Godine koje su pojeli skakavci III tom –CLXXXI deo
Godine koje su pojeli skakavci III tom –CLXXXI deo
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) .
5. Glavobolje, insomnija, vrtoglavica
Poremećaji su bez vidljivog uzroka i somatskog povoda. Njihov je koren u stanju brige i zebnje u kome prolaze prvi slobodni dani. Kod pojedinih robijaša, koji su, potpomognuti terapeutskim optimizmom porodice, pravili planove za budućnost, pa sada s ogorčenošću uviđaju njihovu nerealnost, potpomognuti ovog puta porodičnim pesimizmom, dolazi do teških depresija, praćenih neuralgijama, migrenama i nesanicama.
(Prosečna robijaška porodica: „Više mi NJEGA nemamo zašto lagati. I ON se, najzad, mora suočiti sa stvarnošću koju smo od NJEGA obzirno krili. Na robiji je, ako ćemo pravo, ON godinama bio zaštićen, dok smo se mi mučili kako da MU, u onoj oskudici, obezbedimo pakete, a i inače smo se mučili. Onaj ko je u toj NJEGOVOJ aferi stvarno kažnjen bili smo mi, nije ON, jer ON je tamo imao bar svoj mir, a na stvarnoj robiji socijalističkog života bili smo mi.”)
Ja te neprilike nisam imao. Valjda i zato što nisam imao nikakvih planova. (A i to je, verovatno, bio alibi koji me je spasavao potrebe da se za njih borim u svetu što sam ga odbacivao.) Književna orijentacija bila je tek u najranijem začetku, nije budila nikakvu ambiciju, niti me pokretala na nade i akcije zbog kojih bih strepeo. Ono što sam na robiji pisao, a što su s toliko pažnje prepisivali niški robijaški kaligrafi, odavde, sa slobode, nije mi se činilo vrednim nikakvog truda.
Jedine glavobolje poticale su od povremenih pijanstava. I buke. Buka mi je smetala, a smeta i danas. Jaki glasovi ili njihova zloupotreba, česta kod naših ljudi, dekoncentrišu me. Pre robije je nisam zapažao. Posle nje, smetala mi je i u kafani, što mi je, s obzirom na navike, prilično komplikovalo izlaske. Verujem da je ta auditivna preosetljivost posledica dugih usamljenih i zatvorskih tišina.
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) .
5. Glavobolje, insomnija, vrtoglavica
Poremećaji su bez vidljivog uzroka i somatskog povoda. Njihov je koren u stanju brige i zebnje u kome prolaze prvi slobodni dani. Kod pojedinih robijaša, koji su, potpomognuti terapeutskim optimizmom porodice, pravili planove za budućnost, pa sada s ogorčenošću uviđaju njihovu nerealnost, potpomognuti ovog puta porodičnim pesimizmom, dolazi do teških depresija, praćenih neuralgijama, migrenama i nesanicama.
(Prosečna robijaška porodica: „Više mi NJEGA nemamo zašto lagati. I ON se, najzad, mora suočiti sa stvarnošću koju smo od NJEGA obzirno krili. Na robiji je, ako ćemo pravo, ON godinama bio zaštićen, dok smo se mi mučili kako da MU, u onoj oskudici, obezbedimo pakete, a i inače smo se mučili. Onaj ko je u toj NJEGOVOJ aferi stvarno kažnjen bili smo mi, nije ON, jer ON je tamo imao bar svoj mir, a na stvarnoj robiji socijalističkog života bili smo mi.”)
Ja te neprilike nisam imao. Valjda i zato što nisam imao nikakvih planova. (A i to je, verovatno, bio alibi koji me je spasavao potrebe da se za njih borim u svetu što sam ga odbacivao.) Književna orijentacija bila je tek u najranijem začetku, nije budila nikakvu ambiciju, niti me pokretala na nade i akcije zbog kojih bih strepeo. Ono što sam na robiji pisao, a što su s toliko pažnje prepisivali niški robijaški kaligrafi, odavde, sa slobode, nije mi se činilo vrednim nikakvog truda.
Jedine glavobolje poticale su od povremenih pijanstava. I buke. Buka mi je smetala, a smeta i danas. Jaki glasovi ili njihova zloupotreba, česta kod naših ljudi, dekoncentrišu me. Pre robije je nisam zapažao. Posle nje, smetala mi je i u kafani, što mi je, s obzirom na navike, prilično komplikovalo izlaske. Verujem da je ta auditivna preosetljivost posledica dugih usamljenih i zatvorskih tišina.
Comments
baš sam se obradovala da su Pekićevi tekstovi nedostajali na blogu. Bio je neki problem, koji je sada regulisan. Nadam se da ću biti u mogućnosti da vas i dalje snabdevam Pekićevim tekstovima, a s obzirom na obim njegovih radova biće toga za još veliki broj godina, ako Bog da.
Srdačan pozdrav.