Ideje iz „Besnila“ – 2. deo

Neke ideje iz romana Borislava Pekića „Besnilo“- 2. deo; izbor Ljiljane Pekić

Ljudske predstave o Zemlji nepopravivo su pompezne. Ljudske predstave o kosmosu neizlečivo antropozentrične.

Da li je jedino čoveku, s njegovom besmrtnom dušom, dato i pravo da eksperimentiše s drugim živim bićima? Da li uistinu, jedino on može, sme, ume svoje istine saznavati putem patnje, nesreće, umiranja drugih?

Jedino on u takozvanim laboratorijama imati krvave žrtvenike svoje žeđi za saznavanjem?

Zar i čovekova Zemlja ne bi mogla biti tek nečija laboratorija, ljudi nečije eksperimentalne životinje, na kojima neka napredna civilizacija s humanom ravnodušnošću prema životu, testira svoje intergalaktičke insekticide, a visokosisarska ih populacija ovde dole u agoniji doživljava kao sve strašnije bolesti. Naravno da bi to Zemlja mogla biti.
*****
Psihijatar zna sve, ali ne čini ništa. Hirurg ne zna ništa, ali čini sve. Dermatolog takođe ništa ne zna, ali ne čini ništa, jedino patolog sve zna, samo – jedan dan prekasno.
*****
Kod ljudi postoji nepoverenje svesti ogrezle u lažnoj sigurnosti moderne civilizacije. „Anestezirana“ svest priznaje opasnosti koje nisu pod nosem. Jedino krize u Etiopiji, Iranu, Kongu, Maleziji. Čim se s njima suoči kod kuće, nastoji, po naopakom nagonu održanja, ne da ih savlada, nego da ih obezvredi.
*****
Svest o opasnost se uviđa sporo, preko rasturenih, naoko nezavisnih događaja, koje um prinudno spaja u celinu. Užas se akumulira lagano. Stečeno saznanje postaje trajno. A ta trajnost najjača je osnova za otpor.
*****
Svest biva hipnotizirana od straha, pa ljudi deluju kao marionete, lutke bez inicijative i mašte.
*****
Prilagođavanje prirodi, a ne prilagođavanje prirode, formula je koja vrsti obezbeđuje trajnost. Ljudska moć, ako želi da bude korisna i po sebe i po prirodu, treba da se svede na saradnju sa njom.
*****
Besnilo je bolest ili svet u ogledalu.
*****
U epidemijama ne takmiče se nauka sa bolešću, nego grobari sa smrću.
*****
Medicina se sastoji od devedeset devet procenata laži i jednog procenta sreće.
*****
Svaki raj ima svoj pakao, ali ih je ponekad tešlo razlikovati.
*****
Mir je prividan, a briga se može akumulirati u nervnu krizu. U bezbroju živčanih ganglija neizvesnošću ujedinjenog organizma, stvaraju se mračne napetosti, koje će, kad se zategnu do pucanja, detonirati u strahovitu termopsihičku eksploziju.
*****
U ljudskoj je prirodi da ne veruje ni očiglednim istinama, ako se ne uklapaju u obrazac koji donosi korist
*****
Ako čovek igra prljave igre, mora se malo i sam uprljati. Kroz kloaku se ne prolazi kao kroz parfimeriju.
*****
U stvarnosti kataklizma može trajati dugo, a da ništa ne izgubi od uzbudljivosti. U romanu drama traje kratko ili je nema.
*****
U mikro, a ne makro svetu krije se tajna preživljavanja vrste, jer sve dok ne prodremo u tajnu virusa, naš let prema zvezdama biće putovanje mrtvaca na dopustu.
*****
I u najžešćim priirodnim katastrofama, zemljotresima i poplavama, ljudska smrt u celini ostaje herojska, jedino bolest ubija ponižavajući ubijenog.
*****
Za sposobnost zdravog rasuđivanja važi Arhimedov zakon. Čovek potopljen u stvarnost gubi od kritičke moći koliko je teška njime zauzeta stvarnost.