Političke sveske LVII deo

Službeni glasnik 2012, Copyright © Borislav Pekić
Političke ideje i komentari LVII deo 1956. godina

JEDAN DIJALOG O SUDBINI EVROPE VOĐEN U NJENOM PRISUSTVU

Lica:

Evropa: (Prava slika usedelice iz nekog Čehovljevog romana; kostoboljna i u godinama, ali još uvek sa nekim, premda antikvarnim, šarmom; verovatno sujetna na svoju prošlost koju drži na krilu u vidu skrinje sa dokumentima.)

Naseobina: (Dečak sa staračkim licem; zato što ima majku uobražava da je mlad; ne izgleda da ga naš razgovor mnogo brine, osim kad se povede reč o tome da bi mu trebalo kupiti nove čakšire.)

Vanevropejac: (Mladolik muškarac čije rasno poreklo ne bi moglo da izdrži kriterijum g. Rozenberga i da duhovi nisu do znatne mere angažovani Evropom, nekoji od prisutnih bi mu veoma rado pokazali poseban kupe.)

G. John Smith: (Neka prokleta simbioza olimpijskog pobednika, trgovačkog putnika, vlasnika benzinske stanice, kriket igrača i televizijskog junaka; na njemu je sve novo od zuba do đonova na cipelama, ali sve u svemu, ma koliko hvalisav i bučan, momak nije loš; zapaža se da na Evropu ima izvestan uticaj i stara ga dama obasipa sanjalačkim pogledima.)

Skeptik: (Vrlo star gospodin, čiji se izgled uopšte ne može opisati, jer stvarno i ne postoji kao neki određen izgled; uviđa da je naša prepirka izlišna, ali učestvuje u njoj pošto ima pasiju za izlišne zabave.)

Triblionac: (Ne bi se reklo da je baš tako siromašan kao što to želi da izgleda; doktriner i prilično nesnosan pedant sa nekom debelom knjižurinom pod rukom u koju s vremena na vreme baca pogled. U drugoj su mu ruci Dijalektičke terazije i pošto ima zavezane oči – u stvari sasvim lepo vidi, jer je platno prozirno – liči na prerušenu Pravdu. Za njega je Skeptik rekao: „Bože, nisam ni pomišljao da je Pravda ovako ružna!“)

Plemeniti anarhist: (Koji time što propoveda tiraniju slobode, dovodi do besnila one koji pretpostavljaju slobodu tiranije.)

Hrišćanin: (Kaluđer ispod čije mantije viri Krstaški mač; prilično kosmopolitski nastrojen, uostalom kao i vera koju ispoveda.)

Građanin: (Prijatno odeven gospodin koji ispod mekog šešira od zečije dlake drži sankilotsku kapicu, za svaki slučaj; njegovi maniri privlače Evropu, ali ona zna da se od manira ne živi. S vremena na vreme, pozajmljuje cigarete od gospodina Smita, koji to neprimetno beleži zarezima na svom kaišu.)

Aristokrat: (Sanjivi gospodin koji drema, te se prene samo s vremena na vreme da bi se narugao „suverenosti naroda“ i „Deklaraciji“.)

Tentenbilac: (Momak u crnoj košulji sa spravom za merenje eugeničke vrednosti ljudskih lobanja.)

Ja: (Ja.)

Mizanscen:

I ČIN: U Kompjenskom vagonu koga su pre kratkog vremena napustile delegacije Saveznika i Centralnih sila.
II ČIN: U protivavionskom skloništu jednog industrijskog centra.
III ČIN: Ma gde.