Dnevnik Borislava Pekića 1. maj 1955. (nastavak)
Život na ledu I, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić
ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
1. maj 1955 (nastavak)
Vanevropejac: Vaše trudnoće su uvek bile lažne, jer se vaš porod nije nalazio u materici, gde mu je poretkom određeno mesto, nego u stomaku. U civilizacijama vi ste uvek imali posvojčad, a ne decu, te ste bili dobar tutor idejama, ali ne i njihova majka. Samo koristoljubiva maćeha. Iz Azije ste ukrali jednu civilizaciju da bi je podvrgli varvarskoj analizi interesa, a ne mišljenja, i kad je Azija došla da je uzme natrag, vi ste je potopili kod Akcijuma, potukli kod Poatjea, i potisnuli kod Beča. Ja ponavljam, bolest Evrope je moralna. To je griža savesti lopova.
Skeptik: Vi verujete u savest rase?
Vanevropejac: O ne, ja verujem u strah rase. Zar nije Rim koji je gospodario Galijom postao njena kolonija? Zašto ta Galija koju sada zovete Francuskom republikom ne bi jednom postala provincija Indokine, kojom sad vlada?
Aristokrata: Vreme je u službi gospodara!
Pl. anarhist: Vreme ne služi gospodarima da učvrste svoju vlast, nego robovima da je potkopaju.
Skeptik: To je zato što prvi misle na posledice svog gospodarenja, a drugi na činjenice svog ropstva. Uviđam da imate duha, gospodine Plemeniti anarhisto, uvek kad ne mislite na ubijanje.
Hrišćanin: Trenutak vrlo redak, i zato skupocen. On svedoči da je duh nepomirljiv prema grehu.
Skeptik: Osim kada ga opravdava.
Doktriner: Vitez sumnje, ako mogu da vas tako nazovem, ima pravo, jer prvi porobljavaju zbog posledica, a drugi robuju zbog činjenica.
Skeptik: Oprostite, ali moja misao u vašim ustima zvuči tako sakato, da je se ja bez žaljenja odričem. Vi ste je sveli na političku doktrinu i time od jednog oruđa istine načinili oružje interesa.
Ja: To je u prirodi svake svetske doktrine, da pošto je prineta za žrtvu kao Abel, prinosi žrtve kao Kain.
Građanin: Čujem da se u Rusiji događaju dela kanibalstva.
Hrišćanin: Jevreji kolju vernike.
Doktriner (ironično): Kažu da je Dreyfus na čelu Revolucionarnog komiteta!
Građanin: Eto. A ja sam govorio da tog podlaca treba streljati.
Hrišćanin: Sveto pismo u Apokalipsi izričito predviđa ...
Aristokrat (sa dosadom): Ja radije čitam Epikura . I Sapho. Iz Svetog pisma čitam samo lirske psalme.
Skeptik: Vi ste poslednji esteta. To znači da ste prvi.
Pl. anarhist: Trebalo bi vas politi benzinom i zapaliti. I vi se usuđujete da sebe proglasite ateistom! Vi koji ste Bogu dali bokove i grudi žene i od oltara načinili postelju! Jer, nije opasnost u predmetu verovanja, nego u njegovoj snazi.
Skeptik: Vi, građanine Anarhisto, pokazujete lep deduktivan um. Pošto ste pošli od opšte potrebe ubijanja iz nje ste izveli njene posebne odlike. Epikur je ...
Doktriner: To je sramni agent međunarodnog kapitala!
Skeptik: U stvari vi imate pravo! On je u Upravnom odboru jedne atinske banke. I smeo bih se opkladiti da je mason.
Hrišćanin (Anarhisti): Ovaj gospodin vas obmanjuje. Epikur je živeo za vreme Komune. Bio je delegat Komune pri Francuskoj nacionalnoj banci kod guvernera De Pleka, član Međunarodnog radničkog udruženja i agent g. Bismarcka . Osim toga izdao je 1873. knjigu Moje uspomene delo koje vrvi od erotomanske nečistoće.
Doktriner (pocrvenevši): Onda je to druga osoba. Ovaj Epikur koga ja znam bio je eser i agent vucibatine Kerenskog .
Skeptik: Ima malo imena da bi svaki čovek nosio svoje posebno.
Ja (tiho): Naseobina spava.
Doktriner: Probudite je.
Aristokrat: Zašto! Najbolje se vlada kad narod spava.
Skeptik: To je tačno - kad čovek spava onda ne oseća da njime vladaju.
Pl. anarhist: Trebalo bi je ubiti, dok spava!
Ja (Skeptiku): Ovo je rekao potpuno mehanički. Ovaj vergl zna samo za jednu ariju.
Pl. anarhist: U njenu korist.
Aristokrat: Jeste li zapazili da su razlozi Anarhiste i Hrišćanina jednaki. Oba ubijaju iz altruizma. Mi smo iskreniji, jer priznajemo da ubijamo zbog nas koji ostajemo, a ne zbog onih koje uklanjamo.
Ja: Vama nedostaje dar za metafiziku.
Evropa (zevajući): Do đavola! Vi ste smrtonosno dosadni. I ja bih tako rado odremala malo, samo da se ne plašim gospodina (pokaže na Anarhistu).
Pl. anarhist: Trebalo bi vas ...
Ja: Dosta! Umuknite ili ću vas udaviti!
Pl. anarhist: Ko? Vi? Mene?
Ja: Ja vas!
Građanin (preplašeno): Gospode!
Doktriner (za sebe): Ovaj haos treba iskoristiti. Do vraga ... šta je rekao Lenjin za ovakve prilike.
Aristokrat: Ako se tučete na dvoboju, biće mi izuzetna čast da vas predstavljam kod gospode, koju će gospodin Anarhist izabrati za svoje svedoke.
Ja: Koješta! Udaviću ga rukama!
ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
1. maj 1955 (nastavak)
Vanevropejac: Vaše trudnoće su uvek bile lažne, jer se vaš porod nije nalazio u materici, gde mu je poretkom određeno mesto, nego u stomaku. U civilizacijama vi ste uvek imali posvojčad, a ne decu, te ste bili dobar tutor idejama, ali ne i njihova majka. Samo koristoljubiva maćeha. Iz Azije ste ukrali jednu civilizaciju da bi je podvrgli varvarskoj analizi interesa, a ne mišljenja, i kad je Azija došla da je uzme natrag, vi ste je potopili kod Akcijuma, potukli kod Poatjea, i potisnuli kod Beča. Ja ponavljam, bolest Evrope je moralna. To je griža savesti lopova.
Skeptik: Vi verujete u savest rase?
Vanevropejac: O ne, ja verujem u strah rase. Zar nije Rim koji je gospodario Galijom postao njena kolonija? Zašto ta Galija koju sada zovete Francuskom republikom ne bi jednom postala provincija Indokine, kojom sad vlada?
Aristokrata: Vreme je u službi gospodara!
Pl. anarhist: Vreme ne služi gospodarima da učvrste svoju vlast, nego robovima da je potkopaju.
Skeptik: To je zato što prvi misle na posledice svog gospodarenja, a drugi na činjenice svog ropstva. Uviđam da imate duha, gospodine Plemeniti anarhisto, uvek kad ne mislite na ubijanje.
Hrišćanin: Trenutak vrlo redak, i zato skupocen. On svedoči da je duh nepomirljiv prema grehu.
Skeptik: Osim kada ga opravdava.
Doktriner: Vitez sumnje, ako mogu da vas tako nazovem, ima pravo, jer prvi porobljavaju zbog posledica, a drugi robuju zbog činjenica.
Skeptik: Oprostite, ali moja misao u vašim ustima zvuči tako sakato, da je se ja bez žaljenja odričem. Vi ste je sveli na političku doktrinu i time od jednog oruđa istine načinili oružje interesa.
Ja: To je u prirodi svake svetske doktrine, da pošto je prineta za žrtvu kao Abel, prinosi žrtve kao Kain.
Građanin: Čujem da se u Rusiji događaju dela kanibalstva.
Hrišćanin: Jevreji kolju vernike.
Doktriner (ironično): Kažu da je Dreyfus na čelu Revolucionarnog komiteta!
Građanin: Eto. A ja sam govorio da tog podlaca treba streljati.
Hrišćanin: Sveto pismo u Apokalipsi izričito predviđa ...
Aristokrat (sa dosadom): Ja radije čitam Epikura . I Sapho. Iz Svetog pisma čitam samo lirske psalme.
Skeptik: Vi ste poslednji esteta. To znači da ste prvi.
Pl. anarhist: Trebalo bi vas politi benzinom i zapaliti. I vi se usuđujete da sebe proglasite ateistom! Vi koji ste Bogu dali bokove i grudi žene i od oltara načinili postelju! Jer, nije opasnost u predmetu verovanja, nego u njegovoj snazi.
Skeptik: Vi, građanine Anarhisto, pokazujete lep deduktivan um. Pošto ste pošli od opšte potrebe ubijanja iz nje ste izveli njene posebne odlike. Epikur je ...
Doktriner: To je sramni agent međunarodnog kapitala!
Skeptik: U stvari vi imate pravo! On je u Upravnom odboru jedne atinske banke. I smeo bih se opkladiti da je mason.
Hrišćanin (Anarhisti): Ovaj gospodin vas obmanjuje. Epikur je živeo za vreme Komune. Bio je delegat Komune pri Francuskoj nacionalnoj banci kod guvernera De Pleka, član Međunarodnog radničkog udruženja i agent g. Bismarcka . Osim toga izdao je 1873. knjigu Moje uspomene delo koje vrvi od erotomanske nečistoće.
Doktriner (pocrvenevši): Onda je to druga osoba. Ovaj Epikur koga ja znam bio je eser i agent vucibatine Kerenskog .
Skeptik: Ima malo imena da bi svaki čovek nosio svoje posebno.
Ja (tiho): Naseobina spava.
Doktriner: Probudite je.
Aristokrat: Zašto! Najbolje se vlada kad narod spava.
Skeptik: To je tačno - kad čovek spava onda ne oseća da njime vladaju.
Pl. anarhist: Trebalo bi je ubiti, dok spava!
Ja (Skeptiku): Ovo je rekao potpuno mehanički. Ovaj vergl zna samo za jednu ariju.
Pl. anarhist: U njenu korist.
Aristokrat: Jeste li zapazili da su razlozi Anarhiste i Hrišćanina jednaki. Oba ubijaju iz altruizma. Mi smo iskreniji, jer priznajemo da ubijamo zbog nas koji ostajemo, a ne zbog onih koje uklanjamo.
Ja: Vama nedostaje dar za metafiziku.
Evropa (zevajući): Do đavola! Vi ste smrtonosno dosadni. I ja bih tako rado odremala malo, samo da se ne plašim gospodina (pokaže na Anarhistu).
Pl. anarhist: Trebalo bi vas ...
Ja: Dosta! Umuknite ili ću vas udaviti!
Pl. anarhist: Ko? Vi? Mene?
Ja: Ja vas!
Građanin (preplašeno): Gospode!
Doktriner (za sebe): Ovaj haos treba iskoristiti. Do vraga ... šta je rekao Lenjin za ovakve prilike.
Aristokrat: Ako se tučete na dvoboju, biće mi izuzetna čast da vas predstavljam kod gospode, koju će gospodin Anarhist izabrati za svoje svedoke.
Ja: Koješta! Udaviću ga rukama!
Comments