ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
Dnevnik 1982. godine
Dnevnik je beskonačan monolog u liftu života koji se spušta prema svom dnu ... Postupci o kojima on sanja, i reči što ih on nalazi, ne mogu koristiti tamo gde odlazimo.
Udružili smo se u čopor da bi nam bilo toplije. Da li nam je toplije, nije ustanovljeno. Istorija ove simbioze još traje. No, sve to bilo je pre nas i mimo nas. Nama je čopor dat kao sudbina, pred kojom nemamo izbora. Ali jedan ipak postoji, i on nam se, ma koliko necelishodan, ne može oduzeti: koliko nas taj čopor uistini greje, svako od nas, vlastitom kožom, sam mora da izmeri....
Koliko sam puta, silazeći liftom, posle neke izgubljene situacije, nalazio prave postupke, kojih se tokom nje nisam setio, koliko puta u liftu imao argumente, koji su mi, kad su mi trebali, jadno nedostajali ...
Dnevnik je, zapravo, jedan beskonačan monolog u liftu života koji se spušta prema svome dnu. Između svih nepotrebnih stvari kojima se u tom životu bavimo, on je možda – najnepotrebniji. Postupci o kojima on sanja, i reči što ih on nalazi, ne mogu koristiti tamo gde odlazimo.
No comments:
Post a Comment