Tuesday, March 29, 2011

Egzistencijalni moral

Odmor od istorije XXXIII deo
Publikovano u Beogradu, BIGZ 1993, Copyright © Borislav Pekić.

Egzistencijalni moral, proistekao iz stalne ugroženosti i brige za opstankom

I u zatvoru i na slobodi uslovi života diktiraju tip morala. Kako su uslovd slični, ponekad isti, isti je i opšti moral. (Specifičnosti koje smo u zatvorskom modelu isticali generalnu podudarnost ne mogu poremetiti.) Osnovna se briga tiče egzistencije. Održavanje u životu uzima sve vreme i koristi svaku misao.

U zatvoru je takvog ustrojstva režima cilj sprečavanje narušavanja tamničkog poretka ili bekstva iz njega. Na slobodi je to eliminisanje zahteva za nekim pravom, ličnim ili opštim. A naročito za pravom na promenu. U oba slučaja, čovek koji stoji na rubu ambisa mora da održava ravnotežu, on nema kad da ispituje prirodu provalije, razloge zbog kojih je na njen rub došao i da se raspituje za — vodiče.

0307grec

Ako spontani mehanizam socijalističkog života nije đovoljan da obezbedi ravnodušnost građana prema svojoj sudbini i njihov revolt spreči, ako on, iz bilo kakvog razloga, isuviše prostora ostavlja za razmišljanje, zaključivanje, pogotovu za proishodeći čin, organizuju se konzekutivne neprijateljske afere, masovne kampanje, opšte reforme, prestrojavanja (diferencijacije) u hodu (u mestu, zapravo), izdaju se saopštenja, daju obećanja, čini sve što je načelno i logički nemoguće, ali je praktično i dijalektički moguće, da se neizbežno izbegne.

Ako se to ne može, onda na dug rok odloži. A ako i to ne pali, odloži bar do Božića ili Velike Gospojine. (Komunisti, uistinu, počinju ličiti na nas iz davne godine 1945. Samo, onda smo mi imali Saveznike u koje smo se nadali. Oni ih danas nemaju. Isto je, međutim, tačno da smo mi s tim Saveznicima prošli jednako kao što će oni proći bez njih.)

Kad god bi zatvor zahvatio unutrašnji nemir, sledila je vest o nekoj amnestiji koja samo što nije objavljena ili bi usledio opšti preraspored osuđenika. Zabrinuti kuda će otići, s kim će novu sobu deliti, kako će pri premeštaju zabranjene stvari sakriti, kako, možda, uticati na svoj razmeštaj, robijaši su zaboravljali sve što ih je pre toga mučilo.

Zaboravljali su čak i robiju.

I time je cilj postignut.

2 comments:

Slaven Kovačević said...

Поштована Љиљо,

нисам се дуго јављао, иако сам, редовно посећивао овај блог. Разлог мом писању сада је поновно укидање емисије "Атлантис" са програма Радија Београд. Желео бих овим путем да обавестим Вас и читаоце овог блога да се петиција против укидања ове емисије може потписати на линку.
Ова, сад већ култна, емисија се редовно бавила ликом и делом нашег омиљеног писца, те је емитовала значајне писце и филозофе нашег времена. Више информација на сајту "Новог стандарда" овде.

С поштовањем
Славен Ковачевић

Срђан said...

Egzistencijalni moral, proistekao iz stalne ugroženosti i brige za opstankom

"Na slobodi je to eliminisanje zahteva za nekim pravom, ličnim ili opštim."
Власти посматрају искључиво групе, и кроз групе се права могу задобити, јер личност не прознају, како у својим редовима, тако и изван. Друга је ствар потчињавање групе утицају партије, јер свакој је групи заштита потребна, а како то боље постићи него удруживањем?

"Ako spontani mehanizam socijalističkog života nije đovoljan da obezbedi ravnodušnost građana prema svojoj sudbini i njihov revolt spreči, ako on, iz bilo kakvog razloga, isuviše prostora ostavlja za razmišljanje, zaključivanje, pogotovu za proishodeći čin, organizuju se konzekutivne neprijateljske afere, masovne kampanje, opšte reforme, prestrojavanja (diferencijacije) u hodu (u mestu, zapravo), izdaju se saopštenja, daju obećanja, čini sve što je načelno i logički nemoguće, ali je praktično i dijalektički moguće, da se neizbežno izbegne."
Велики су проблем они, који су без посла остали, а нису гладни. Гладни праве довољно незгода, колико ли само чине они који то нису? А онда, ако се намере неког осудити, нејпре се почиње са припремама преко медија, и оног тренутка када је публика у нечију кривицу убеђење, тада и оптужница стиже! Па ту су константе афере, афере без краја, нове и најновије реформе, ПАРТИЈСКЕ ЧИСТКЕ, и безброј саопштења и обећања.

"Kad god bi zatvor zahvatio unutrašnji nemir, sledila je vest o nekoj amnestiji koja samo što nije objavljena ili bi usledio opšti preraspored osuđenika."
Ту је "корисно" донети какав закон, попут оног о легализацији, регистрацији, новим исправама, дозволама, створити константну бирократску трку у којој ће "грађани" бити пред сталним захтевом удовољавања исправности пред законом, тачније административном одлуком.