POGLEDAJ REKU SVOJU, ANĐELE!
Na reci. Uzak, zeleni dim u obliku atomske pečurke. Rukavci ljubičaste svetlosti. Senke spadaju sa drveća. Rastopljeni sneg liči na žućkast gnoj. Preko, obris nekog kamenog košmara. Tu i tamo, pore sijalica na koži sive polutmine ... Reka ima boju masne nafte. Gusta je. Nepokretna, a ipak teče. Unaokolo niče mrak kao crna trava. Sve nečujno zarasta u korotu .. .
Dugo tulenje udaljenog šlepa. Tuga, samoća, smrt. Sve teče ... Majušni svetlosni odraz kao vodeni cvet. Drhti beličast od zime, rasplinjuje se, odlazi. Odlazimo .. . Kad je čovek pored reke, svet iza njegovih leđa može da nestane, da on ne oseti, a kad se okrene da mu ne bude žao ... Pogledaj reku koja teče, pogledaj dom svoj, anđele! Ne okreći se! Ma šta iza sebe čuo, ne okreći se!
No comments:
Post a Comment