Razmisljanja u “Zlatnom runu”

Imamo mi građane. Ono što nemamo je građanska klasa. Srpski građanin je realan. Fantomska je samo srpska građanska klasa. U ideološkom smislu, naime, za klasu nije dovoljno da jedan sloj ljudi ima identične eksploatatorske interese, ni da poseduje državnu organizaciju za njihovu odbranu, već da sve to objedinjuje neki viši, makar i lažni cilj, u koje veruje ne samo eksploatatorska klasa, nego i ona koja se eksploatiše … Ukratko, sve što ima jedna dobro organizovana razbojnička banda, osim, dabome, tog višeg cilja, koji ionako služi za opseniti prostotu.

Ako smo mi zaista materijalnog porekla, i ako smo zaista samo prašina koja se prašini vraća, čitava naša duhovna istorija nije ništa drugo do uzaludan i očajnički protest protivu ove kosmičke špekulacije …
*****
U istoriji se od istorijskog kredita ništa brže ne iscrpljuje …
Bez vojske ćemo možda biti izgubljeni, bez političke mašte, verovatno, ali bez morala svakako …
*****
Mi neprestano govorimo o vrlinama našeg nacionalnog bića, nikad o njegovim manama. A istoriju, onu suštinsku povest i sudbinu jednog naroda, ne predodredjuju njegove vrline, nego njegove mane …
*****
Naša je nacionalna strategija puki politički tropizam …
*****
Epski ne može biti ni čovek ni narod. Epska može biti isključivo jedna njegova osobina, pod uslovom da se ispoljava s ludačkom upornošću. Sama osobina pri tome nema značaja …