Thursday, November 12, 2009

Cenzurisano i ravnodušno

Cenzurisano i ravnodušno
Publikovano u Odabrana dela Borislava Pekića, knjiga 12, Tamo gde loze plaču, (str. 400-402). - Beograd, Partizanska knjiga, 1984, © Borislav Pekić.

Poziv u 29. novembar. Ne kaže se zašto. Ne govorim roditeljima. Nisam uznemiren. Ništa nisam učinio. Ali groblja su puna onih koji ništa nisu učinili ...

200167156-001

Oblačim plavo odelo. Vezujem kravatu. Kad sam to pokušao u noći između 6. i 7. novembra 1948, rekli su mi da nije potrebna. Stvarno nije bila. Kući kaput, koji sam posle nedelju dana od kuće dobio, doneo mi je ime „popa“. U njemu sam bio smešan, ali me je grejao.

Pretpostavljam da je malo zatvorenika sedelo na podu ćelije u vlastitom kućnom kaputu. U njemu, međutim, ima nešto čudesno. Toplota doma je u sitnim stvarima. Otpor je u onim najsitnijim. U redovnom brijanju pod bombama. U presvlačenju za večeru u sred džungle. U učtivostima dok ste u govnima do guše ...

Dan je prolećno ružičast.

Zgrada u 29. novembra je siva kao mrtvačnica. Izvesna hladna pobožnost vlada nesrazmerno prostranim hodnicima. Primaju me ravnodušno, kao što radnik na konvejeru prima predmet na obradu. Predmet je uvek isti, posao oko njega uvek jednak. Monotonijamuti oči ljudima iza šaltera ...

Gore, na spratu, pokazuju mi kartonsku kutiju s rukopisima koji su mi bili oduzeti priliko puštanja iz KPD-a. „Pogledaj da li ti je sve tu,“ kaže službenik ljubazno kad primećuje da sam spreman dohvatiti kutiju i nestati čak i da je prazna, da su u njoj moje cenzurisane fekalije. (Možda i jesu?)

Ne očekujući rukopise, nisam poneo njihov spisak. Ali se svega sećam. Otvaram kutiju. Prebiram. Pravim se da papire pregledam. Sveske su raznih formata, debljina, boja. Na njima crvenim slovima ispečatan znak CENZURISANO. Na svakoj piše „Osuđenik Borislav Pekić“, a zatim moj „kućni broj“. On nije uvek isti. Inventarisan sam u raznim vremenima pod raznim brojevima ...

Tu je i Genealogija Doma Njegovan Turjaški, na dva u tubu svijena, tvrđa papira, širine 50, dužine 150cm. Genealogija je u crvenom tušu, arhitektonskom kaligrafijom, radio A., osuđeni tehničar u KPD – Niš. Žao bi me bilo da je izgubljena. U nju smo obojica uložili veliki trud ...

Sveske za poeziju, međutim, nema. Iscepao sam bio meke korice desetak tanjih plavih svezaka na kockice i u zavodskoj knjigoveznici povezao ih u platno. Ta je knjiga bila svakako najraskošnije što sam posedovao. U nju sam bio prepisao svoje pesme, do kojih sam još držao. Nje nije bilo. Nisam osećao nikakvo žaljenje. Sveska je bila lepa, i kad se listovi s pesmama iščupaju, mogla je nekome poslužiti da u nju beleži zaista važne stvari ...

(Kod kuće, među drugim papirima, nalazim jedan iščupani list i na njemu poslednji stih neke pesme:

„Vratićemo se kao što se refren vraća,
U elegije vaše dovršene bedom,
U mašte vaše, oblik, biće redom,
Naša će sena ko Pan s frulom da korača.“)

U jednom trenutku dolazim u iskušenje da ponovim „scenu sa naliv perom“. Odustajem. Ravnodušan sam. U svetlosti nelagodnosti, s kojom sam u sobu ulazio, izgleda mi bedno da se, izlazeći, pravim važan. A i ravnodušan sam, stvarno ...

Odlazim, noseći kartonsku kutiju, s osećanjem da nosim vlastiti leš, za kojim nema ko da plače ...

2 comments:

Anonymous said...

Pozdrav Vam, gdjo Ljiljana!
Kako sam sretni vlasnik oba prva dijela "Godina koje su pojeli skakavci" ("sretni vlasnik", zato sto je ih je bilo, bar za mene, vrlo tesko nabaviti), interesuje me da li je i treci, zadnji dio te (najavljene) trilogije uopste i objavljen, dakle uopste i stampan (poput prve i druge knjige "Skakavaca")?
Dalje bih Vas zamolio, ako je ikako moguce, da ovdje, na blogu posvecenom pisanju Vaseg muza a mog omiljenog pisca iz ex-YU, objavite fragmente iz te trece knjige "Skakavaca" (sto je moguce vise njih); posebno me interesuju Borislavovi susreti sa osudjenim pripadnicima, celnicima Nacionalnog komiteta Ravnogorskog pokreta, zatim epizoda (koju on najavljuje u II knjizi "Skakavaca") u kojoj njega i pripadnike njegove grupe verbalno resetaju, po dolasku u Nis, podozrivi osudjeni sljaci-cetnici (neformalna, ali fakticka "vlast" u kaznioni, kako on kaze), ali i sve ostale iz III knjige "Skakavaca" (za koju mi jos uvijek nije jasno da li je uopste stampana ili ne?)...

Srdacno Vas pozdravljam, i unaprijed se zahvaljujem,

Safet Gusic

Ljiljana said...

Postovani gospodine Gusicu,
Drago mi je da ste se javili i da Vam se blog svidja.
Treca knjiga "Skakavaca" je izasla svojevremeno u izdanju BIGZ-a, cak mislim 2 puta. Pre nekoliko godina je prestampana od strane "Solarisa" iz Novog Sada zajdno sa prvom i drugom knjigom.
Pokusacu kada budem imala vremena da objavim na blogu neke odlomke, ali nisam sigurna kada.
Srdacan pozdrav.