Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Zatvor kao civilizacija i civilizacija kao zatvor
Čak i posle kraćeg boravka u zatvoru, svejedno u kakvom se društvenom sistemu nalazio, bio u kapitalizmu ili socijalizmu, nemoguće je ne zapaziti izvesne njegove karakteristike koje konstitutivno obeležavaju i državnu zajednicu što je nazivamo realsocijalističkom:
1. Sveopšta kontrola populacije u koju su uključeni i građani.
2. Onemogućavanje komunikacija sa spoljnim svetom i razmene informacija.
3. Represija i teror, zasnovani na strogim zakonima i širenju straha.
4. Drakonski zakoni, njihova arbitrarna zloupotreba, pravna nesigurnost i odsustvo svake pravne zaštite.
5. Sistem manipulacija povlasticama i opšta korupcija.
6. Obožavanje rada i tome proporcionalna niska produktivnost.
7. Nepravedna i neracionalna raspodela dobara.
8. Bedna proizvodnja, nizak materijalni standard i primitivna tehnologija života, svedena na primarne potrebe.
9. Opšte siromaštvo iz kojeg je isključena jedino povlašćena manjina stanovništva sa državnim i partijskim funkcionerima na čelu.
10. Autarkična, samodovoljna (više samozadovoljna nego samodovoljna) privreda.
11. Opadanje simptoma civilizovanog društva.
12. Disproporcija između društvenih načela i prakse njihove primene.
13. Tutorski i despotski karakter vladajuće društvene filosofije.
14. Stroga hijerarhija funkcija i njihova pristupačnost samo određenom sloju.
15. Egzistencijalan moral, proistekao iz stalne ugroženosti i brige za opstankom.
16. Potpuno odsustvo inicijative i šansi za ličnu sreću.
17. Hronična psihologija opsadnog stanja i ugroženosti spoljnim i unutrašnjim neprijateljima.
18. Psihopatološke karakteristike društvenog života i opšta depersonalizacija ličnosti.
19. Univerzalna mrzovolja i dosadan život.
Zar vas ovaj inventar osobina ne podseća na nešto? Zar ga nismo gotovo u istoj formi izneli pre nekoliko stranica kad smo pomoću njega ustanovljavali nezavisnost tamničke civilizacije, njenu autohtonost? Kad smo hteli da ispunimo obećanje i dokažemo tezu ove knjige?
Ovim se, naravno, nje definitivno odričemo.
Napisali smo tri knjige da bismo dokazali nešto što ne egzistira. Uviđamo da ne možemo, ne oštećujući naučnu savest, nezavisnom i samosvojnom proglasiti civilizaciju koja s jednom drugom, susednom, ima tolike i takve sličnosti. Možemo joj, eventualno, obezbediti status – afiliranosti. No pogledajmo možemo li i to.
No comments:
Post a Comment