Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Zatvor kao civilizacija i civilizacija kao zatvor
Ljudska žrtva boga plodnosti u dravidskih konda
Pred istom se dilemom nalazite kad bez ikakvih istorijskih predznanja prisustvujete procesima Velike čistke.
Ako ste kao naučnik navikli da posmatrate bizarne rituale, u kojima svaki pokret ima prenosno, sveto značenje, pa se ne može izostaviti, nego se uvek na isti način ponavlja, gde su reči prvosveštenika (sudske službe) i inkantacije vernika (publike) striktnim kanonima propisane, vi ćete poverovati da prisustvujete obredu – uvek sličnom pozorištu – posle kojeg će se učesnici mirno razići kućama.
Ako poznajete neke drevne svetkovine, gde se ljudske žrtve imitiraju, otpratićete osuđenika na smrt u podrum i gledati kako mu u potiljak pucaju, a zatim očekivati da se digne, rukuje s krvnicima i ode kući.
Opišimo obredni prizor iz jednog drugog vremena i plemena, čije ćemo ime zasad držati u tajnosti. I u njemu ste stranac, prvi put ceremoniji prisustvujete. Ne znate ništa o ljudima koji u njoj učestvuju, ni zašto to čine, ni šta obred znači, čemu je namenjen. Ali i tu ste da posmatrate, opisujete, naučne zaključke izvlačite, a ne da sudite.
Obred se obavlja pred monumentalnom zgradom, očigledno hramom, jer se iz njega uzdiže toranj sličan crkvenom. Iz tornja kulja crni dim kao s Molohovog žrtvenika, i to vas još više uverava da je reč o svetilištu. Utisku pripomaže oveći broj ljudi u ceremonijalnoj crnoj odeždi, u kojoj ćete, po analogiji, prepoznati namrgođene, domaćim bogom opsednute sveštenike i njihove ministrante u skromnijim odeždama sive boje.
Prvi u rukama drže ceremonijalne skiptre, u vašoj civilizaciji poznate pod imenom policijskih pendreka, korbača i goveđih žila. Ali, naučeni na raznovrsnost života, vi se čuvate olakih, zavodljivih analogija. Palice, očigledno, ovde imaju sakralnu funkciju. Udarci po leđima batinom ili čizmom u stomak, psovke, grdnje, dreka, po svoj prilici su fingirani, i predstavljaju ritualnu imitaciju neke davne, nehumane prošlosti.
Jer pastva, i bez svega toga, mirno i pobožno u hram stupa. Šta se u njegovoj unutrašnjosti zbiva, kakva se egzistencijalna tajna u njoj, tokom inicijacije, adeptima otkriva, u čemu se svečani obred, tako sličan eleusinskim misterijama, sastoji, ne znate, ali zaključujete da imate posla sa plemenom koje poznaje boga i zna kako mu, za dobro svih, valja služiti.
U međuvremenu, to je krematorijum nemačkog koncentracionog logora.
Uzmimo i treći primer, a vas opet u ulozi neobaveštenog posmatrača neobičnih običaja nepoznatih plemena.
Domoroci spavaju tesno zbijeni u velikoj zajedničkoj kolibi, otkrivajući već samim tim naklonost prema kolektivnom životu i kolektivnim radnjama što ovakve zajednice obeležava i izdvaja od individualističkih društava Zapadne Evrope.
U jednom času, koji je očigledno unapred određen, a pošto se zbiva noću i tajom ima sveti karakter, izvestan broj divljaka ustaje sa svog ležišta i tiho se primiče jednom od njih. U ruci nose neku vrstu plašta, obeležje za kraljevskog izabranika, i njime srećnog spavača ogrću.
Zatim preko njega iz sve snage udaraju pesnicama, nogama ili drvenim batovima, odajući mu time, svakako, neko izredno poštovanje. (Jer, udarci su, pretpostavljate, ritualni, maskirani, lažni.) Setite se da su bengalski Kondi žrtvovanje izabranika počinjali njegovim davljenjem i gnječenjem. Jedino što su oni u tome do kraja išli.
I ovi svečari udaraju sve dok se telo ispod plašta ne umiri, samo to je, verujete, ovde religiozni teatar, mirakule. Kasnije doznajete da se obred zove ćebovanje, i takođe vrši za dobro zajednice, jednako kao žrtvovanje Majci Zemlji kod indijskog plemena Konda, kremiranje nepoželjnih kod arijevskog gensa SS, likvidacija kulaka kod boljševičkih divljaka ili razvlašćenje eksploatatora kod naših revolucionarnih domorodaca.
U međuvremenu je to kažnjavanje cinkaroša u zatvoru.
No comments:
Post a Comment