Život na ledu L 227 deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić
Sreda, 26. oktobar 1983.
godine.
O tragediji – prva premisa.
Razgovor sa
Ivom Simovićem. Razvijam tezu da je grčka tragedija – nedavno sam gledao opet,
ali na filmu, „Kralja Edipa“ – mogla na tako neponovljiv i presudan način
izraziti tragediju humaniteta samo zato što je stvorena na početku našeg
ciklusa civilizacije, u neposrednoj blizini kraja jednog prethodnog, dakle i
najdubljeg saznanja koje je taj kraj sa sobom nosio.
Tragedija ova
zato ne govori o sadašnjosti ondašnjih Grka, pogotovo o budućnosti čoveka, već
o njegovoj promašenoj prošlosti. Ona nije proročanstvo već iskustvo, i
proročanstvo je samo ukoliko je iskustvo.
Još u
neposrednom odnosu sa prirodom i njenim bogovima (još, dakle, u tajni) oni su
taj odnos i mogli izraziti istinitije nego mi koje je istorija (i duhovna i
materijalna) udaljila od pravih izvora saznanja.
Grci su na
neki način sebe osećali van geografskih (prostornih) i istorijskih (vremenskih)
dimenzija – kao mit koji se dešava. Bili su sami u prostoru i jednovremeni sa
svojom prošlošću..
Jedine
tragedije za koje znam u svetskoj literaturi su grčke. Jedine dve druge su
„Kralj Lir“ i „Čekajući Godoa“.
No comments:
Post a Comment