interesa da je uvećava, već što ga duhovno pretvara u slugu.

Tome pomaže i normiranje rada, ranokapitalistički metod povećanja produkcije, protivu kojeg su se socijalisti i komunisti s pravom bunili, ali ga odmah posle pobede i sami uveli. Ne vodeći računa o razlikama u iskustvu, fizičkoj snazi, veštini i starosti, norme su, za sve radnike iste, već samim tim postajale ropske. Ili, ako hoćete, robijaške.

Jer i na robiji je rad prisilan i normiran. Uprkos svemu, bar po mom mišljenju, on je u zatvoru lakši nego na slobodi. Na robiji prisilan rad očekujete, on za vas nije iznenađenje kao na slobodi, već ste rob, pa vam ni u tom smislu ne može nauditi kao na slobodi, gde uobražavate da ste slobodan građanin. I najzad, u tamnici, imate više šansi da ga, uz ponioć vaših drugova normiraca, izbegnete.

Na robiji ga izbegavate svesno, na slobodi često nesvesno. Ali je rezultat isti — niska produktivnost i očajna kakvoća proizvedene robe. A usput, na robiji mnogo bolesnika na poštedi, a na slobodi penzionera na ladanju.

Jedino što je uspelo je — građanin-rob.

3 comments:

Zlatna Lala said...

Toliko savremeno i realno, a opet s punim poetskim izrazom. Svaki put podjednako, ako ne i vece, odusevljenje.

(published by Ljiljana Pekić) said...

Draga Zlatna Lalo,
baš se radujem da Vam se Pekićevi tekstovi dopadaju i da nalazite kao i ja da su savremeni odnosno svevremeni.
Pitali ste me za dodelu nagrada u III gimnaziji. Danas sam saznala da će proslava biti 4. aprila u 18. časova. svi zainteresovani su dobrodošli na ovu svečanost.
Srdačan pozdrav.

Zlatna Lala said...

Hvala Vam puno na toj informaciji. Ja sam ucenica Gimnazije "Sveti Sava", ali bi mi bilo izuzetno drago da prisustvujem svecanosti.