KORESPONDENCIJA KAO ŽIVOT I deo

 

 

KORESPONDENCIJA KAO ŽIVOT I deo, Copyright © Borislav Pekić

Prepiska sa Dobricom Ćosićem[1]

London, 23.1.1984

Dragi Dobrice,

pišea Vam iz dva razloga. Najpre da Vas, u slučaju potrebe izvestim o svojoj novoj adresi, koja će biti aktuelna od 9.2.84.

Ona glasi: Borislav V. Pekić, 52 Lennox Gardens Belgravia London, SW1 England

/Telefon, nažalost, još ne znam. Javiću Vam ga nak nadno./

Drugo je da Vas upoznam sa jednim predavanjem koje je, najzad, posle toliko godina, Mrs. Celia Hawkesworth, uspela od mene da iskamči. Odršaću ga 14. marta na School of Slavonic and East European Studies Londonskog Univerziteta. Tema je Istorijski roman i istorijska realnost /u smislu odnosa između umetničke i istorijske realnosti, odnosno mere do koje istorijski roman treba da služi istorijskom faktu, a do koje duhu istorije, jer da  nama danas ne sme da služi - kako je neumesno zahtevano na jednom skupu marksista posvećenom Vremenu smrti - to mi je jasno/.

Predavanje bi trebalo da traje jedan sat, nakon čega ču imati zadovoljstvo da odgovaram na, po svoj prilici, nedotupava pitanja, od kojlh neka neće biti - samo to. Komponovao sam predavanje tako da se manji njegov deo odnosi na teorijska pitanja, a veći na romanesknu praksu. Za ilustraciju /pozitivnu/ svojih teza o našoj prvenstvenoj obavezi prema dobu koga opisujemo, a ne prema današnjem mišljenju o njemu, o se nadvremenost najbolje postiže najdubljim ulaženjem u izabrano vreme, i o magijskoj a ne istoriografskoj prirodi tog poduhvata, izabrao sam nekoliko velikih romana naše i strane književnosti:

Od strane Thomasa Manna /Josif i njegova braća/ i M. Yourcenar[2] /Hadrijanovi memoari/

Od naše Vaše Vreme smrti a možda i Seobe Crnjanskog.  /Toliko se moram uzvisiti nad predrasudama i animozitetima koje prema njemu gajim./

Moram, nažalost, govoriti i o sebi - izričito mi je zapoveđeno, premda bih to najradije izbegao - pa ću uzeti Zlatno runo i još nenapisanu Srebrnu ruku.

Od negativnih ilustracija za svoje teze uzeću, tako bar mislim, za sada jedino nervirajućeg i odvratnog Vojvodu Velizara R. Gravesa, upravo zato što predavanje držim Englezima. (Ne smeju misliti da su baš u svemu najbolji, čemu su 'zelo sklonivi'.) Žao mi je što je u pitanju baš Graves , pisac koga volim, ali je i on, za svoje školske zadaće mogao izabrati i nešto beznačajnije nego što je Vizantija.

Kad predavanje budem napisao, poslaću Vam ga.

U međuvremenu, ako na tu temu imate nešto zanimljivo što bih u Vaše ime mogao reći - pored onoga što ću sam smisliti - sa zadovoljstvom ću to učiniti.

Koristim priliku da Vam čestitam na uspehu Kolubarske bitke koja će svakako da se daje dugi niz sezona. Verujem da je dramatizacija sjajna, imam neogranićeno poverenje u Mihiza, potvrđeno i vlastitim iskustvima.

Nalazim takođe, da je broj Knjižvnosti sa esejima o Vama, sam po sebi, ćak i van sadržaja samih priloga, od izvanrednog značaja kao prvi masovan proboj bojkota što je nad Vama i Vašom literaturom kod nas proglašen i sa velikom upornošću sprovođen već godinama. Prevario sam se, međutim, kad sam se ponadao da to nije bila Krnjevićeva inicijativa nego znak nekog dubljeg otapanja. Održavanje zabrane knjige Stvarno i Nemoguće me razuverava.

Vama i Vašima želim sve najbolje u godini, čiji broj tako malo obećava

Vaš

[3]Borislav

 

---

[1] Dobrica Ćosić (1921) književnik, romansijer i esejista, redovni član SANU. Učestvovao u NOB. Obavljao je više partijskih i političkih funkcija u Srbiji. Bio je predsednik SRJ. Dela: Daleko je sunce, Koreni, Deobe, Bajka, Vreme smrti, Vreme vlasti, i dr. Nosilac je Ordena za hrabrost kao i mnogih drugih državnih i književnih odlikovanja i nagrada.

[2] Marguerite Yourcenar (1903 – 1987)je bila francuski književnik. Prva žena izabrana u Francusku akademiju 1980. Pisala je romane, eseje i pesme, kao i tri toma memoara. Glavna dela osim pomenutog: Aleksis, Delo u crnom, Mišima ili vizija praznine, i dr.

[3] Samo je potpis rukom, latinicom, ostali deo pisma je kucan na mašini.