Sunday, June 08, 2008

O trgovini

Neke misli o trgovini iz raznih dela Borislava Pekića; izbor Ljiljane Pekić

Engleskom privredom su vladali španski Jevreji a francuskom lombardski bankari. Nemačku čaršiju su osnovali Jevreji, hrvatsku Nemci, a našu Cincari, božanski neodređenog porekla, romanskog jezika i grčke kulture. Trgovina je internacionalnija od svake internacionalne religije i svake internacionalne doktrine, i Kapital je pored smrti, jedina pojava na svetu bez predrasuda, osim prema rđavom ulaganju …
DestinyUlažeš li u obrijanja trgofca, dobit ti osigurana. Neobrijanju čofeku nećeš ni groš za lebac dati, sumnjaš propiće. U svakom slučaju, za taj groš neće naftenje difidende kupovati. A obrijanj kad ti dojde, daćeš. Jer taj ti ne traži groš. Oma milijon ište. - Ena ekatomirio! Milijon se ne iska za propivanje. Sa milijon možeš samo na Berza da igraš ...

Obrijanji banjkrot je likvidofo po površinju. Trgofačko mu telo zdrafo. Pravi je banjkrot onaj što u samom sebi svako plaćanje obustafio. Onaj što se ujutru ne brije, sa tefteru ne konjsultuje, nego na prozor stane i u daljinu gleda. Onaj kome ni do čega više nije. Koji je pustio i duša da mu u čekinje dugova zaraste.
*****
Ne držite dukate po ćemerima, nego ih puštajte da se s tuđim dukatima mešaju, jer se samo iz muškog i ženskog deca rađaju, samo iz austrijske forinte i turskog pjastera, romejski flurie biva.
*****
Bolje je Simeono, od nečega imati samo 10% nego od ničeg svih 100%. Neka vam sve sa merom bude, sa merom zarađujte, sa merom trošite, sa merom živite i umrite. Pan metron ariston je simeonska deviza.
*****
Kao god što u ratu nema sigurne pobede, nema ni u trgovini sigurne dobiti, i kao god što u ratu pobeda stoji na pamet stratega, a ne na broju njegove vojske, i u trgovini profit neće zavisiti od broja uloženih dukata već od toga, Simeone, koliku si mudrost u špekulaciju uložio.
*****
Knjige učite, jezicima vladajte, znanjima težite, jer je, sinovi, još u Epiru rečeno: Blago je, Simeone, za potomstvo, a tvoje je samo saznanje kako se stiče.
*****
Nema ništa lepše od dobre zarade, osim još bolje.
*****
Kada tražiš zajam, uvek budi direktan, jasan i arogantan. Obećanja moraju biti hipnotička. Ali je najvažnije nikad se ne predati.
*****
Gubitak nerava je rđav način da se dođe do zajma, ali je gubitak ponosa još gori.
*****
Skromnost je za svaki zajam ubitačna. Najvažnije je verovati u sebe i to poverenje sugerisati drugima.
*****
Šta je novac? Ništa. Promenljiv uslov trgovine. Ima krajeva na Pacifiku gde se plaćanje obavlja kamenicama. A monetarne jedinice su bile svinjski očnjaci, ajkulini zubi, bakarni kolutići, gotovo je svaka stvar u izvesnom vremenu i na izvesnom mestu služila kao novac.Ni novac ni roba nemaju stvarne važnosti. Važan je samo špekulativni odnos između njih, između dve vrste robe i dve vrste novca.
*****
Zbog reklame se nekada štedelo, a kad bi neko pare arčio, iz toga je normalan svet video jedino kakva je to luftika i bankrot, nipošto poslovan čovek.
*****
Trgovina je dovela svet dotle da se sve može kupiti, da nema ničeg što se ne može prodati. Jedino nerešeno filosofičesko pitanje su cene. Poso kostizi – šta košta? To je još jedina tajna međ nebom i zemljom za koju imamo intersa, koju smo radi saznavati.
*****
Celokupno je znanije, nuždno za dobru trgovinu, obujmljeno jednim jedinim načelom: kupi jeftino, prodaj skupo. Drugo bi, eventualno bilo: kupi što jeftinije, prodaj što skuplje. Treće: u svakom slučaju, prodaj skuplje nego što si kupio. Četvrto i poslednje glasi: ako ni to ne možeš, ne bavi se trgovinom.
*****
Kako kupovati jeftino, a prodavati skupo ne možeš a da nekoga ne oštetiš (šteteći prvog od koga si kupio jeftinije nego što kupljeno vredi, drugoga kome si prodao skuplje nego što prodato vredi) i kako se ne samo s tim mirimo, već neprestano izgledamo načine da što jeftinije kupujemo, a skuplje prodamo, to ne može ostati bez zlehudih posledica po našu dušu.
*****
Od srdžbe profit ne raste.
*****
U trgovini i špekulaciji dobar instinkt je pretežniji od svakog razuma i računa na papiru. Taj instinkt, njuh, osećaj – kako ga god nazvao – i jeste razum, ali razum koji je imao toliko uspeha, toliko iskustva stekao da se više i ne mora ni na šta određeno oslanjati, nego se upravlja po nekim samo njemu znanim znacima.
*****
Čuvarnost, štedljivost, domaćinski odnošaj prema robnoj i ljudskoj imovini, prva je osobina poslovnog čoveka, na koju se posle sve ostale naslanjaju, a bez koje ni one, kao špekulativna veština i dobar nos, ni kršne pare ne vrede.
*****
Dinar je kao robijaš. Malo li mu odškrineš vrata kase, ode.
*****
Trgovački stalež neće vlast radi same vlasti, kao neki drugi, nego radi unapređenja ekonomije, dakle i države, koja se samo na njoj temelji, i koja nije drugo nego velika Firma sastavljena od mnogo manjih.
*****
Firme nemaju zavičaja i po trgovačkom ustrojstvu prirode svoje nisu opremljene za žrtvovanje ni za čiju dušu. Firme znaju jedino za čist, uredan, siguran, profitan račun, i samo temeljom njega spremne su bilo kakve kontrakte zaključivati.
*****
Čim se trgovac u golemo otadžbinsko dušebrižje baca, povelik će mu kredit od te otadžbine uskoro trebati.
*****
Nije dobro da trgovina ide mimo ili protiv nacionalnih interesa, jer će, u krajnjoj konzekvenci, sa svakim nacionalnim padom i trgovina gubiti. Ali, ako se s nacionalnim interesom usaglasi, ne vidim da ne treba da zaradi koliko može. Ne bi, inače, bila trgovina i nikome ne bi koristila.

7 comments:

Dejan Tesic said...

Divno! Koliko zgodnih citata za razne prigode! Hvala na selekciji.

Ljiljana said...

Postovani gospodine Tesicu,
Meni je jos vece uzivanje kada vidim da ljudi dele moje odusevljenje. Pekic mi daje snage kroz svoje knjige i eseje i svaki dan je za mene praznik kada nadjem jos neki biser koji me ili nasmeje ili natera na razmisljanje.
Srdacno Vas pozdravljam.

srđan ns said...

Moram i ovde da se nadovežem.
Kao ekonomista (finasije) po struci kategorično tvrdim da sam o ekonomiji mnogo više naučio iz Pekićevih dela nego iz udžbenika po kojima sam studirao.
"Nema ništa lepše od dobre zarade, osim još bolje".:)
Inače, baš sam pre neki dan razmišljao u kojem od naših aktuelnih tajkuna danas stanuje duh Simeona Lupusa.
Pozdrav svima.

Ljiljana said...

Postovani Srdjane,
ne znam da li neko od nasih tajkuna uopste cita literaturu (i da li za to imaju vremena). No secam se jos dok je moj muz bio ziv objavljen je bio jedan veliki clanak u Knjizevnim novinama u kojima je g. Dragas, bankar, pisao da je procitao sva Pekiceva dela. Kada ga je jedan strani finansijer pitao od koga je najvise o finansijama naucio rekao mu je da je to Pekic. Kada je Pekic to procitao rekao mi je: "Evo coveka od koga cemo, ako nam ikada novac bude potreban, moci da trazimo zajam!" Nije do toga doslo, Pekic je ubrzo posle toga umro, ali je g. Dragas bio prvi koji je dosao na ideju da se osnuje Fond Borislav Pekic.
Zelela sam to sa Vama da podelim jer mislim da je interesantno.
Srdacno Vas pozdravljam.

srđan ns said...

Znam za taj podatak a zbog toga veoma cenim i poštujem g.Dragaša.
Kakva koincidencija!Gledajući slike na Flickru (fantastičan izbor slika) naišao sam na link teksta iz Vremena "Okean piščeve zaostavštine" i još jednom ga pročitao.Valjda u istom tom momentu Vi ste napisali komentar.

Ljiljana said...

Postovani Srdjane,
Vi bas ozbiljno pratite sve o Pekicu! Ja sam dosta dugo sakupljala slike za blog. Pokusavam da slike bude u nekoj vezi sa tekstom, makar i nekoj dalekoj asocijaciji. Ima ih raznih pa moze da se bira.
Srdacan pozdrav.

duleNS said...

Predivno!
Poštovana gospođo Pekić,
Kao veliki poštovalac dela i ličnosti pokojnog Bore i kao čovek koji se veliki deo svog života napaja energijom knjiga njegovih, želim od sveg srca da Vam zahvalim.
Od samog rođenja ovog bloga pratim ga, ali se nisam ranije obraćao.
Nisam mogao da odolim da Vam najljubaznije ne zahvalim na ovim prelepim isečcima O trgovini, koje sam naravno preživeo u Runu, ali ovako sakupljeni imaju neverovatnu moć! Veliki broj mojih prijatelja prati svaki Vaš novi tekst. Želim Vam svako dobro i sve najlepše.
Dušan Macura, Novi Sad