Tuesday, August 14, 2007

U Edenu na Istoku-3. deo

Štampano u „Odabranim delima Borislava Pekića“, odabrane farse; knjiga 11, 1984. godine; priredila Ljiljana Pekić.
za IV deo vidi
STARI: Gde sam stao?
NOVI: (Hladno.) Na meni.
STARI: Malo - sutra! Na meni povodom vas. I vaše navodne usamljenosti... Šta sve ja nisam preduzimao da se odlepim! Ja sam se, moj gospodine, u svrhu potpune nezavisnosti, jednom i u vinsku bačvu zakovao! I to svojeručno! Ni u pintera poverenje nisam imao... I tako, u bure kao salamura složen, u vodu otumbao. Računao sam – em pod vodom, em u buretu, najzad ću biti sam...

NOVI: I jeste li bili?
STARI: Đavolsku mater! Nabasao sam na ribe! Čitavo jato!
NOVI: (Sladostrasno.) Organizacija!
STARI: Vi se, Cimerman, niste s ribama često suočavali?
NOVI: Na nadmorskoj visini, na kojoj sam ja službovao, to i nije čudo...

STARI: (Panično.) Riblje oči su vam najsumnjičavije kurvinske oči koje su ikada ugledale svetlost dana. Od proklete radoznalosti, jabičice samo što im iz glave ne ispadnu...
NOVI: Napraviću belešku. Kandinsky-Univers (Beleži u sveščicu, pošto je liznuo olovku.) Ja se, eto, na vodu nisam obazirao, i budući da je ona bila van kontrole, lako je moguće da je ON upravo vodom otplivao...
STARI: Ko je to – ON?

NOVI: Jedan moj slučaj, nije važno. Važno je samo da su vodenim putevima, možda i u burićima, izmicali, i da sam ja baš zbog tog previda i suspendovan... Što sam jebenu vodu zanemario!...
STARI: ON je, nažalost, nije zanemario.
NOVI: Koji je sad ON?

STARI: Jedan moj slučaj, i takođe nije važno. Ustanovio sam, međutim, da vodom, u sitne, vampirske sate, patroliraju NJEGOVI motornjaci sa alarmnim sirenama i reflektorima...
NOVI: Zaludni ljudi spasavaju davljenike.
STARI: Koješta! Taj koji je mene iz vode izvukao svakako nije spasilac. Zar bi i jedan dobronameran čovekovako prisluškivao? (Stavlja uvo Novom na grudi u predelu srca.)

NOVI: Ne verujem. Kad postoje aparati.
STARI: (Uplašeno.) Kakvi aparati?
NOVI: Kao mladeži. Zalepe se za kožu.
STARI: (Razdrlji košulju, pregleda grudi, naiđe na mladež.) Ovako?
NOVI: Jeste.
STARI: (Naglo otkine mladež, bolno krikne.) Jaoj, majko moja!

NOVI: (Radoznalo.) Ima, znači, i pravih mladeža?
STARI: (Stenjući.) To vi tako kažete!
NOVI: Pa nešto mora biti i pravo, gospodine Kristijane.
STARI: (Jarosno. Skoči sa klupe.) Kakav Kristijan! Jeste li pomahnitali? Znate li gde živite? Vi podmećete! Ništa ja ni o kakvom Kristijanu ne znam. Ne znam ja ništa ni o čemu!

NOVI: (Trese sveščicom.) Rekli ste da se zovete... na zapisnik izjavili...
STARI: (Urla.) Ništa ja nisam izjavio! Pogotovu na zapisnik! Taman posla!... Držite li vi mene, Cimerman, za budalu?
NOVI: Zašta, do mog, da vas držim kad se stalno menjate?
STARI: (Smiruje se, seda.) Kamo sreće, samo nisam opazio. A ni ONI.

NOVI: (Čita iz sveščice.) Jeste li još uvek goroseča?
STARI: Zašto – još uvek? NIkad i nisam bio. Ja sam parakuvar.
NOVI: Eto, a hvalili ste se.
STARI: (Nervira se.) Ne verujem vam! Nikome ja na ovom kurvinskom, doušničkom svetu ne verujem! Da mi sad kažete „Melhiore, prijatelju, eno ga sunce!“, ja ne bih poverovao ni da me sunčanica udari. Mislio bih da ste u žbunje podmetnuli kvarc lampe!

NOVI: Lažni trag, dakle, dezinformacija, Melhiore?
STARI: Šta rekoste?
NOVI: Dezinformacija.
STARI: Rekli ste – Melhiore?
NOVI: Od vas sam čuo.
STARI: Niste mogli. Jer ja se zovem Johan. Jon, ako vam je komotnije za pamćenje... I kad smo već kod predstavljanja...

NOVI: Lažnog...
STARI: Vi o sebi ništa, ništa o tome – vi šta ste i čime se bavite?
NOVI: Držao sam da je opštepoznato da sam u tajnoj službi.
STARI: To brišite! Ništa nije ono zašta se predstavlja, i nema toga koji je takav kakav nam se pričinjava... Zato se izvolite legitimisati.. I odmah da smo načisto, ako ustvrdite da ste bulka, i da prekrasno mirišete, naročito u tajnosti iz večeri, ne računajte da vam verujem. Celog sam života nasedao tim olinjalim policijskim trikovima!

NOVI: (Indignirano.) Nisam bulka. Službenik sam. Službenik pod suspenzijom. Službenik pod privremenomsuspenzijom. Uvređeni službenik pod privremenom suspenzijom.
STARI: Peške ili na konju?
NOVI: (Razdraženo.) Na stolici! U kancelariji! Za stolom! Ispred rolo-ormana! Među dosijeima! S patent olovkom u bojama!... CAP, ŠKLJOC, FIK!.. Ja sam planer! Siva masa! Čisto mišljenje! Nemam nikakve veze sa stvarnošću!... I šta vi tu mene propitujete? Ja sam onaj koji ispituje, istražuje, njuška...

STARI: Pas, dakle, u najgorem slučaju – naučnik.
NOVI: Naučnik, naravno. Koji pas piše patent olovkom u bojama?
STARI: Niste špijunčina?
NOVI: Kako se usuđujete?
STARI: Žbir?
NOVI: Ne vređajte me, inače... (Dohvati sveščicu.)
STARI: Daleko bilo. Samo se osiguravam... Ni uhoda, konfident, agent?

NOVI: Šta je vama, čoveče?
STARI: (U tempu.) Juda, doušnik, cinker, cinkaroš?
NOVI: I’te s milim bogom!
STARI: (U tempu.) Dostavljač, prokazivač, potkazivač... Otkucavate li?
NOVI: Službenik sam državni, gospodine, nisam zidni sat!
STARI: (U tempu.) Ni senka, pratilac, gorila, budno oko, odano uho, treći pod stolom?
NOVI: Za stolom radim, gospodine!

STARI: Ti su najopasniji. Ponekad i oni pored... A vi ne zamerite, nikad niste bili ovde dole, ne znate kako je to jebeno...
NOVI: Samo po referadama. Personalno dole sam prvi put.
STARI: Pa kako vam se čini?

NOVI: Ne umem reći, ne snalazim se. Konce ne hvatam. Ovo mi je tek prvi mesec dole, takorekuć debitiram. I još pod suspenzijom, razumete?... Delujem po ličnoj inicijativi. Kao umetnik, ne činovnik... A onda, ni sve da postignem ne mogu, svuda da budem, svuda nos da turim, sve da notiram...

I najposle, sve što se čuje, načuje, dočuje, pročuje, sve što se spazi i opazi, oseti i predoseti, sve to valja nekako splesti, u logičnu, ubedljivu priču povezati... Beskrajno je to fin i sitan vez, moj gospodine, gospodine...
za IV deo vidi

2 comments:

Katarina said...

KaDraga Ljiljana,

Citam odlomke drame. Zaintrigirala me je.

Volela bih da pogledam i predstavu. Pominjali ste da je repriza 17. avgusta. Mozete li mi reci gde ce se odrzati?

Srdacno vas pozdravljam,
Katarina

p.s. i dalje radim na Atlantidi - scenario je spreman za prevod

Ljiljana said...

Draga Katarina,
za reprizu nisam sigurna, ali bi trebalo da bude kao i premijera na Kalemegdanu, kod Vojnog muzeja. Ja sam veoma zadovoljna izvedbom, nisu menjali tekst i mislim da je bas onako odigrana kao sto je i Pekic zeleo.
Drago mi je da je scenario zavrsen. Nadam se da cete imati srece sa prevodom i daljim radom.
Srdacno Vas pozdravlja
Ljiljana