Friday, November 17, 2023

PISMA IZ TUĐINE LXXXXII deo

 

PISMA IZ TUĐINE LXXXXII deo, Laguna Copyright © Borislav Pekić

92.

 

MAG­NA CAR­TA LI­BER­TA­TUM

I PRED­LOG ZA EN­GLE­SKI USTAV

 

Ova emi­si­ja pro­iz­ve­de­na je slučajno, za­hva­lju­ju­ći isto­ri­ji, ko­joj Ju­go­slo­ve­ni mno­go ne du­gu­ju, ali En­gle­zi tre­ba da joj sva­ko­ga dana pale sveću. Ona im daje pro­spek­te za život što im ga sva pa­met­na pred­viđanja odriču. Tema je nađena u mo­jim emi­si­ja­ma o po­ve­sti En­gle­ske i kam­pan­ji koja se ovde vodi za donošenje Bill of Rights, Po­vel­je o pra­vi­ma, tj. pi­sa­nog usta­va ko­jeg zem­lja nema, a ja lično ne ­vi­dim da­ joj i tre­ba. Do­vol­jno je po­gle­da­ti nas pa vi­de­ti ko­li­ko ustav sme­ta nor­mal­nom funk­ci­o­ni­san­ju mo­de­rne države. Da ga, ne­kom srećom, ne­ma­mo, ne bi­smo se za nje­ga mo­gli hva­ta­ti kad god nam se nešto ne sviđa, ili sviđa, jer on, ka­kav je, za­do­vol­ja­va sve, i sa­svim oprečne po­tre­be.

No, iz­gle­da da su neki En­gle­zi, naročito bez­um­ni in­te­lek­tu­al­ci medu nji­ma, za­pe­li da ima­ju ustav. Ve­ro­vat­no da ima­ju šta gr­di­ti, jer ova­ko pre­ko­pa­va­ti mo­ra­ju za­par­loženu nji­vu isto­rij­skih pre­se­da­na i spo­ri­ti se s običaj­nom ma­glom Com­mon Law-a, što ga ovde po­zna­ju samo su­di­je i ar­he­o­lo­zi koji se in­te­re­suju kako su En­gle­zi žive­li pre hi­lja­du pet­sto go­di­na. U sva­kom slučaju, oni to žele, a tako rano su kam­pan­ju počeli da ustav even­tu­al­no do­bi­ju za sto go­di­na. (Kao i novi mo­de­rni ae­ro­drom, kao i štošta čime se po­no­si Afri­ka.)

Videći ih kako se muče, od­lu­čio sam da im po­mog­nem. Moja će pomoć biti u domaćoj tra­di­ci­ji, neće ih upućiva­ti na budućnost nego na pro­šlost gde se naj­bol­je osećaju.

Pri­pre­ma­jući za BBC osmu emi­si­ju Po­vest En­gle­ske (kako je ja vi­dim), pro­našao sam za­bo­rav­lje­ni do­ku­me­nat iz 1215. go­di­ne. Računam da je do­vol­jno star da za En­gle­ze ne bude sum­njiv kao br­zo­plet, ali ni pre­star, da pri­pa­da rim­skoj ci­vi­li­za­ci­ji na ostr­vu i pro­tu­mači se kao još jed­na mina pod­met­nu­ta od pro­kle­tih Evro­plja­na iz Rima (on­da­šnjeg Bri­sel­a).

On se zove Mag­na Ca­rta li­ber­ta­tum ili Ve­li­ka po­vel­ja slo­bo­de i sadrži oba­ve­zna načela isto­rij­skog hrvanja između Kru­ne i nje­nih po­da­ni­ka, na­lik na Kvinsberijeva pra­vi­la bok­sa. Pot­pi­sa­na je juna 1215, pod ve­drim ne­bom, kako se to kaže, mada je ono bilo ob­lač­no, u uva­li zva­noj Ru­ne­mi­de, a od stra­ne ba­ro­na­ta i su­ve­re­na Džo­na I Plan­tadže­ne­ta, bra­ta Ri­čar­da Lav­lje­ga Srca, ko­ji­ je po­znat po tome što je, iz ide­o­lo­ških raz­lo­ga, zbog osva­jan­ja Hri­sto­vog gro­ba, da­le­ko pre la­bu­ri­sta uva­lio En­gle­sku u sil­ne du­go­ve. Navešću od­lom­ke pre­ma Bi­bli­ji bri­tan­skog duha – Encyclo­pa­e­di­a Bri­t­an­ni­ca:

Dru­ga kla­u­zu­la Po­vel­je šti­ti dužnike od Kru­ne i osta­lih de­ri­koža koji su se u ono doba su­mar­no na­zi­va­li Je­vre­ji­ma (a da­nas se zovu ban­ka­ma, do­k je država osta­la ista). Treća re­gu­liše oba­ve­znu pomoć Kru­ni, od­no­sno državi, i pro­pi­suje da samo sa­ziv Ve­li­kog veća može odo­bri­ti nje­no povećanje (što bi čak i g. Loso­na, da­na­šnjeg mi­ni­stra bri­tan­skih fi­nan­si­ja, za­vi­lo u crno). Sle­de od­red­be:

„Ni­je­dan slo­bo­dan čovek ne može se za­tvo­ri­ti, ubi­ti, sta­vi­ti van za­ko­na, pro­te­ra­ti, ili na bilo koji način uništiti, osim za­ko­ni­tom pre­su­dom nekoga svoga ranga ili na osno­vu za­ko­na zem­lje (što bi sa­vre­me­na uništen­ja oslo­bo­di­lo oba­ve­ze da sle­di pri­me­re iz vre­m­e­na Tu­do­ra). Ni­ko­me nećemo us­kra­ti­ti ni ote­ža­ti pra­vo i prav­du (što bi naj­zad učini­lo da živi sačeka­mo pre­su­du ne­kog suda).

Svi su lju­di slo­bod­ni da do­la­ze, od­la­ze i osta­ju u zem­lji, osim stav­lje­nih van za­ko­na, za­tvo­re­ni­ka i ne­pri­ja­teljs­kih stra­na­ca (što bi za­u­sta­vi­lo imigra­ci­ju). Svi su tr­gov­ci slo­bod­ni da do­la­ze, od­la­ze i budu u zem­lji, da ku­pu­ju i pro­da­ju bez ne­ra­zum­nog po­re­za, osim u doba rata (što bi nas oslo­bo­di­lo tak­sa koje nas ubi­jaju). Niko ne može biti osu­đen bez sve­do­ka optužbe (što će nas oslo­bo­di­ti ir­skog pro­ble­ma, jer nećemo moći da pro­gan­jamo te­ro­ri­ste pa ćemo se spa­si­ti i nji­ho­ve od­ma­zde).

Ni­je­dan grad ni po­je­di­nac ne može se pri­si­li­ti da gra­di mo­sto­ve ili održava rečne na­si­pe osim onih koji su na to oba­ve­zni drev­nim običaji­ma ili po pra­vu (po­što su naj­drev­ni­jim obi­ča­ji­ma na to oba­ve­zni samo ro­bo­vi, to bi re­ši­lo i ku­luk i ra­sne ne­mi­re). Kralj ne može na­i­me­no­va­ti ni­jed­nog su­di­ju ni službe­ni­ka suda i še­ri­fa koji ne po­zna­je za­kon zem­lje i nije vo­ljan da ga se drži (te bi­smo naj­zad do­bi­li su­di­je sa smi­slom za pra­vo ume­sto sa smi­slom za hu­mor). Svi stra­ni na­jam­ni­ci mo­ra­ju na­pu­sti­ti zem­lju (što bi po­mo­glo uk­la­njanju ne­za­po­sle­no­sti, a i oslo­bo­di­lo nas ru­skih špi­ju­na).

Ako kralj pre­kr­ši oba­ve­zu, 25 ba­ro­na određenih za čuva­re ove Po­vel­je po­slaće mu četi­ri za­stup­ni­ka da od nje­ga traže prav­du. Ako se ona ne pruži za 40 dana, čuva­ri Po­vel­je mogu pro­stom većinom gla­so­va odlučiti da odu­zmu kral­je­ve zamkove, zem­lje i svo­ji­nu (što bi nama omo­gu­ćilo da se oslo­bo­di­mo rđave vla­de i bez sku­pih iz­bo­ra).“

To je samo ne­ko­li­ku vi­tal­nih pred­no­sti koje En­gle­zi­ma nudi Po­vel­ja iz 1215. go­di­ne. Sto­ga sam, iako stra­nac, slo­bo­dan pred­ložiti da se Mag­na Car­ta li­ber­ta­tum sme­sta pro­gla­si usta­vom En­gle­ske. Jer, ova­ko slo­bo­do­u­man ustav, koji je uz to i krajn­je prak­tičan, ne ve­ru­jem da će iko smi­sli­ti.

Ako En­gle­zi moj sa­vet ne po­slu­ša­ju, što se može de­si­ti ako nađu da je Po­vel­ja isu­više sko­ra­šnja, pred­ložiću Mag­na Car­ta li­ber­ta­tum svo­joj zem­lji. Ako se pokaže pro­mašenom, lako ćemo je pro­me­ni­ti – na to smo bar na­vi­kli – a ako bude do­bra, bar u nečemu ćemo i mi biti En­gle­zi.

 

 

2 comments:

Gavrosh said...

Britko u pekicevskom stilu... Magna Carta Libertatum nazalost ostaje i u danasnje vreme nedostizna vizija sloboda. Pekic je ocito voleo i englesko drustvo zato ga je i kritikovao. Kao slobodni zidar tezio je da se u drustvene okvire ugrade slobode pojedinca. Verujem da je bio i libertijanac u ekonomiji... Bilo bi zanimljivo videti kako bi izgledalo drustvo u Srbiji da je pobedio na izborima po povratku iz egzila... Makar u nekom romanu. P.S. NEUMORNI STE LJILJANA 🍎

(published by Ljiljana Pekić) said...

Dragi Gavriše,
Mnogo Vam hvala na opširnom mailu. Očigledno je da ste proučili Pekića veoma savesno i sveobuhvatno.
Hvala Vam takođe na komplimentu. Nije čudo da sam neumorna kada pred sobom imam takvu gromadu kao što je Pekić, takav rudnik zlata koji tek treba da se prouči i vidi šta sve ima u svakoj njegovoj misli.
Srdačan pozdrav.