Monday, August 20, 2018

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO XXXXIX

MARGINALIJE I MORALIJE, DEO XXXXIX 

 Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,. 

DRŽAVA 

Za funkcionisanje države podjednako je važno imati i reakcionare. S jedne strane zapošljavaju značajan deo državnog aparata, podrazumevajući i štampu, a s druge – ne moraju se zapošljavati. „Kako se kalio jedan gospodin“ 

 DRŽAVNIK 

 Postoje instinkti koji imaju politički značaj. Zadaća dobrog državnika je da ih prema potrebi probudi ili uguši.
 *****
Hébert ide dva dana pre Dantona na giljotinu. To znači da je Robespierre pogubljen dva dana pre Dantona. Žirondinci su umrli pre Dantona, ali je sa njima umro i Danton. Uništavajući stvari ili ljude, državnik mora da se prethodno zapita, koliko je od njega samog u osuđenicima sadržano.
 *****
Filosof je onaj koji poseduje sistem. Političar je onaj koji ga se ne drži. Negde na sredini stoji državnik.
 Političke sveske 

 Demokratski državnici imaju sklonost da budu u položaju onih slugu, čija dugogodišnja verna služba im daje pravo gospodstva nad gospodarima. Oni polaze od poređenja mase sa sujetnom ženom, te smatraju da je udvaranje, bez obaveze na brak, najefikasniji način da se postigne uspeh.

Ako se jedna idealno aristokratska doktrina ne obazire na narod, jedna isto tako idealna, demokratska, računa sa njegovim manama. Njena humanost je nadasve uvredljiva, jer svesno utvrđuje slabosti koje je održavaju.
*****
Sportisti raspolažu, više nego drugi ljudi osećanjem mere. Oni neretko predvide momenat u kome se valja povući iz takmičenja. Umetnici recitiraju svoje stihove još na samrtničkoj postelji, a državnici toljagama moraju biti opomenuti da je vreme smeni. Političarima nikad nije dosta ovacija, kao ni ljubavnicima poljubaca.
 *****
Zašto priznati neodoljivu opsesiju siline koja obuzima automobilistu kad pod svojim rukama oseća mašinu koja ga nosi, a ne priznati da tu istu opsesiju doživljuje Vođa, koji oseća pod svojim glasom podrhtavanje strahovite ljudske mašine, ili državnik koji pod svojim intrigama oseća kako se dešavaju stvari?
 Život na ledu 1955/59 

 Odnos između Vođe i države najčešće je odnos između Pigmaliona i Galateje; odnos stvaraoca prema delu: ljubomoran i nekritički. Međutim, Vođa bi i sebe morao smatrati Galatejom – samo proizvodom jedne više istine koja uzima na sebe istorijski lik.
 ***** TN-GhostlyAttendance32
 Pogreška vizionara u politici (Robespierre, Trocki ) je u tome što se dadu privući od ideje, umesto da ideju privuku sebi. Što umesto da cilj približe vremenu, oni nastoje da vreme približe cilju. Njima nedostaje smisao za realnost kao polje dejstva za njihove ideje; oni primećuju fine nijanse u svojim ciljevima ali ne i grube razlike u sredstvima.

(Zatim – oni sredstva kao da traže prema idejama, a ne prema okolnostima u kojima te ideje važe.) Njihovi su koraci kao koraci mačka u čizmama, preterano veliki da bi mogli biti sleđeni. Njih ne napuštaju – oni su ti koji napuštaju. Prekoračivši sve, ništa sobom ne nasele. Međutim: ostvarivanje velikog ideala počiva na zadovoljenju malih, kao njihov realni momenat.

Nije državnik onaj koji zamisli najbolje moguće uređenje, nego onaj koji u postojećem otkrije i odneguje njegova sredstva. Politički uspeh ne zavisi bitno od predstave najbolje države, nego od upotrebe najboljih sredstava da se ona uspostavi.
 *****
Moguće je imati sub specie aeternitatis niže ciljeve, ali je za državnika sasvim neuputno da od njih umesto realističkog putokaza pravi ideologiju.
 *****
Državnici mere vreme najčešće prema trajanju svoje vlade, ređe prema trajanju nekog popularnog principa na kome je približno zasnovano zakonodavstvo i sistem upravljanja (kao sistem odnosa naroda i vlasti) ali nikad prema suštini jednog objektivnog biću opstanka implicitnog principa, koji izlažući se i razvijajući kroz privremene istorijske forme, određuje njene stvarnosti kao racionalne ili samo kao stvarne (postojeće).

Čak i politički doktrineri koji se nalaze na domaku metafizičkog mišljenja (komunisti na primer) gledaju u filosofiji samo praktičnu logiku osvajanja vlasti, a u politici samo propedevtiku njenog očuvanja.
 *****
Politički vođa ne sme da bude fanatik, ali mora da izaziva fanatizam; ne smejući da bude poverljiv, on mora da uliva poverenje; svoju samostalnost može on da sačuva samo uzgajanjem sopstvene samosvesti; umesto srca moraju biti otvorene njegove uši; umesto ruku njegov razum; on mora spoznati svoju volju pre nego što pokuša da je naturi drugima;

volja po sebi nije nikakva vrlina, tek cilj oplemenjuje ono što je po sebi obična ćud; on je bezličan, ali on mora da se kloni ispoljavanja ove vrline koja je Robespjera stala popularnosti; on je dvopolan: unutra skeptik – spolja dogmatik; on ume da svoje misli čuje i prihvati od drugih kao savet, jer ništa ne privezuje koliko korišćenje tuđe pameti; on je glumac koji igra svoj sopstveni život; on zna važnost trenutka i nikad ga ne propušta, ne zakašnjava i ne istrčava se ispred njega.

U svakom trenutku on je ono što treba da bude; on, pošto ima sredstva, ume rafinirano da laska ne obavezujući se; on ume da upregne svaku emociju u kola svoje moći; jedno pored drugog služe mu mržnja, strah, ljubav i divljenje; odlučan, pravovremen, nemilosrdan kad treba da udari; strpljiv, pritajen, ravnodušan kad treba; inače on je običan čovek

(znajući šiparičku strast plebsa i buržuja prema pričicama iz domaćeg života) na neobičnom položaju (znajući isto toliko njihovu strast prema obožavanju); on je čist um koji se služi sredstvima srca; ali isto tako on je prvi i najveći rob one ideje u ime koje čini druge robovima.
 *****
Prva vrlina političara je da bude državotvoran, a ne slobodouman.
 Političke sveske

No comments: