Srećna nova godina
Svim vernim čitaocima ovog bloga, starim i novim prijateljima, želim sve najbolje u sledećoj 2010 godini. Mnogo sreće, zdravlja i uspeha želi Ljiljana Pekić.
Before he was a writer, before the exile, the communist prison, the pages soaked in history and irony—Borislav Pekic was a boy at a piano, playing etudes for his mother while secretly reading Dostoevsky hidden among the sheet music. His fingers moved on instinct. His mind wandered freely. This moment—part mischief, part genius—contains everything: the refusal to be confined by appearances, the quiet rebellion against dull routine, and the lifelong compulsion to let ideas breathe.
Comments
Inace, imao sam vas cast upoznati u Podgorici, 1997. godine, kada je otkrivena spomen-ploca na kuci u kojoj je Pekic rodjen.Tada sam vam i ukrao malo vremena moleci da mi potpisete knjigu "Skinuto sa trake", cini mi se prvu objavljenu iz zaostavstine.
Lepo je da ste me podsetili na tu davnu godinu kada je otkrivena spomenploca Pekicu u Podgorici. Bila je to lepa paznja i duboko me je dirnula.
Drago mi je da citate blog i da nalazite interesantne stvari za citanje. Nadam se da cu i dalje nastaviti da postavljam Pekiceva dela na blog, to mi cini veliko zadovoljstvo, a narocito kada vidim da to ljudi citaju i da im se dopada.
Srdacan pozdrav i sve najbolje.
Jer, mada mi je zelja da vam ucinim zadovoljstvo, a poznajuci sebe kako sam u tome izuzetno trapav svestan sam nadolazece opasnosti.
Koje i Kakve?!
Pa ove-da vam izrazim svoju zavist sto ste proveli zivot sa covekom kakav je MOJ BORISLAV PEKIC i jos vam kresnem u lice da ste cini mi se isti hedonista kao ja, pa ste citavog zivota samo uzivali u toj blizini i velicini i da osim ovog blogerskog seretluka niste nista rekli o NASEM GENIJALCU-Borislavu!
I,kako ne bi ste ove reci pogresno razumeli reci cu samo -da sam 90tih godina kad sam prvi put dosao u kontakt sa Pekicevom knizevnoscu batalio svoje ambicije da i sam nesto napisem,zapisem ili rukom ostavim trag svoje pismenosti, sto sam dotad smatrao svojom obvezom.Umesto toga kao prava Azdaja progutao sam sve njegove zapise do kojih sam mogao doci i na tome ostao.I ne zalim, zaista.
Te vas iz tih razloga kudim sto dosad nisam sreo kakav vas zapis o njemu kao coveku,svakodnevnom ubici vremena kojim je raspolagao a u kojemu ste ,verujem i nadam se VI I VASA CERKA IMALI POVLASCENI STATUS.
I sad?!
Ostaje mi da i ja vama pozelim SRETNE NOVE GODINE i da vas zamolim da ovaj moj komentar ne shvatite kao istinsku zamjerku vec SAMO KAO ZAMOLNICU da nam ispricate par anegdota iz Vaseg i Borinog zivota kako ne bih ostao u ubedjenju da je on stvarno bio -SAMO GENIJALAC.
Mirko Hristov iz Strumice-MAKEDONAC
Hvala na lepim recima za Pekica a Vas zahtev je prirodan, medjutim nazalost necu moci da ga ispunim. Ja sam u toku ovih desetak godina davala razna intervjue kako za novine tako i za radio. Tu sam malo pricala o Pekcu ali to je uvek bilo povodom neke knjige ili dogadjaja. Ovako bez povoda to je nemoguce.
Srdacno Vas pozdravljam.