Izdavač © 2014 Službeni glasnik, Copyright © 1991 Borislav Pekić,.
LITERATURA
Nema nikakvog graničnog kamenja između književnosti i mog života.
*****
Samo intelektualna elita održava literaturu u životu.
*****
Književnost koja u sebi ili sobom ne dotiče izvesne univerzalne istine ništa ne vredi.
*****
Uvek je lakše opisati momenat početka raspada, truljenja jedne iluzije, nego nju u jednoj čistoj formi prikazati. U literarnom, u formalnom smislu, to je teško upravo zbog toga što je naivno. Književnost ne trpi naivnosti, književnost je poezija propadanja.
*****
Nije posao književnosti da jedan narod uči njegovoj istoriji. Posao književnosti je da se bavi sudbinom ljudi, sudbinom čoveka u toj istoriji. I to ne apstraktnog čoveka, već određenih ljudi. Sve ostalo je posao istoriografije.
*****
Vrlo često smo skloni da redukcionizmom svedemo stvari na uprošćene šeme i upravo zbog toga izvesni naši junaci romana, kao nosioci velikih ideja izgledaju mrtvi zato što su isključivo nosioci tih ideja, i mi se nikada ne trudimo da potražimo i nekakve intimnije, emotivnije, dublje, lične razloge za pristajanje uz takve ideje. Niko nije prosto pion svojih ideja.
*****
Potrebno je biti upoznat sa što više fakata stvarnog života svog vremena da bi imaginacija uspela da svojim kreativnim sposobnostima stvori pravu literarnu interpretaciju tih fakata, jer bez toga ona ostaje bez svoje hrane, postaje bleda, a zatim nestaje u nebulozama lične filosofije i ličnih emocija. *****
Umetnost je neka vrsta skrivenog priznanja, skrivene ispovesti. U tom smislu roman je iskustvo u kodovima, nešto poput nedešifrovane linearne „A“ tablice, prastarog predgrčkog pisma. Ja sam i lavirint i onaj u njemu.
*****
Urbani duh se povlači u verizam i nastaje dekorativna urbana literatura, umesto prave urbane literature. Našim piscima nedostaje vizija, imaginacija, snaga da se maše dubljih i većih tema, da se bave uzrocima, a ne pojavama, a iznad svega nedostaje im misaonost, obrazovanje i hrabrost. Ako literatura ne sme da služi jednoj politici, onda ona ne sme da služi ni ma kojoj drugoj.
*****
U nekom umetničkom delu, recimo romanu, moguće je ostvariti nemoguću stvarnost u svim kombinacijama vezujući moguće i nemoguće, stvarno i nestvarno, prividno napuštajući uzete modele dotaći najvišu realnost na planu njenog značenja.
*****
Vreme i sredina tvore plazmu van koje literarne ideje i fabule ne mogu da dišu. Kao što ni mi nismo u stanju da živimo izvan realnosti. Književnost ne poznaje ni jedan oblik stvarne apstrakcije. Druga je stvar u kakvom će vidu i u kojoj meri prepoznavanje činjenica vremena i sredine biti korišćeno. *****
Književnošću se svet ne gradi, u najboljem slučaju on se njome razlaže i ispituje.
*****
Ironija je samo jedan nivo literaturi urođenog, negativnog, odnosa prema svetu. Ako se pod plodotvornim i autentičnim odnosom prema stvarnosti podrazumeva nuđenje nekog ključa rešenja ili još gore sleđenje nekog naturenog rešenja, bojim se da istinska književnost za ono prvo nije sposobna, a za ovo drugo nije spremna.
Ako pisac nije poštar, da raznosi poruke, ni književnost nije pošta sa koje se podižu one preporučene.
*****
Moja književnost je samo otisak moje predstave sveta, pa time i odnosa prema njemu i angažmana u njemu.
*****
Naša literatura pati od tematskog siromaštva i tematske monotonije, ali i od psihološkog zarobljeništva istorijom. Naše teme su još uvek predindustrijske. Mi smo previše misionari a premalo analitičari. Ako bi književnost zaista htela da bude stvarnosna, morala bi se ona baviti ne samo aktuelnom stvarnosti, nego i onom univerzalnom iz koje ta aktuelna proizilazi. *****
Jedine tragedije za koje znam u svetskoj dramskoj literaturi su grčke. Jedine dve druge su „Kralj Lir“ i „Čekajući Godoa“.
*****
Umetničke teorije književnih profesionalaca intelektualni su alibi aktuelnog stanja njihovog duha ili njihove prolazne književne prakse.
*****
Kada bih na raspolaganju imao, odnosno kada bih mu bio dorastao, dublji, primereniji, neposredniji, iznad svega pouzdaniji metod saznavanja, da mi je dana moć filosofskog, mističnog ili iskustvenog prodiranja u smisao koga tražim, bez žaljenja bih se odrekao književnosti, možda baš i ne bez žaljenja, ali bih je se odrekao svakako.
*****
Moja književnost je moj vrt. Ako se nekome u tom vrtu dopadne neki cvet, neka ga slobodno uzbere, ne gazeći po mogućnosti, leje. Ako mu se ništa ne dopada, neka se ne naginje preko plota, već produži, ne obazirući se.
Život na ledu 1983/84
No comments:
Post a Comment