Misli „Zlatno runo V“- 2 deo
Borislav Pekić – misli iz knjige “Zlatno runo” V knjiga; izbor Ljiljane Pekić.
Napomena: Za one koji nisu čitali „Zlatno runo“ želela bih da skrenem pažnju da Simeon Njegovan govori iskvarenim jezikom, a često ubacuje i neke starinske, grčke ili cincarske reči, a pravopis je kao u vreme u kome se radnja dešava.
Cena je irelevantna. Za cenu se zanima malo-građanin. Samo je malo-građaninu stalo do toga da uvek tačno zna koliko je nešto platio i da mu izdaci, uključujući duševne, budu što manji...
Ponos, sujeta, osetljivost – sve što se osećalo, što je bolelo dok se pomoć unaokolo prosila – takođe su malo-građanske slabosti.
*****
Logika ne postoji da oduševljava, nego da primorava.
*****
Iz činjenice da je jedno načelo rđavo ne sledi nužno da njemu suprotno nije.
Iz fakta da je dan sveta ne proizilazi da noć obavezno mora biti mračna. Postoje naime i polarne ...
Eventualne prednosti socijalizma mogu se izvlačiti jedino iz njega samog.
*****
Ljudi u ljubavi govore sve same gluposti. Dubok govor inspirišu jedino prava netrpeljivost i mržnja.
*****
U srcu svake nevolje je po jedno osećanje. Često i više njih, ali tako da se, po mogućstvu, što grublje isključuju.
*****
U praksi se niko ne pari da bi produžio vrstu.
*****
I obraz je posed. Nisu samo konsignirana roba, nekretnina i obveznice.
*****
Kao što pod južnim suncem žene brže sazrevaju, ali se brže i troše i naše se porodice bogate brže nego igde drugde, ali i mnogo brže propadaju.
*****
Kod nas na Balkanu se čedna ignorancija, pastirsko neznanje, udruženo s izgledom majmuna i progradskom zapuštenošću, još uvek smatraju prvim uslovom da se neko proglasi genijem.
Varvarsko stanovište da talenat dugujemo Bogu zamenjeno je u međuvremenu naučnom zabludom da smo za sve svoje sposobnosti dužni srećnoj kombinaciji gena, ali naše ubeđenje da mi lično svemu tome nemamo šta da dodamo nikako da se izmeni …
*****
Čovek koji jednako misli o lepom i unosnom – lep je, ma kakav da je inače. I najlepši na mizerijama poružni. I najubavnijem gubici pokvare izgled.
*****
Siromaštvo je najveće ropstvo. Iz njega sva druga robovanja proističu. Sve nevolje, lične i opšte.
*****
Ako je neko u beznadežnom mraku, važno li je odakle pada senka koja mu dušu mrači?
Napomena: Za one koji nisu čitali „Zlatno runo“ želela bih da skrenem pažnju da Simeon Njegovan govori iskvarenim jezikom, a često ubacuje i neke starinske, grčke ili cincarske reči, a pravopis je kao u vreme u kome se radnja dešava.
Cena je irelevantna. Za cenu se zanima malo-građanin. Samo je malo-građaninu stalo do toga da uvek tačno zna koliko je nešto platio i da mu izdaci, uključujući duševne, budu što manji...
Ponos, sujeta, osetljivost – sve što se osećalo, što je bolelo dok se pomoć unaokolo prosila – takođe su malo-građanske slabosti.
*****
Logika ne postoji da oduševljava, nego da primorava.
*****
Iz činjenice da je jedno načelo rđavo ne sledi nužno da njemu suprotno nije.Iz fakta da je dan sveta ne proizilazi da noć obavezno mora biti mračna. Postoje naime i polarne ...
Eventualne prednosti socijalizma mogu se izvlačiti jedino iz njega samog.
*****
Ljudi u ljubavi govore sve same gluposti. Dubok govor inspirišu jedino prava netrpeljivost i mržnja.
*****
U srcu svake nevolje je po jedno osećanje. Često i više njih, ali tako da se, po mogućstvu, što grublje isključuju.
*****
U praksi se niko ne pari da bi produžio vrstu.
*****
I obraz je posed. Nisu samo konsignirana roba, nekretnina i obveznice.
*****
Kao što pod južnim suncem žene brže sazrevaju, ali se brže i troše i naše se porodice bogate brže nego igde drugde, ali i mnogo brže propadaju.
*****
Kod nas na Balkanu se čedna ignorancija, pastirsko neznanje, udruženo s izgledom majmuna i progradskom zapuštenošću, još uvek smatraju prvim uslovom da se neko proglasi genijem.
Varvarsko stanovište da talenat dugujemo Bogu zamenjeno je u međuvremenu naučnom zabludom da smo za sve svoje sposobnosti dužni srećnoj kombinaciji gena, ali naše ubeđenje da mi lično svemu tome nemamo šta da dodamo nikako da se izmeni …
*****
Čovek koji jednako misli o lepom i unosnom – lep je, ma kakav da je inače. I najlepši na mizerijama poružni. I najubavnijem gubici pokvare izgled.
*****
Siromaštvo je najveće ropstvo. Iz njega sva druga robovanja proističu. Sve nevolje, lične i opšte.
*****
Ako je neko u beznadežnom mraku, važno li je odakle pada senka koja mu dušu mrači?
Comments