Izbor Ljiljane Pekić.
oktobar 1955. godine.
Događaju se sve pustolovine u životu jednom, dva puta ili bezbroj puta, zavisno od količine nomadskog duha koga nosimo u sebi i revolta koji nam je predat da ga umnožavamo i rasejemo kao vetar polen bilja. Jedna je napuštanje doma, a druga prvi korak u novi. Prva je strah od umiranja, druga – nada. Prva nas izvodi iz jučerašnjice, a druga uspostavlja vezu sa sutrašnjicom. Obe insceniraju dramu memorije, jer predviđanje nije ništa drugo do memorija koja je prinuđena da gleda unapred. Ko to ne vidi ne može razumeti naviku duha da svoje znake ostavlja na predmetima i da ih prepoznaje kao tuđe.
Život – to je avantura. Svaka avantura je nada koja se rađa.
*****
Ima reči koje su kao krtice slepe i žilave. One riju duboko.
*****
Nijedna se idealna vrednost, pa čak ni osećanje privrženosti i ljubavi ne može preuzeti od druge osobe. Izolacija na koju je osuđen čovek od svoje biološke do inteligentne definisanosti, potpuna je, hermetička i nesavladiva. Svako neposredno razumevanje je isključeno. Granice naše usamljenosti tamo su gde počinju tuđe. Preko tih granica nema komunikacija,
Nesporazum je prirodan oblik odnosa među ljudima.
*****
Neka grde, ali neka se ne pokoravaju.
*****
Narod koji podnosi tiraniju nije zaslužio slobodu. Ako je dobije, on će se ubrzo predati novom tiraninu.
*****
Dužnost je najviše pravo mudraca.
*****
Hrabrost nije u ljudima nego u trenucima. U ljudima je samo strah od trenutka.
No comments:
Post a Comment