Wednesday, March 30, 2011

Egzistencijalni moral, proistekao iz stalne ugroženosti

Odmor od istorije XXXIII deo
Publikovano u Beogradu, BIGZ 1993, Copyright © Borislav Pekić.

Egzistencijalni moral, proistekao iz stalne ugroženosti i brige za opstankom

I u zatvoru i na slobodi uslovi života diktiraju tip morala. Kako su uslovd slični, ponekad isti, isti je i opšti moral. (Specifičnosti koje smo u zatvorskom modelu isticali generalnu podudarnost ne mogu poremetiti.) Osnovna se briga tiče egzistencije. Održavanje u životu uzima sve vreme i koristi svaku misao. U zatvoru je takvog ustrojstva režima cilj sprečavanje narušavanja tamničkog poretka ili bekstva iz njega. Na slobodi je to eliminisanje zahteva za nekim pravom, ličnim ili opštim. A naročito za pravom na promenu. U oba slučaja, čovek koji stoji na rubu ambisa mora da održava ravnotežu, on nema kad da ispituje prirodu provalije, razloge zbog kojih je na njen rub došao i da se raspituje za — vodiče.

socrates

Ako spontani mehanizam socijalističkog života nije đovoljan da obezbedi ravnodušnost građana prema svojoj sudbini i njihov revolt spreči, ako on, iz bilo kakvog razloga, isuviše prostora ostavlja za razmišljanje, zaključivanje, pogotovu za proishodeći čin, organizuju se konzekutivne neprijateljske afere, masovne kampanje, opšte reforme, prestrojavanja (diferencijacije) u hodu (u mestu, zapravo), izdaju se saopštenja, daju obećanja, čini sve što je načelno i logički nemoguće, ali je praktično i dijalektički moguće, da se neizbežno izbegne.

Ako se to ne može, onda na dug rok odloži. A ako i to ne pali, odloži bar do Božića ili Velike Gospojine. (Komunisti, uistinu, počinju ličiti na nas iz davne godine 1945. Samo, onda smo mi imali Saveznike u koje smo se nadali. Oni ih danas nemaju. Isto je, međutim, tačno da smo mi s tim Saveznicima prošli jednako kao što će oni proći bez njih.)

Kad god bi zatvor zahvatio unutrašnji nemir, sledila je vest o nekoj amnestiji koja samo što nije objavljena ili bi usledio opšti preraspored osuđenika. Zabrinuti kuda će otići, s kim će novu sobu deliti, kako će pri premeštaju zabranjene stvari sakriti, kako, možda, uticati na svoj razmeštaj, robijaši su zaboravljali sve što ih je pre toga mučilo.

Zaboravljali su čak i robiju.

I time je cilj postignut.

2 comments:

Срђан said...

Драга гђо Пекић,

Да ли сам нешто пропустио да поменем?

Свака реченица завређује пажњу, али да не пишем дуге коментаре, отићи ћу међу критичаре, а није ми место тамо.

Ако бих поменуо неке мени значајне, то би биле:
"Održavanje u životu uzima sve vreme i koristi svaku misao. U zatvoru je takvog ustrojstva režima cilj sprečavanje narušavanja tamničkog poretka ili bekstva iz njega."
"A naročito za pravom na promenu."
"Isto je, međutim, tačno da smo mi s tim Saveznicima prošli jednako kao što će oni proći bez njih."

Али, ова реченица ми није јасна:
"Ako se to ne može, onda na dug rok odloži. A ako i to ne pali, odloži bar do Božića ili Velike Gospojine."
Не кажем ја да све разумем, али немам ни назнаку шта би ова могла да значи. Да ли је то последње прибежиште, вера, молитва да се насиље избегне "на порцију" од 6 месеци?

Свако добро.

(published by Ljiljana Pekić) said...

Dragi Srđane,
Sve ove delove koji su prethodili ovom odlomku defakto su deo celine i treba ih čitati zajedno, pa se onda bolje razumeju.
Srdačan pozdrav.