TAMO GDE LOZE PLAČU LXXV deo, Službeni
glasnik, Copyright © Borislav Pekić
UMETNOST I REVOLT
Književnosti nema bez duhovne pobune. Ne može se imati i
snažna država i velika književnost. Dokazuje li Ovidije[1] u Rimu Avgusta[2] suprotno? Možda izvesno vreme, potom
Avgust proteruje pesnika na Pont …
Smemo li, po analogiji, reći da nema umetnosti bez
opozicije vremenu? Ne verujem. Italijaska slikarska renesansa nije bila
oponentna. Ravnodušno je služila mecenama – državama i Crkvi. Vizantijska
ikonografija nije se protivila slikarskim kanonima. (Ikonoborstvo je teološka,
a ne slikarska jeres) …
Graditeljstvo je najodanija sluškinja vremena i okolnosti.
Samo velika i snažna država rađa veliko neimarstvo. Piramide su mogle biti
zidane jedino u totalnoj državi i totalnoj religiji. Demokratija za tako nešto
nemaju ni novaca, ni robova, ni volje.Ali im pre svega nedostaje i neka
univerzalna dogma. Jer da je imaju, našlo bi se i volje, i robova i novaca …
[1] Publije Ovidije Naso (43 pre n. e. –
17 n. e.), rimski pesnik najpoznatiji po svojim erotskim poemama. Napisao je
takođe Metamorfoze mitološku poemu u
heksametru kao i Epistole eks Ponto koje
je napisao dok je bio u izgnanstvu na Crnom moru. (Prim. prir.)
2 Gaius Julius Caesar Augustus (Octavius) (63 vek st. e. – 14 vek n.
e.) je bio usvojeni sin Julija Cezara, i prvi vladar Rimske imperije. On je
vladao Rimom kao autokrata. Proširio je Imperiju. Njegova znatna moć poticala
je od finansijskog uspeha, bio je patron mnogih širom Imperije, izgradio je Rim, a starao se i o veteranima i
vojnim licima. (Prim. Prir.)
No comments:
Post a Comment