Monday, June 30, 2008

Odluka žirija

Odluka žirija za dodelu dve stipendije.

Žiri za dodelu dve ravnopravne stipendije iz Fonda Borislav Pekić, u sastavu Ljiljana Pekić, Vladislava Gordić Petković, Predrag Palavestra, Gojko Božović i Mileta Prodanović, na sastanku održanom 25. juna 2008. godine odlučio je većinom glasova da književnu stipendiju Fonda Borislav Pekić za 2008. godinu dodeli:

Slobodanu Vladušiću za nacrt romana Forward

Vladimiru Kecmanoviću za roman u nastajanju pod naslovom Top je bio vreo

Slobodan Vladušić, asistent na odseku za srpsku književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, domaćoj književnoj javnosti poznat je kao oštrouman i plodan književni kritičar i teoretičar. Autor je tri knjige studija, eseja i kritika, brojnih književnih prikaza i kolumni pisanih za dnevne i nedeljne novine (Politika, NIN, Večernje novosti), a uređivao je nekoliko književnih glasila. Jednako uspešno i uverljivo Vladušić se iskazuje i u književnoj nauci i u publicistici.

1963-Jastrebac-01.jpg

Sinopsis za krimikomediju Forward najavljuje roman koji je u dosluhu sa tradicijom koliko i sa popularnim žanrovima, u kome će analogije sa klasicima evropske književnosti deliti mesto sa sistematskom dekonstrukcijom moderne civilizacije. Motivi detektivskog romana, romana toka svesti i putopisa prepliću se u ovoj urnebesnoj posthumanističkoj travestiji: kao inspiracija Vladušićevom projektu poslužila je i antropološka trilogija Borislava Pekića i ideja velikog pisca da žanrovski obrazac treba da posluži tematizovanju aktuelnih problema čovečanstva.

Vladimir Kecmanović diplomirao je opštu književnost sa teorijom književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, bavio se uredničkim i priređivačkim radom a književnoj javnosti najpoznatiji je kao romansijer i finalista prošlogodišnjeg izbora za NIN-ovu nagradu.

Kecmanovićev projekat za roman pod radnim naslovom Top je bio vreo pozabaviće se ratovima devedesetih, temom neadekvatno obrađenom u tekućoj srpskoj prozi, koja je razapeta i zbunjena, po Kecmanovićevim rečima, između nacionalističke i anacionalističke ostrašćenosti. Tema opsade Sarajeva biće okosnica najavljenog romana u čijem će središtu biti dečak bez roditelja i staratelja, nemi svedok užasa koji je od ratnih trauma i doslovce onemeo. Hrabro istraživanje tragične istorije Balkana kroz vizuru egzistencijalne i etičke dileme običnih ljudi zahvaćenih ratnim vihorom najavljuje vredan i uzbudljiv romansijerski poduhvat.

Žiri stipendije »Borislav Pekić« doneo je odluku da ovogodišnju stipendiju dodeli Slobodanu Vladušiću i Vladimiru Kecmanoviću, uveren da nacrti njihovih budućih romana zavređuju naročito ohrabrenje i podršku.

4 comments:

V. said...

Necu reci da je bio pristrasan, ali ziri Fonda "Borislav Pekic" je opet doneo krajnje diskutabilnu odluku.

Na cemu temeljim tu svoju ozbiljnu tvrdnju?

Ziri koji cini barem 80 procenata profesionalnih knjizevnih kriticara, doneo je nagradu dvojici ljudi koji su po profesiji takodje knjizevni kriticari. I to vec po ko zna koji put. Kao da pisati knjigu automatski podrazumeva biti svrseni student knjizevnosti. Pa ni veliki Pekic cije precasno ime ova nagrada nosi, koliko znam, nije studirao knjizevnost.

Pisanje se, dragi moji, ne uci, pisanje je TALENAT, PREDISPOZICIJA, SKLONOST, koju neki covek moze ili ne mora razviti, moze ili ne mora usavrsiti; ne vezano za to kojom zivotnom delatnoscu se bavi. Kao i muzika, matematika, fudbal ili gimnastika...

Na Zapadu svrseni studenti knjizevnosti se uglavnom bave knjizevnom kritikom, a kritikovane knjige, uglavnom, pisu filozofi, lekari, istoricari, prodavci, zidari... Oni, kojima je pisanje urodjen a ne profesionalnom funkcijom dat dar.

Jedino kod nas u Srbiji knjizevni kriticari i kritikuju i pisu knjige...i, jedni drugima, dodeljuju pravo na pisanje knjiga...

Jesam bio jedan od ovogodisnjih konkurenata, ali zaista, zaista ne govorim iz ugla sopstvene povredjene sujete. Ne bunim se zato sto gubim... Problem koji sam uvideo je daleko slozeniji.

Molim Vas, obratite paznju na to sta su sve bili mnogobrojni, sada vec slavni pisci, sta su sve radili u svom zivotu, i koliko su njihovi poslovi imali veze sa knjizevnoscu, a skole koje su zavrsili bile fakulteti knjizevnosti. Kako bi Vam naravno, u buducnosti odluke bile sto nepretencioznije.

Ne zamerite ni na cemu, i poseban i veliki pozdrav gospodji Pekic.

Ostajem i dalje veliki fan neprevazidjenog i jednog od najvecih srpskih pisaca, Borislava Pekica.

Ljiljana said...

Postovani V.
Ovaj ziri radi vec dosta digo i dobitnici su bili kasnije dobitnici i drugih nagrada, objavljivali tokom godina mnoge knjige. Pisanje naravno ne zahteva zavrsene skole, ali mogu i kriticari da pocnu da se bave pisanjem. Nije zabranjeno! Nagrada se dodeljuju na osnovu podnetog projekta, a svaki ziri radi kako najbolje zna i ume. Tek kada se nagradjeni rad objavi kao gotovo delo mozete da kazete da li je ziri pogresio ili nije.
Srdacno Vas pozdravljam.

v. said...

Postovana gospodjo Pekic, ne sporim uopste to sto ste rekli. neki od vasih nagradjenika, na primer, Bajac, Petrovic, Ciric...su stvarno danas postali stubovi temeljci srpske knjizevnosti na koje se svi mi mladji pisci ugledamo.

Ja govorim o poslednje dve do tri godine rada Fonda. O laureatima koji su, da ih ne nabrajam po imenu, ali uglavnom, svi odreda knjizevni kriticari, ili direktori javnih biblioteka, ili vlasnici knjizara... Ne sporim sto kazete da i takvi mogu i umeju lepo i kvalitetno da pisu. Daleko od toga, naravno. Ali, ta pojava je u zadnjih dve-tri godine, zakljucno sada sa 2008, zaista postala krajnje simtomaticna kod vaseg Fonda. Ubedjen sam da ce sledece godine, sledeca vasa dva laureata, ako budete zeleli da vas Fond i dalje budu ozbiljno shvatali i uvazavali, biti na primer student geodezije i neki masinbravar. U protivnom, koliko god to projekti knjizevnih dela zasluzivali, ljudi mogu pomisliti da nagrade dodeljujete iskljucivo po knjizenom zvanju.

Zaista nisam zeleo da ulazim u raspravu sa Vama postovana gospodjo Pekic. Ne sporim ni to da je ziri radio iz krajnje dobrih namera, samo upucujem na sagledavanje stvari iz nekih perspektiva iz kojih mozda niste navikli da ih gledate, a za koje verujem da takodje mogu biti legitimne.

Jos jednom, ne zamerite ni na cemu, i,

Srdacan pozdrav!

Anonymous said...

Na zalost, istina nije tamo gde je trazimo. Pekiceva stipendija nagradjuje nacrt knjizevnog dela, a ne knjizevnu slavu, valorizuje umece autora da obrazlozi svoj knjizevni projekat, a ne njegov cv ili njegovu zelju da dohvati mesec... Stipendija se, svakako, ne dodeljuje po imitaciji partijskog 'kljuca' ili politicke korektnosti koja bi knjizevne kriticare stavila na led samo zato sto treba dati sansu drugoj bransi. Ako su knjizevni kriticari zastupljeniji nego druge branse, to ima veze pre svega sa kvalitetom onoga sto su ponudili.