Friday, June 24, 2016

Godine koje su pojeli skakavci III tom –CCIV deo

Godine koje su pojeli skakavci III tom –CCIV deo 

Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić 

Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) 
Morfologija zatvorskih mitova i kultova i društveni običaji tamnice 

Titova i Mošina ćelija. U staroj Lepoglavi su kazne zatvora izdržavali Tito i Moša Pijade. Tito od januara 1929. do maja 1931, a Moša od 1930. do 1932. Tito je prvo bio sam u ćeliji, a zatim je prešao u zajedničku sobu. Radio je u takozvanoj munjari – elektroodeljenju.

Moša je, sudeći po ćeliji, imao bolji tretman. Ćelija mu je bila s južne strane, mnogo toplija i s puno sunca. U njoj je slikao i preveo deo Kapitala. Čak mu je bilo dozvoljeno da izlazi van zidova i slika pejzaže. Tajna je objašnjiva današnjem direktoru, u ljubavi tadašnjeg direktora Bohačeka prema slikarstvu i umetnosti uopšte.

Dirljivo objašnjenje. I razumljivo kad se ima u vidu da je današnji direktor Lepoglave, pored toga, novinarima morao objasniti zašto njegovi politički krivci nemaju povlastice koje su imali u nenarodnoj Jugoslaviji, zašto i oni ne mogu napolje da slikaju pejzaže. Ne verujem da je samo zato što savremeni upravnici kazneno-popravnih zavoda nemaju oko g. Bohačeka za umetnost.

Jedan će od naših pravosudnih dijalektičara povodom ove teme izjaviti: „Po važećim propisima sva osuđena lica u našim kazneno-popravnim ustanovama imaju jednaka prava i obaveze. Takav tretman se podrazumeva i za političke osuđenike.” Razlog, dakle, što se oni drukčije ne tretiraju leži u želji vlasti da im se ne nanese nepravda i uskrati neko pravo, priznato ostalim osuđenicima! Isn’t it nice! – rekli bi Englezi – Zar to nije krasno?

Međutim, kada je reč o pogodnostima, tu razlike ima.” Ali ne u korist političkih. „Moram vas upozoriti da i izvan kategorije političkih osuđenika ima mnogo osuđenika koji za celo vreme izdržavanja kazne nijednom nisu pušteni u grad.” Pogotovu na slikanje pejzaža. „Takav oprez potreban je i kod pojedinih kategorija političkih osuđenika. Jer, ne smete zaboraviti, u tu grupu spadaju i oni koji su počinili verbalni delikt, ali i teroristi i diverzanti, a njima, razume se, ne možemo davati navedene pogodnosti.”

Ne daju se, u međuvremenu, ni verbalnim deliktima. Smatra se, jamačno, da će propagirati iskrivljenu sliku o našim narodnim pejzažima. (Grupa pisaca, „Politički zatvorenici u Jugoslaviji“, serija članaka u Borbi, objavljena 1987, nastavak br. 19) Njihove ćelije predstavljaju danas muzejsku postavku Doma. Izgledaju onako kako su nekad izgledale.” Slika u Borbi muzejske lepoglavske spomen-samice Josipa Broza vrlo je zamrljana. Na njoj se, pored biste u masivnom profilu, vidi samo krevet sa čistom posteljinom. Mi smo ležali na golom podu. Danger and Opportunity

Moram ražalostiti mnogobrojne poštovaoce Lika i Dela. Uprkos posebnim kultnim kriptama u Lepoglavi i oltarskoj bisti Josipa Broza u njegovoj lepoglavskoj samici, ni on ni Moša ne spadaju u dominantne zatvorske mitove. I kad smo već kod toga, u mitove uopšte.

Legende o njima nemaju nikakvu tradiciju, nikakvu šansu da u zatvorskoj civilizaciji postanu ono što su privremeno postali u slobodnoj, niti da se i približe slavi jednog Ala Caponea ili Jacka Trboseka da je ovaj na robiju ikada suđen.


Sumnjam da ćete naći ijednog našeg zatvorenika koji bi prebijenu paru dao što deli tamničku sudbinu Josipa Broza, pa i kada bi robijao u njegovoj ćeliji, ili onoj južnoj, toplijoj Mošinoj, osim ako bi i njega puštali napolje da slika pejzaže. U vreme mog robijanja, od 1949. do 1953, s obzirom na sastav osuđeničke populacije, za tako nešto bilo je još manje izgleda.

Mi nismo mogli poštovati kult onih koji su u svojim bogosluženjima Ideji propovedali da prema nama ne treba imati milosti, ni mit onog ko je na molbu mojih roditelja za moje pomilovanje odgovorio da moram biti srećan što nisam streljan.

Drugi su plemenski običaji, kultovi i mitovi bili aktuelni.

Broj tradicijom ustaljenih zatvorskih društvenih običaja je mali, jer je i oblast njihovog ispoljavanja ograničena, ali su tim stroži. Oni podsećaju na slučaj sa zakonima od kojih je jedan gori od hiljadu. Pošto ih je manje, manje je i pukotina među njima.

No comments: