Tuesday, July 30, 2013

Dnevnik Borislava Pekića XXXXVII deo

Život na ledu I, Službeni glasnik 2013, Copyright © Borislav Pekić 

XXXXVII deo - ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA 1955

 17. februar 1955 (nastavak) 

Ideja o slomu Evrope više je stvar naših osećanja. Ja sumnjam da jedan Sovjetski funkcioner misli o njoj sa zabrinutošću onih čija Evropa svakako umire. Poteškoća je u tome što ne postoji jedna Evropa. Ima onoliko Evropa koliko ima naslednika kraj odra bogatog ujaka. Ako jedna Evropa umire, izraz uostalom više patetičan i pozorišni nego precizan, ostaje ih još uvek dovoljno koji žude da je naslede.

Čitava jedna klasa nalazi se u položaju siromašnog rođaka, koji u zadnjem času kad je deoba već izvršena, podnosi nekakva dokumenta koja dokazuju njegovo pravo na posed. Lažni testamenti nisu plod nitkovluka nego iskrene ubeđenosti. TN-GhostlyAttendance32
Mi sasvim pouzdano grdno grešimo što pojam Evrope tako ljubomorno i sujetno vezujemo za našu prošlost. Evropa - to je liberalizam XIX veka, u kome je gospodin Cvajg mogao da pređe hiljadu milja od Petrovgrada do Lisabona a da ga niko ne upita za pasoš, prosperitet u kome je podloga novcu bilo zlato, a nekakav rad i slične koještarije,

hrišćanstvo koje je bilo toliko tolerantno da je uključivalo masoneriju, nekoliko lepih slika malanih u njenim ateljeima, nekoliko eksploziva naptavljenih u njenim laboratorijama, nekoliko dosadnih knjižurina nažvrljanih po njenim mansardama, nekoliko slavnih zločinaca udavljenih po njenim trgovima, najzad par zanimljivih civilizacija podignutih na njenim obalama, svi ostali su robovi i udžbenici njene istorije.


U stvari, ništa što ne bi bilo dostojno smrti. Jer uvek će se napisati gluplje knjige i uvek se mogu obesiti gori zločinci, a hrišćanstvo je već odavno prestalo da bude vera i postalo je neka vrsta društvene galanterije koju zahteva dobar ukus. Samo su nemački magarci mogli biti zlikovci u načelu, što potiče valjda od njihove slabosti prema sistemima i generalizacijama.

Generalisati znači ako mi jedan Židov stane na žulj u tramvaju, ja kažem: treba potamaniti sve Židove! Naklonost prema sistemu se sastoji u tome da se tačno registruje da u baraci 5 „nedostaju tri četvrtine jednog Rusa i gornji dio zatvorenika Sibolskog“ uprkos tome što su ti komadi pripadali nekom Bisenvangeru iz barake 17. Mi smo sujetni na tu Evropu Nadsudije, i ako joj se spori da diktira ideje ili pravi najbolje mašine mi urlamo:

Ona umire. Za aristokrate Evropa nije umirala kad je Sulejman Veličanstveni podigao šator pred vratima carskog Habsburgovskog Beča, nego kad je opat Sieyès predložio da se staleži u loptačnici konstituišu u Narodnu skupštinu. Za Rimljane Evropa nije umirala u baruštinama Galije i varvarskim ratištima Severa, nego u kolonatima balkanskih provincija. Evropa je ropstvo - tvrdili su patriciji.

Ne - ona je feudalna hijerarhija - odgovarali su plemići. Jeres, vikali su sveštenici, Evropa je više od svega njena Hrišćanska crkva. Ona je duh analize, osporavali su mislioci. Koješta, rugali su se buržuji - Evropa je njena industrija i pravo neograničenog vlasništva. Proletarijat je stajao na stanovištu da je prava Evropa čovečna i jednaka razdeoba siromaštva.

U stvari ona je sve to zajedno i još mnogo više. Tu i jeste uzrok njenoj prividnoj agoniji. Evropa je jednostavno pretovarila svoj želudac i ono što joj je neophodno nisu nove ideje, nego sredstvo za čišćenje, kojim bi se oslobodila starih.

No comments: