TAMO GDE LOZE PLAČU LXXI deo

 

TAMO GDE LOZE PLAČU LXXI deo, Službeni glasnik, Copyright © Borislav Pekić

14.

            V

“Svestan da je svaka aktivnost integralni sastojak osnovne dimenzije starog sveta,

Emigrant kao izlaz bira onu akciju koja je svetotvorna samo po imenu, akciju imanentnu sistemu mirovanja, akciju koja je sâm taj sistem u svom konačnom i finalnom obliku – on, dakle, bira smrt...”

(25. mart 1957. god.)

 

Tako je nastala druga premisa u silogizmu njegovog povratka u stari svet. Ispravno svestan da je svaki pokret inkompatibilan, suštinski nesamerljiv sa njegovim svetom mirovanja, da bi eliminisao i samu mogućnost za njega, on smera samoubistvo,

ne sluteći da je ono “neaktivirana bomba”, čin kinetičke energije, čije se potencijalne posledice ne mogu sagledati ni kontrolisati, da je to “mir” u kome su larvirani svi pokreti – da je baš ta smrt suština i zajednički imenitelj sveta koji je poricao.

Sada je konačno izgledalo da imam sve komponente na okupu: ideju, temu, obrise sižea, ličnosti

(u ovom slučaju umesto “brisova” pojedinih tipova mišljenja, tipove odnosa između dve stvarnosti), radnju, njen početak i kraj. Jedino opet nisam imao dramu (koju, uostalom, po svoj prilici nemam ni sada!)

Zašto? Zar takva drama ne bi čvrsto “stajala na nogama”?

Nesumnjivo da bi stajala. Obema nogama.

 I u tome je bio i njen osnovni nedostatak.