TAMO GDE LOZE PLAČU XXXVI deo

 

TAMO GDE LOZE PLAČU XXXVI deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić

11.

GRADITELJI (X deo)

Ono što se neposredno mene ticalo u iznenađujućem toku što su ga uzeli događaji, izuzimajući, prirodno, potištenost usled gubitka prijatelja, bilo je pitanje da li i u kojoj meri nastali preokret utiče na moju odluku da odložim izdavanje Graditelja. Ispostavilo se da nema razumnih razloga zbog kojih bih tu odluku izmenio, štaviše ta nerastumačljiva smrt i njegove lične hartije koje sam posle nje baštinio, zahtevali su pregled, dopunu, a možda i reviziju čitavog manuskripta u svetlosti novog stanja stvari.

Mogu reći da sam, dabome isključivo u profesionalnom smislu, bio srećan (evo, opet, te neprikladne reči zbog koje mi preti prezir) što najzad imam one prave visceralne razloge za odgađanje, i što se više ne moram uklanjati iza paravana nekog izmudrenog plana.

Pogađate li, a morali biste, da sam i ovog puta pravio račun bez krčmara?

Savladao me je treći događaj u ovoj konsekutivnoj seriji iznenađenja, neverovatniji od samoubistva, neobjašnjiviji čak i od njegove odluke da projektuje spomenik revoluciji, događaj toliko apsurdan da se jedva usuđujem da ga iznesem, mada je nezaobilazan, pa se neću srditi, a na to i prava nemam, ako mi se odmah ne poveruje na reč, nego se novine potraže kao dokaz, jer će se na taj način ratifikovati i moje sopstveno odbijanje da poverujem vestima koje je 24. oktobra 1968. godine, na dan Isidorove sahrane, objavila Politika, a sutradan naširoko preživala cela jugoslovenska štampa.

Da bih izbegao nesporazum, umesto da ih prepričavam, biće najkorisnije da ih navedem doslovno:

List: Politika;

Datum: 24. oktobar 1968. godine;

Izdanje: beogradsko (mada je vest svakako objavljena i u izdanju za unutrašnjost);

Mesto u prelomu: strana peta, četvrti stubac pri vrhu;

Fotografija: Isidorova slika u poluprofilu (na granici upotrebljivosti usled ogrebotina, mrlja i mrene po ivicama koja svedoči da se negativ "uležao");

Naslov: Samoubistvo kao protest.

Podnaslov: U oproštajnom pismu mladi arhitekt Isidor Njegovan objašnjava razloge koji su ga naveli na samoubistvo;

Potpis ispod članka: D. D.;

Tekst članka:

"Kada smo 24. o. m. doneli vest o tragičnoj smrti inženjera Isidora Njegovana, u kome je jugoslovensko neimarstvo izgubilo jednu od svojih najistaknutijih nada, još se nisu znali uzroci koji su trideset petogodišnjeg arhitektu naveli na ovaj sudbonosni korak.

Juče, međutim, stiglo je u našu redakciju njegovo pismo bez datuma, ali po svemu sudeći pisano neposredno uoči samoubistva. Poštujući njegovu poslednju volju, a u nadi da će ono poslužiti svrsi u čiju službu je ovaj daroviti umetnik stavio i sopstveni život, mi ga objavljujemo u celini:

'Sa osećanjem straha, stida i revolta već nekoliko godina pratim ono što se događa u Vijetnamu.Više nisam u stanju da podnesem nemoć koja me protivu moje volje i mojih načela čini saučesnikom tog rata.

Pošto svojim životom ne mogu da sprečim to saučesništvo, odlučio sam da ga prekinem smrću. Umirem u nadi da će ova u punoj svesti i savesti izabrana smrt pomoći ljudima da shvate šta u močvarama delte Mekonga nesvesno i besavesno gube. Isidor Njegovan'."