Život na ledu L23 deo

Život na ledu L23 deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić

Dnevnik, subota , 5. februar 1983. godine.

O novoj desnici

Dakle moral je ovde propaganda, a ne element suštinskog izbora između dva rešenja. Ovaj savet je upućen novoj desnici, modernoj desnici. Desnici koja shvata da se mora boriti na dva fronta i da njen najopasniji protivnik nije onaj prirodan protivnik koji leži na levici, nego onaj protivnik koji leži desno od nje. To je i sudbina socijal-demokratije ako se ona uzmu kao mogućnost desnice, a ne mogućnost levice.

Nova desnica koja oseća trenutne zahteve civilizacije, ma šta inače čovek o konstrukciji i strukturi te civilizacije mislio, ma koliko mislio da ona ne može biti trajna, ali da je jedina i da se mi iz te kože nikako ne možemo izvući. 

Takva desnica mora da, posmatrajući svet oko sebe i nalazeći svoja rešenja za nagomilane probleme, jasno sebe distingvira od klasične desnice laissez faire, jer inače neće moći ponuditi ništa drugo nego jednu staru pesmu na novom instrumentu.

Desnica mora shvatiti da u eri rapidnog nataliteta i u odsustvu katastrofalnih ratova, bar za sada, koji su regulisali rađanja, u odsustvu temeljnih promena u gustini stanovništva, a opadanju sirovina u apsolutnom smislu ne u relativnom, u uslovima socijalnih nemira, u uslovima promene duha koja se naslućuje, 

mada još nema radikalne razmere, ta desnica mora priznati da se svet ne može organizovati ni društvo opstati, bez jednog vrlo značajnog učešća države. Odnosno bilo šta se pod državom podrazumeva u životu pojedinca, odnosno skupa pojedinaca koji sačinjavaju jedno društvo.

Primeniti elemente grčkog grada, grčkog polisa, primeniti elemente anarhističkih komuna, utopističke elemente leve, a zaboraviti da su oni mogli važiti isključivo onda kada je broj ljudi bio tako mali, a nivo odnosa među njima tako jednostavan, da je tako nešto sada apsolutno nemoguće i da bi bacilo svet u totalni haos.

Jedan visoki stepen organizacije je nužan i u tom visokom stepenu organizacije mogla bi tehnokratija da igra značajnu ulogu. Tehnokratija lišena političkih premisa, tehnokratija koja bi gde je to moguće delovala isto onako bestrasno kako deluju kompjuteri. 

Naravno to je samo do izvesne mere moguće i takva desnica bi se morala čuvati da ode u krajnji tehnokratski radikalizam i da zamisli jedan svet u kome bi komjuteri mogli elitu da zamene.

To bi bilo nemoguće ne samo zato što bi se u takvom svetu, lišenog moralnih standarda i zasnovanom samo na logici i racionalnom, najzad našli u jednom totalitarnom poretku, bez ikakve sreće od života i zadovoljstva, bez ikakve stvarne jednakosti, bar one jednakosti koja se može postići,

 a što je najvažnije bez ikakve slobode, u jednom apsolutnom ropstvu jedne mašinske inteligencije i mašinske logike koja je zapravo ljudska, ali dovedena do svojih krajnjih konzekvenci.