Thursday, November 05, 2009

Maske

Maske naše nasušne
Publikovano u Odabrana dela Borislava Pekića, knjiga 12, Tamo gde loze plaču, (str. 412-413) Beograd, Partizanska knjiga, 1984, © Borislav Pekić.

Obrazina kojom se krije lice i maska koja ga preobražava; obrazine nečasnih drumskih razbojnika i maske časnih građana; posmrtne maske i maske od kojih se živi ...

Mikenske maske od zlatnog lima (s onom za koju je Šliman 1876. držao da je lik razoritelja Troje Agamemnona). Maske indijskih vračeva sa očnjacima Grizlija. Demonske perjane maske Inka. Maske sa otoka Jave od drveta. Krznene maske Eskima. Japanske pozorišne maske. Dodolske maske Istočne Srbije za prizivanje kiše. Maskenbalske maske.munch-screamI najzad maske od ljudske kože kojima se služimo svakodnevno ...

Isprekidan ali vidljiv evolutivan put vodi od erotične pantomime tetreba do derviškog transa ili budističkog Gi-Ga-Kua, od razuzdanog plesa delfina do rituala maskiranih pratilaca boga Ko-Va-Vea iz plemena Elema (Nova Gvineja), ali i od smrtonosnih parenja Bogomoljki do sado-mazohističkih orgija pod obrazinama ljudi kojima je monotonija polnog akta postala nepodnošljiva ...

Maska, igra i borba za opstanak oduvek su išli ruku pod ruku. Ljudi su se najpre maskirali za bogove, zatim za ljude, ali je opstanak, preživljavanje uvek bio primaran cilj. Isti kod zoološke i građanske mimikrije.

Razlozi koji, kroz generacije, dovode guštera Kameleona do sposobnosti da promenom boje uzme lik okoline, usavršivši i napad i odbranu, upravljaju i našim prilagođavanjima, našim maskiranjima. (Jer, najčešće, prilagođavanje čoveka je njegovo maskiranje – u nešto drugo.) ...

Noga primata majmuna eonima se pretvara u Engelsovu "oslobođenu ruku", ali nas to, uprkos Engelsu, ne čini ljudima. Ne čini rad majmuna čovekom. Čak ni ako je inteligentan, kao što je naš – ponekad. Inteligencija instinkta, bar u zoni opstanka vrste, nadmaša inteligenciju svesti.

Mravi su izrazito kolektivističko društvo, u kome je život svake jedinke tek funkcija potrebe cele mravlje kolonije. Gde je suverenost zajednice tako harmonično i efikasno sprovedena kao u košnicama pčela? ...

Maska je ono što od nas čini ljude. Kakve, to je sasvim drugo pitanje ...

2 comments:

ТОДОРА ШКОРО said...

Draga Ljiljana, ako dozvolite, moj komentar na ovaj tekst neka bude pesma, nedavno napisana, o toj istoj, večnoj temi - potrebi ljudskoj za mimikrijom...

SUNOVRAT

Ne mogu više da glumim
Napustila su me sva moja lica
Maske se istopile
Pohabao se kostim princeze
Dragulji popadali iz krune
Ostale tek izbledele rite
I jedno lice očajnice
Što maska nije
Guta me grotlo arene pune
Rulja na nogama očekuje kraj
Sunovrat jedne sudbine
Čelom udaram o zemlju
Poslednje što vidim je
Dragulja odsjaj iz prašine

Todora Škoro

Ljiljana said...

Draga Todora,
Hvala Vam na divnoj pesmi koja je inspirisana Pekicevim tekstom. Dirljivo je da jedan kratak ogled pokrene bujicu misli i pokrene na dalja razmisljanja.
Srdacan pozdrav.